Разредна настава

Дневник једне учитељице

Непознате речи

29. фебруар 2012. 

Објашњавамо непознате речи из песме Нема за мачке школе Григора Витеза

 

Речи које су деци непознате или мање разумљиве, прво објашњавају они, па тек ако они не знају, објасним ја.

Ево неких објашњења мојих првака:

 

1)    Шта значи реч ПРЕСТИ – ПРЕДЕ?

( Мачки је доста да зна прести)

 

Драгана: Тако се каже кад мачка преједе.

Иван:  То је кад мачка ржи.

Сара : То је кад маца воли да се мази.

Андрија К: То је кад је неко бесан и оће да огребе.

Мане: Преде је кад неко нешто предаје. На пример поруку.

Андрија Ј: То је кад те мачка огребе.

Леонардо: То је кад мачка овако уради прстом, као да прети, а то  хоће да каже да она  жели  ручак.

Софија: Кад мазим мачку она тад преде и мази се, то значи да то воли.

Теодора: Кад једе мачка онда преде,  овако: Хр, хр!

Матија: То значи игра се са вуном и шутира је.

Дарко: Преде, па то је кад мачка гледа нас и тражи да једе.

Ема: Преде значи кад неко дете гађа мачку каменом, она га појури и све га изгребе.

 

А шта значи ВЕРАТИ?

(Да се зна верати.)

 

Теодора: Кад неко каже неку своју тајну и ми му верујемо, то је верати.

Леонардо: Значи мачка  зна  да верује девојчици.

Софија: Верати значи варати.

Ема: Верати је вера, то је кад неко има своје име и хоће да промени веру.

Лазар: Верати је кад неко сакрије, на пример лопту, а ми да је нађемо.

Кемал: Кад мачка сакрије торбу од ту девојчицу па после не зна где је. Значи, преварати.

Сара: Значи да мачка зна само да мауче и ништа друго не зна.

Иван: Кад верујемо то је верати. 

Ужину у шаке па правац школа, велики одмор није баш мнооого велики.

Advertisements
Оставите коментар »

ИЗГЛЕД ЗЕМЉИШТА – РЕЉЕФ

Свет око нас

ИЗГЛЕД ЗЕМЉИШТАРЕЉЕФ

Рељеф чине РАВНИНЕ (равнице и долине) и НЕРАВНИНЕ (брежуљци, брда и планинe)

Малени, окрените се око себе и погледајте какво вас земљиште окружује? Да ли је око вас све раво? Да ли су све брда и планине?  Да ли су сва брда и планине исте висине?

Дакле, земљиште око нас није свуда истог изгледа. Негде је равно, негде су удубљења, а негде брежуљци, брда и планине.

Кад је земљиште равно, називамо га РАВНИЦА (НИЗИЈА) а када је узвишено (брежуљци, брда и планине) називамо га УЗВИШЕЊА. Све то заједно је РЕЉЕФ.

Значи, укупан изглед земљишта – све равнице, долине и узвишења на Земљи, називамо РЕЉЕФ.

Заједнички рад ученика 1. разреда

Рељеф нашег краја је разнолик. Брестовац се налази у равници поред Јужне Мораве, али га са свих страна окружују брежуљци, брда и планине. Оно је  плодно и погодно за пољопривредну обраду. На њему добро успевају све пољопривредне културе али се највише гаје пшеница, кромпир, паприка и црни лук.

Брестовац се налази на левој обали Јужне Мораве, у Лесковачкој котлини

Оставите коментар »

Свет око нас – ЗЕМЉИШТЕ

ЗЕМЉИШТЕ (ТЛО)

 

Поред воде и ваздуха, земљиште је, такође, неопходно за живот на Земљи.

Тло је растресити површински део Земљине коре.

Биљке на њему расту.  Да би могле да живе и развијају се из њега упијају воду и друге  хранљиве материје.

Већина животиња живи на земљишту, неке у земљишту а неке у води која, такође, не би могла да постоји без земљишта.

Људи  живе на земљишту, на њему праве куће, школе, путеве, пруге и друге потребне грађевине, обрађују  земљиште да би гајили разне биљке и тако себи обезбедили  храну…

Земљиште није на свим местима истог састава и плодности.

Значи, постоје разне врсте земљишта. Оно се разликује  по боји, влажности и особинама (сасатаву). Неко земљиште је црне, неко црвене, неко браон боје. Неко је више,  а неко мање влажно. Особине земљишта утичу на раст и развиће биљака, као и на начин и брзину његове обраде.

Најплодније земљиште за гајење воћа, поврћа и других биљака је тамне боје, растресито је, добро упија воду, лако је за обраду.

Чули сте за глину. То земљиште је црвене или сиве боје. Оно је погодно за израду разних предмета као што су: цигла, саксије и разно глинено посуђе. На њему не могу добро да успевају биљке јер је је збијено, влажно,  јако лепљиво и тешко за обраду.

Значи, за живот биљака, животиња и људи, веома је важно какво је земљиште на коме живе.

1 Коментар »

СОН – ВАЗДУХ

ВАЗДУХ

Не видимо га, а свуда је око нас?

То је ваздух.

Ваздух који нас окружује чине невидљиви гасови. Сва жива бића зависе од кисеоника који се налази у ваздуху и који им је потребан за дисање.

Чист ваздух нема боју, мирис и укус.

   Ваздух се шири и заузима и најмање пукотине. Има га и у земљишту, води и живим бићима.

 

Ваздух не видимо, али га осећамо. Он се креће. Кретањем ваздуха настаје ветар. Од брзине кретања ваздуха зависи јачина ветра. Од првца одакле ветар дува зависи да ли је топао или хладан. Тако постоје разне врсте ветрова. На пример:

У пролеће дува поветарац – развигорац, лаган и нежан ветар који помаже лишћу да се развије.

Лахор и југо су, такође, нежни,топли и слаби ветрови.

Северац није много јак ветар, али је врло хладан. Најчешће дува зими.

Међутим, ветар може да буде и врло јак, као кошава, која може да ломи и чупа дрвеће, ломи и обара црепове, преврће аутомобиле и наноси много штете пољоппривредницима људима уопште.

Ветар може да буде и врло користан. На пример, суши веш, омогућује твом змају да се дигне високо и да лети, помаже лађама и бродовима да боље плове,  покреће ветрењаче које производе струју…

Загађење ваздуха

  У стара времена, ваздух на Земљи је био чист и незагађен-савршен за удисање и за животиње и за људе. Онда су људи почели да граде фабрике и разна превозна средства. Те фабрике и разна превозна средства испуштају много штетних гасова у ваздух и тако све више доприносе загађивању ваздуха.

Данас  је у неким градовима ваздух толико загађен да понекад није здраво удисати  га. Свуда у свету постоје градови са загађеним ваздухом. Тај загађен ваздух назива се СМОГ. У неким местима ваздух је толико загађен, да и небо више није дивне плаве боје, већ је тамно од смога, па изгледа мутно.

Загађен ваздух штети свима: људима, животињама и биљкама. У неким местима  он чак уништава и пољопривредне усеве, воће, поврће, тако да је и храна загађена. Зато је врло важно да сачувамо околину у којој живимо, да сачувамо ваздух који удишемо.

Свако може да сачува ваздух како би он био чист и здрав. Можете и ви. Засадите дрво, цвет, заливајте га, возите се бициклом, а не аутомобилом, исто то предложитеи својим родитељима и рођацима…Бићете здравији и срећанији! Мање ћете бити болесни од прехладе, бронхитиса, астме и многих  алергијских и других болести које се јављају због загађеног и затрованог ваздуха.

Како ћете препознати загађен ваздух?

Загађен ваздух ствара осећај загушљивости и има непријатан мирис.

Дрвеће прочишћава ваздух и производи кисеоник, баш онај ваздух који ми удишемо и без кога не можемо да живимо. Зато је важно не само да сачувамо шуме, него и да засађујемо нове.

Песник чика Јова Змај је написао:

Где год нађеш згодно место, ту дрво посади,

а дрво је благородно па ће да награди.

Хајде да га послушамо па да сваке године, свако од нас, засади бар једно дрво.

Софија Здравковић

Иван Мишић

Ветрењаче

 

 

Оставите коментар »

Српски језик – Свет око нас

24. фебруар 2011. 

Синтаксичне вежбе кроз разговорне игре

(Занимљива размишљања првака на данашњем часу слободних активности)

Разговор:

Ја: Сетите се онога што смо учили о неживој природи па покушајте да пронађете везу између Сунца и папирне марамице.

 🙂

Леонардо Укић: Кад сунце греје, ставимо мокру папирну марамицу на камен и оно је осуши.

Сара Трифуновић: Обојимо марамицу жутом бојом и она је тад као Сунце.

Теодора Перић: Могу да имају везе кад  ставимо марамицу на сто и сунце је загреје и она је тад врућа.

Остали немају идеје.

Следи моја помоћ: Од чега је направљен папир?

Андрија Крстић: Од дрвета.

Ја: Тако је, Андрија. Браво. Ово је важно јер има везе са нашим питањем везе између Сунца и папирне марамице. Размислите још мало о томе.

Софија Здравковић: Ја мислим да сунце ствара биљке и дрвеће а марамица је направљена од дрвета, то је веза.

Ја: Софија, добро размишљаш. Близу си.

Тишина. Размишљају.

Ја: Сетите се каква је важност Сунца за живи свет на Земљи?

Матија: Биљке расту кад сунце греје.

Ја: Да, и хајде сад у свему томе да пронађемо везу између Сунца и папирне марамице?

Софија: Лети тако биљке расту, и дођу људи, исеку неко дрво и од њега направе папир. Онда га намокре и ставе да се суши па после направе марамице.

Ја: Браво, Софија. Ти данас одлично размишљаш. Настави тако. Пронашла си праву везу. Хајде сад размислите сви још мало, па да пронађемо још једну важну везу. Ево још мало помоћи: веза има везе са водом.

Софија: Ја знам, учитељице. Кад сунце греје вода се осуши и уђе у земљу, после иде горе у облаке водена пара и онда пада киша. Та киша намокри биљке и траву, биљке порасту, порасте дрвеће и од њега људи направе папир, па после од папира направе марамице.

Ја: Браво, Софија. Пронашли смо везу. Запамтите, у природи све са свим има неку везу.

Леонардо Укић: Учитељице, а како се то праве папир и марамице?

Ја: Одлично питање, Леонардо. Шта ти мислиш, како?

Леонардо: Не знам, учитељице. Мислим да, кад исеку дрво, прво направе нешто као тепих па га обоје бело. После маказицама исеку танко, склопе и направе марамицу.

Ја: Добро размишљаш, Леонардо. Ипак, треба мало детаљније то описати. Нека вам то буде домаћи задатак. Да вас подсетим: Није само школа извор знања. Постоје разни начини да се дође до сазнања нечега што вас интересује. Извори знања могу бити људи из вашег окружења, књиге, новине, телевизија, радио, интернет…

Заједнички рад

Оставите коментар »

Свет око нас – ВОДА

24. фебруар 2012.    

В О Д А

1.     Шта треба да знате о води?

Вода је неопходна за живот. Човеку је за пиће потребно од 2 до 10 литара воде дневно, зависно од климатских услова у којима живи.

Осим тога, вода је човеку потребна да се умива и купа, да одржава хигијену одеће, обуће и постељине, као и хигијену стана, школа и других установа, улица… Затим, да напоји стоку, да залива башту, цвеће, и друге пољопривредне културе које гаји.

Без воде не би могле да раде фабрике као и хидроцентрале из којих добијамо струју.

Воду пијемо

Водом се умивамо и купамо

 

 

 

 

 

 

 

 

2.      Где све има воде?

Воде има у рекама, језерима, барама, у ваздуху, земљишту (тлу),  биљкама и животињама.

Воде има свуда око нас

Извор

  

Река

Биљка

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

3. Шта је вода?

Вода је течност без боје, мириса и укуса.

Вода мења свој облик зависно од суда или места у коме се налази.

 

4.     Како вода мења своје стање?

Кад се вода загрева, претвара се у водену пару. Тада се налази у гасовитом стању.

Када се вода превише охлади, претвара се у лед. Тада се налази у чврстом стању.

При нормалној температури, вода тече или се разлива и тада се налази у течном стању.

Вода је, дакле, велика природна чаробница. Она тако у природи стално кружи и никад не може да се изгуби.

Погледајте овај симпатичан снимак кружења воде у природи:

http://tastaturakucasrcem.wordpress.com/2011/11/22/%D0%BAruzenje-vode-u-prirodi/

Вода у природи кружи

   

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

5.   Екологија – Како се понашамо према води? 

 Реке  су  одувек  биле  пријатељ  човеку  и  велика сигурност  у његовом   животу.   Некад  су  се  река  и  човек  добро  слагали  и    узајамно  помагали.  Људи су  места  за своја насеља увек бирали поред река. Одувек су знали да без воде нема ни живота на Земљи.

 Поштовали су свет река.

 Временом  се човек осилио  и почео да злоупотребљава реке и запоставља пријатељство са њима. Од њих и даље тражи и узима све, а за узврат не само да им не нуди ништа, него их  трује и убија њихов свет разним отровима  и  отпадима који су последица „бољег и угоднијег живота“.

Човек не хаје што, убијајући реке, полако убија и сав живот на Земљи, а пре свега себе.

Да, воде има, али чиста пијаће воде је све мање. Шта мислите, зашто?

Зато што је човек загађује и трује разним отровима, хемикалијама, пестицидима, гасовима – свим и свачим.

Чисте, питке воде данас има толико мало и има је све мање, тако да ће она у будућности бити све скупља.  Онај ко на својој територији буде сачувао чисте воде, имаће у будућности велику шансу да квалитетно, здраво и напредно живи.

Сваког дана 22 000 људи  у свету умре од болести које се преносе загађеном водом.

Зато, ако хоћемо да будемо здрави, сви морамо да се потрудимо да оно мало воде што нам је остала, сачувамо од даљег загађења и тровања.

Треба знати и ово:

  • из отворене славине сваког минута исцури 11-12 литара воде,
  • ако пустимо да вода отиче из славине док перемо зубе, непотребно изгубимо око 40 – 60 литара воде,
  • ако вода отиче док се човек брије, из славине истекне око 40 – 80 литара воде,
  • ако аутомобил перемо поливајући га водом из гуменог црева потрошимо око 600 литара воде!

Нишка Бања

Загађена вода


4 Коментари »

Школска химна

Химна школе

Оставите коментар »

После принудног распуста

20. фебруар 2012.

Најзад се зима смиловала, попустила дизгине, дозволила сунцу да се појави и – пустила нас у школу.

А школа, шта да вам кажем, ужелела се дечје граје и јурњаве па се обрадовала толико да се читавог дана радује и весели.  Више је не брине огрлица од  снежних брда около, ни велика снежна шубара на крову, ни велике баре од расквашеног снега, воде и блата по дворишту и стазама.

Сад, кад су деца и Сунце пристигли, брзо ће проћи невоље из претходних дана. 

А ђачићи? Слике кажу све.

Порасли, лепши, паметнији и вреднији него пре.

   

 

 

 

 

 

 

1 Коментар »

Чекам вас, малени!

МАЛЕНИ,

Готово је са принудним распустом!

Припремите се, од сутра крећемо у нове победе.

Верујем да сте схватили да нема веће болести од досаде и доколице. Ја сам схватила, и искрено се надам да ћемо и ви и ја у будуће боље радити и учити, јер:

– лепши је дан кад се  заједно играмо, дружимо и размењујемо искуства, јер тако упознајемо друге, себе и свет око нас,

– и кад сазнамо нешто ново што пре нисмо знали, јер одмах више вредимо,

– и кад имамо обавеза па боље организујемо своје време и имамо шта да сабирамо и одузимамо на крају дана, јер тако сазнајемо шта ваља а шта не ваља чинити сутрадан,

– и кад знамо да ћемо сутра доживети нешто ново, другачије него данас, јер тако учимо да се радујемо и да живимо здраво,

– и кад делимо згоде и незгоде, ма какве оне биле, јер у животу не цветају само руже, има и трња па морамо да научимо да то трње свладавамо без лоших последица по себе и друге,

– и………. јер……..  (нaставите сами даље).

Проверите да ли је ранац ту,

да ли су књиге, свеске и прибор на свом месту,

да ли ради будилник,

да ли је ту топла обућа и одећа (јер не знамо како ће бити загрејана учионица),

да ли можете ужину да понесете од куће (или да је купите успут до школе), јер ће путеви око  школе бити или залеђени или блатњави, зависи од временских прилика,

да ли је љубав према другарству, школи и учењу још у срцу, и

КРЕНИТЕ.

Видимо се сутра, 20. 2. 2012. у 13 сати.

Ја једва чекам, а ви?

Здрави били!

Оставите коментар »

Језик чува границе


Овај летак под насловом „Језик чува границе“ преузет је из стране Испеци па реци деци, аутора Ђурђице Стојковић.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ТРИПТИХ  ЗА  СРПСКИ  ЈЕЗИК 

                                      

                            Стефану Немањи 

Језик нам се

тужно

разболео.

 

Јадно звони

и мучно се

ломи.

 

Не по рубу

него

по средини.

 

Цареви су

први

посустали.

 

На свој језик

маче

исукали.

Калеме му

и лишће

и гране.

 

Камење је

грлу

натежало.

 

Дохитај нам

док обојка

има.

 

Да рашчиниш

морију

језика.

 

                                    Светом Сави

Жубори су

расути

по мраку.

 

Чегрћу

узнемирени

таласи.

 

Урањају

у стеге

узбуркане.

 

На камену

остављен

опанак.

 

Чами

у чекању

просветитеља.

 

Да извади

благоречје

из пазуха.

 

Да спере

блато

са опанка.

 

Да пашчади

језик

извида.

 

Да прогнан хлеб

и со

поврати.

 

Да језик

од болештије

исцели.

 

  Вуку Караџићу

 

На језику ми

камен

спотицања.

 

И уши ми

тучем

развалио.

 

Гурам га

нејаким

зубима.

 

Лајем

слабашним

пером.

 

Тражим

изгладнелу

вучину.

 

Да му поганог

корена

дође.

 

Са дна пашњака

ништа му

не могу.

 

Смуљаће нас

воде

styling trade.

 

Радунка Дуна Богдановић

Оставите коментар »