Разредна настава

Дневник једне учитељице

Лија, лија – па долија!

на 15. децембра 2011.

🙂                                                                                                             14, децембар 2011.

 За мале и велике звркове у мом крају кажу : „Лија, лија – па долија“.

Изгледа, мали Мане је долијао. Кемо га је нечим звекнуо. Ено га, издвојио се, сео на бетон и куња. Баш ми било чудно – њему то да се деси? Он да не учествује у игри, јурњави и то све у некој својој режији?

Први пут у позадини

Утешитељи

 


 

 

 

 

 

Просто невероватно!

Видели га другови онако усамљеног, шћућуреног, са главом забијеном у шаке, па појурили да га утеше. Сви, одреда. Он се отима и још више увлачи у своје дланове, не да се, они навалили да га зову, мазе, дижу. Само што га не угушише.

И мазе га...

И зову га...

И теше га...

"Мир, мир, нико није крив..."

 

   

   

 



 

 


 

 

 

 

Овековечих ову дивну сцену ђачког другарства и бриге па се посветих Манету.<

Мангуп један, чим је осетио да је освојио моју пажњу, скочио је на ноге лагане и лице му се расцветало у велики осмех.

Наравно, одмах је уследило и оно дивно, искрено и топло  дечје опраштање:“ Мир, мир, нико није крив…“

🙂       🙂

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: