Разредна настава

Дневник једне учитељице

Језик чува границе

на 18. фебруара 2012.


Овај летак под насловом „Језик чува границе“ преузет је из стране Испеци па реци деци, аутора Ђурђице Стојковић.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ТРИПТИХ  ЗА  СРПСКИ  ЈЕЗИК 

                                      

                            Стефану Немањи 

Језик нам се

тужно

разболео.

 

Јадно звони

и мучно се

ломи.

 

Не по рубу

него

по средини.

 

Цареви су

први

посустали.

 

На свој језик

маче

исукали.

Калеме му

и лишће

и гране.

 

Камење је

грлу

натежало.

 

Дохитај нам

док обојка

има.

 

Да рашчиниш

морију

језика.

 

                                    Светом Сави

Жубори су

расути

по мраку.

 

Чегрћу

узнемирени

таласи.

 

Урањају

у стеге

узбуркане.

 

На камену

остављен

опанак.

 

Чами

у чекању

просветитеља.

 

Да извади

благоречје

из пазуха.

 

Да спере

блато

са опанка.

 

Да пашчади

језик

извида.

 

Да прогнан хлеб

и со

поврати.

 

Да језик

од болештије

исцели.

 

  Вуку Караџићу

 

На језику ми

камен

спотицања.

 

И уши ми

тучем

развалио.

 

Гурам га

нејаким

зубима.

 

Лајем

слабашним

пером.

 

Тражим

изгладнелу

вучину.

 

Да му поганог

корена

дође.

 

Са дна пашњака

ништа му

не могу.

 

Смуљаће нас

воде

styling trade.

 

Радунка Дуна Богдановић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: