Разредна настава

Дневник једне учитељице

Асоцијације

Децембар 2011.

5. децембар 2011.

ШТА ЈЕ ДАН?

 

Андрија К.: Дан је живот.

Емилија: То су боје Сунца.

Матија: Кад је лепо време.

Јована М.: Дан је кад је леп.

Иван : Кад је ноћ, па после излази Сунце.

Сара: Дан је кад проведемо напољу, играмо се па поново проведемо напољу.

Немања Зекић: Кад се неко фино игра.

7. децембар 2011.

ШТА ЈЕ ЗВРК

 

Сара:   Кад птица цврчи и пчелица зуји.

Емилија:  Она животиња која само звркуће, она у ноћ звркуће.

Драгана С. :   Кад жаба крекеће.

Теодора:   Кад неко звужди и кад лишће звужди.

Леонардо:  Кад жаба виче и кад мачка зврка.

Кемал:  Зврк је зверка.

Емилија:  Кад цврчак зврчи.

Мане:  Кад је неко немиран и много, много немиран.

Немања М:  Зврк је зврчак.

Аца:  То је птица кад зуји.

Емануел (Мане):  Кад неко прави зврчке и кад се зврчка.

Advertisements
Оставите коментар »

Годишња доба, песме за децу

Аутор: Радунка Дуна Богдановић

МАЈСКЕ  (НЕ)ЗГОДЕ

Расплетене косе

богатством се хвале,

кад подне зажари

облачку се жале.

 

– Направи нам хлада,

сунцобрану седи,

спржиће нам лица

сунчеви погледи.

 

Облак се насмеши,

погледа их мило,

враголасто жмирну

и подиже крило.

 

Онда потекоше

поточићи мали,

расплетене косе

заливати стали.

 

Ено се зелене

праменови траве,

ал` ће да се сладе

млекарице краве.

 

 

Ј Е С Е Н

Сунце за одмор пакује зраке,

полако се топи раскошан дан,

лишће припрема падобрански скок

а меда постељу за зимски сан.

 

Велики кошеви на све стране

свакојаким се благом пуне,

ласте подмазују крила за пут

чим први хладан ветар дуне.

 

Препуне шпајзеве разне хране

веверице спретно маскирају,

многе животиње и бубице

спаваће собе брижно бирају.

 

Трактори брује, воћњаци врве,

мршти се облак – кишни делија,

просто не знаш бива ли јесен

више тужнија или веселија.

 

 

ОЗБИЉНА  ЈЕСЕН

Кантице спрема

и боје жуте,

пумпа облаке

тмурне и љуте.

 

Просипа кишу

ко из рукава,

не може врабац

мирно да спава.

 

Ни врана није

у бољем стању,

тражи склониште

у густом грању.

 

Гладни, ћућоре

зечићи мали:

Ова се јесен

баш не шали.

 

 

СУДБИНА ЈЕДНОГ ЛИСТА

У косу ми лист слетео,

ко зна с које гране пао,

целог лета виорио,

у октобру посустао.

 

Април га је изнедрио,

сунце пекло, кише прале,

ветар са њим плесао је,

волеле га птице мале.

 

Кад се јесен окомила

на његово мало тело,

хладноћа га пребојила,

згужвало се и увело.

 

Сад је ветар љут на њега,

шамара га, гужва, крши,

у каљавој хладној бари

док сав дроњав не заврши.

 

 

 ЈЕСЕЊЕ  ЛИШЋЕ

Јесење лишће је жуто

или увело,

црвено

или зрело.

 

Оно је отпало

али шаролико,

тужно

али маштолико.

 

Често је крилато

и бајковито,

весело

и сликовито.

 

У њему увек има

много боја и прилике

да се преобрати

у маштовите слике.

 

Кад на часу ликовног

лишће проговори,

чудо уме да измашта

и свашта да створи.

 

 

Л Е Т О 

Ура, ура, урааа!

Престала је бура!

У моди су ноге босе,

ципеле се сад не носе.

 

Ципеле су луксуз,

патике су глупе,

затвор су за ноге,

а много су скупе.

 

Трава се умива

капљицама росе,

живела слобода

за ногице босе!

 

 

ДРУГУЈ   С   ПРОЗОРИМА

Сваког јутра у свануће

отвор`  прозор своје куће,

да ти у дом уђе зрачак,

и с њим трава и маслачак.

 

Да те пирне лахор чист

и поздрави липов лист,

да те ветрић помилује,

да ти жеље сунце чује.

 

Да те оркан не одува,

да ти здравље ваздух чува,

било лето или зима,

другуј често с прозорима.

2 Коментари »

(Не)ћуди природе

6/7.  januar 2012.

Ноћас је ветар начисто полудео. Разгоропадио се, разветрио, распојасао скроз. У своје гласне ноте уплео је све симфоније, штимоване и раштимоване шумфоније и некакве разноразне белосветске полуделе фоније.

Нека су му Бог и овај свети Дан напомоћ!


Где је ветра, ту је и кише, па, да се не би наљутила, еве песме и о њој.

 

 

 

 

3 Коментари »

Враголасте песме

 

Оставите коментар »

Песме за децу

Оставите коментар »