Разредна настава

Дневник једне учитељице

Пертле

на 18. новембра 2011.

Петак. 18. 11. 2011.

          Бојим се да ће ме једног дана моји малишани оборити кад одједном сви налете на мене да би ме загрлили. Колико год им говорим да то може бити врло опаснао, нарочито кад изненада натрче однекуд за време одмора, кад долазим у школу или у учионици, не вреди. Довољно је да један крене, одмах за њим јурну сви па ми се дешава да се једва одржим на ногама док се смилују да се склоне.
Исто се дешава и кад треба да скрену пажњу на себе. Тада њихова машта нема граница. Као, не умеју да заоштре оловку, да затворе или отворе рајсвешлус на торби или јакни, да наметну ранац на леђима, да им погледам написано или нацртано по ко зна који пут, и ко зна шта све.
Данас ми, у једном тренутку, у току часа, прилази мала Софија и предаје папир са цртежом и поруком “Волим те учитељице“. Након тога прилази Теодора да би ме загрлила и тако показала да ме и она воли. Пребацујем руку преко њеног рамена и, настављајући да објашњавам један задатак са одузимањем до 5, лагано је враћам до њене столице да седне.      
Таман она седа на столицу, до мене дотрчава Ема молећи ме да јој завежем пертлу на патици пошто јој се, ето, баш тада одвезала. Завезујем Еми пертлу и у тренутку док устајем, видим како Јованине ручице муњевито и вешто развезују обе пертле на патикама да би истог момента пришла да и њиј завежем пертле. Стрпљиво завезујем и Јованине пертле и одлучујем да сад мало ја будем мудра.

          Прекидам започет рад и организујем игру прстићима коју користим за развој моторичких способности шака. Након игре настављамо са радом задатака.
Задатак гласи: Имала сам 2 цвета. Од пријатеља сам добила још 3, колико сада имам цветова?
Јавља се Мане:
– Ево, могу ли ја, учитељице?
– Шта можеш ли?
– Да ти донесем те цветове? – каже Мане.
– Добро, Мане, може – рекох и кренух да поновим задатак са намером да променим текст задатка и кажем да ми је Мане поклонио та три цвета.
Међутим, Мане се истог момента створи испред табле.
– Мане, шта ћеш ту? – питам.
– Па донео сам ти цвеће, сад да израчунам, каже он убедљиво.
– А, то. Па добро, ајде, прво понови задатак, па израчунај.
Поче он да понавља задатак, али никако да се сети података из њега. У једном тренутку се лупи шаком по челу и викну:
– Јао, бре, какав сам ти ја мајмун!
Уз „помоћ пријатеља“ решисмо задатак.
Радимо следећи. Теодора објашњава:
– Кад од 4 јабуке одузмемо 1 јабуку, остају три жетона.

         Да ли је некоме потребно објашњење зашто је учитељски посао најлепши и најкреативнији од свих других послова?

Полкон од Софије

Advertisements

4 responses to “Пертле

  1. kreativnacarolija каже:

    Učiteljice, svaka Vama čast. Trideset osam godina radite, trideset osam godina strpljivo vezujete pertle, trideset osam godina se nadmudrujete kako biste ih naučili da budu ljudi i još uvek se stručno usavršavate. E, što je mnogo, mnogo je. Ili je to poruka mladim učiteljima, da nema površnosti i lenjosti u učiteljskom pozivu, jer od nas zavisi čvrstina temelja budućeg čoveka. Svaka čest za temelje, Vaši su izdržljivi, Vi gradite prave ljude.

    • razrednanastava каже:

      Драга Жељана, нисте ни Ви далеко кад је учитељски ентузијазам у питању. Хвала Вам за ове лепе речи. Да, као да сам на почетку рада. Да није тако, осећала бих се као да сам промашила професију. Срећом, то је била моја животна жеља још кад сам била девојчурак у једном забаченом планинском селу у Општини Владичин Хан, и ја се сада осећам испуњеном и задовољном. Радујем се саваком новом дану и сусрету са мојим малишанима. Поздрав.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: