Разредна настава

Дневник једне учитељице

Учитељ је

на 16. новембра 2011.

Учитељ је вајар

Учитељ не прави каријеру. У школу долази као учитељ и из ње излази у истом звању.

Он је глумац – али његови слушаоци и гледаоци му не аплаудирају.

Он је вајар – али његове скулптуре нико не види.

Он је лекар – али му његови пацијенти ретко захваљују за лечење, и не само то: они неће да се лече.

Па где да нађе снаге за све надахнуће?

Само у себи самом, само у сазнању о величини свога посла. И само у подршци целога друштва, у поштовању друштва према њему – учитељу.

                                                                                                                                                                Соловејчук

 

До сада нисам наишла на целовитији и свеобухватнији опис учитеља од овог који је дао Соловејчук.

И заиста, учитељски посао није само обична професија. Он је љубав, разумевање, толеранција,  радост, задовољство, осећајност, хуманост, племенитост, стрес, терапија, туга, срећа, испуњеност.

Љубав, јер свако своје дете носи у срцу и памти га по неком детаљу и мотиву који их је заувек везао, а дете у свој палети својих наставника кроз школовање, једино учитеља запамти заувек.

Осећајност, јер ради са децом, а деца су живот и душа – не ексери и цигле.

Разумевање и толеранција, јер , колико деце у одељењу – толико различитости, потреба,  хтења, ставова, мишљења, васпитања, интересовања,  сензибилитета.

Радост и задовољство, јер, нема ничег лепшег од радости и среће које засијају у дечјем оку кад осете да им неко поклања себе и своје време, да им пружа сигурност и подрку.

Хуманост и племенитост, јер је увек спреман да сваком детету пружи подршку, помоћ, подстицај и разумевање кад им је то потребно у тренуцима немоћи, незнања, дечје наивности, несамопоуздања или недостатка нечега.

Стрес, јер са својом децом преживљава многе проблеме који их муче – од неизграђеног социјализованог понаша, преко здравствених и психичких недостатака и проблема,  до сиромаштва у коме многа од њих живе.

Терапија, јер уме у сваком тренутку да излечи рањену дечју душу.

Туга, јер и поред жеље, код многе деце постоје проблеми које је немоћан да реши.

Срећа и испуњеност, јер је сваки дан проведен у одељењу са децом увек другачији и креативнији од претходног, јер са задовољством и љубављу прати своја вајарска остварења у дечјим душама и знањима,  јер деца на љубав одговарају још већом и искренијом љубављу и умеју да на лицу учитеља препознају и оно што он покушава да сакрије пред њима а што је свакодневни пратилац свакога, ма у које време и како живео, па тиме и сама постају велика подршка и помоћ учитељу да превазиђе своје животне проблеме и зачкољице.

Advertisements

One response to “Учитељ је

  1. Чини ми се да сте Ви написали све оно што учитељи осећају и преживљавају а ретко кад искажу. Кад причитам чини ми се да бих о теми исто рекла. Поздрав из Срема.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: