Разредна настава

Дневник једне учитељице

НИЈЕ – НЕГО

16.  фебруар 2012.

 Најчешће правописне грешке у ђачким задацима:

НИЈЕ

НЕГО

  Научио сам на памет.   Научио сам напамет.
  ићићу/наћићу/доћићу   ићи ћу/наћи ћу/доћи ћу
  незна(м)/ неуме(м)   не зна(м)/ не уме(м)
  читаоц/ мислиоц   читалац/ мислилац
  вишљи   виши
  заспем   заспим
  најачи   најјачи
  и ако   иако
  ма да   мада
  строжији   строжи
  Неда ми књигу.   Не да ми књигу.
  например   на пример
  дванест/дванајест   дванаест
  самном   са мном
  Требам да учим.   Треба да учим.
  Јер можеш да ми покажеш?   Јел можеш да ми покажеш?
  о ничему   ни о чему
  у очи празника   уочи празника
  Гледао га је уочи.   Гледао га је у очи.
  самном/стобом   са мном/са тобом
  недати/ неда/ недам   не дати/ не да/ не дам
Advertisements
Поставите коментар »

Свима који могу помоћи да једна млада, амбициозна учитељица оствари своје снове!

14. 2. 2012.

Поштованe колеге,

директори школа, начелници школских управа

и сви који можете помоћи да једна млада, амбициозна и несебична учитељица оствари своје снове,

Прочитајте писмо које сам добила ових дана на фб, а које следи после мог пропратног писма!

Нећу вам објашњавати зашто. Писмо говори све.

Ја сам га читала неколико пута и сваки пут ме дирнуло дубоко и срцепарајуће јако. Осетила сам се почаствованом што је баш мене одабрала да ми пошаље овакво писмо, али истовремено и веома немоћном и бедном што јој не могу помоћи, а желим то свим срцем.

Одлучила сам да своју жељу поделим са свима који имају срце и душу а могу помоћи.

Само они који имају срце и душу, који несебично и истински воле свој просветарски посао, који су свесни да политика нема шта да тражи у школи јер тамо може само да уништи и поквари племенитост просветарске мисије, знају шта би добила деца, школа и крај са овом младом и амбициозном учитељицом која је спремна да напусти Београд и оде негде одакле сви беже.

ВЕРУЈЕМ ДА ЋЕ СЕ НАЋИ НЕКО КОМЕ ЈЕ КВАЛИТЕТ  УЧИТЕЉА ИЗНАД ПОЛИТИКЕ И КО ЋЕ ПОМОЋИ ДА ОВА МЛАДА ОСОБА ОСТВАРИ СВОЈЕ СНОВЕ.

Јавите  се на моју адресу јер њену из разумљивих разлога провокације и злоупотребе не желим да објавим.

Хвала у њено и моје име.

Срдачан поздрав,

Радунка Дуна Богдановић

🙂

Поштована Радунка, 

Сасвим случајно сам „дошла“ до Вашег профила на FACEBOOK-у. Члан сам CaliVita International, нешто сам претраживала и видела занимљивости, које сте постављали, а то ме је натерало да погледам и Ваш лични профил. Међутим, желим Вам испричати нешто друго, што није везано за компанију, коју сам поменула, него за Вашу и моју професију. Обраћам Вам се као учитељици и жени која је, колико видим, предана своме послу у школи, а узгред успешна у другим областима и пише предивне песме. Укратко ћу о себи, а затим ћу Вам поставити само једно питање. Особа сам, која воли природу, децу, здрав разум, село, активности везане за уметност…и све бих дала да могу на миру пренети деци знања и вештине уз холистички приступ… Мало података о мом формалном и неформалном образовању, нису на одмет, па Вас молим да их прочитате:

Рођена сам 1983. године у Смедеревској Паланци. Завршила сам Основну школу „Станоје Главаш“ у селу Глибовац код Смед. Паланке. У току основног школовања, освојила сам прву награду на литерарном конкурсу поводом Дана старих. Гимназију ( друштвено – језички смер ) сам завршила у Смед. Паланци, а одмах након тога, уписујем Учитељски факултет у Београду.

Од 8. разреда, па све до краја судија – певала сам први сопран у три хора: „Св. Симеон Богопримац“ у Смед. Паланци, Учитељски хор у Београду и Хор „Ехо“ при КУД-у „Димитрије Туцовић“ са Бановог Брда.

Као студент сам радила у Дому за незбринуту децу „Моша Пијаде“ (поседујем препоруку из ове установе), Креативном центру Миријева и подучавала сам приватно децу узраста од 8 до 12 година, углавном са проблемима хиперактивности или дислексије, тиме употпуњујем знање, које сам стекла приликом учешћа на радионици „Едукација за успешно учење“, у организацији проф. Славице Радаљац ( 2007.) и присуством на међународној конференцији идентификације и подршке особама са дислексијом ( 2010.).

По завршетку факултета похађала сам обуку у оквиру пројекта: „Јачање капацитета локалних самоуправа и образовних институција за имплементацију закона и практичних политика инклузивног образовања у локалним заједницама у Србији“ – пројекат и одржавање семинара, спроводила организација „VelikiMali“ из Панчева (2011.). и учествовала на едукативном семинару на тему „Зашто Монтесори?“ – организатори: Монтесори друштво Србије и Основна Монтесори школа у Београду (2011.).

Транутно радим у НВО „Човекољубље“ – пројекат „Доступна права – одговорна заједница“. 

Интересујем се за Валдорфску педагогију, еуритмију и природу. 

Користим енглески и француски језик. 

Похађам курс знаковног језика, који користе особе оштећеног слуха.

Оно што Вас желим питати је, да ли у Вашем крају, у школи којој радите, можда има простора да некако остварим сан и макар годину дана, радим у струци (у виду сталног посла, замене или места библиотекара). Иако живим у Београду, волела бих да се опробам у неком малом, непознатом месту и да неко време одем из града, који постаје више него суморан и притиснут… Желим да кажем да, где год да сам се појавила са молбом за посао, нико није ни погледао моју диплому, препоруке и потврде са стручних усавршавања; нико није желео говорити о мојим интересовањима, идејама и предлозима; само су ме питали да ли сам у странци, ко ме је послао, колико новца имам… Надам се да разумете моје тежње, а чини ми се да само још могу потражити прилику у неком малом месту и на прави начин се посветити малим људима, који тек стасавају. Ако можда, знате да посоји могућност за остварење мојих тежњи, пишите ми на: …

Хвала Вам унапред!

С поштовањем,  …

Учитељ који негује своје ђаке као драгу биљку, прави је учитељ

1 Коментар »

ЗАВЕШТАЊЕ СТЕФАНА НЕМАЊЕ

 

Реч Стефана Немање (оца Симеона), изговорене на самртничкој постељи, које је записао његов најмлађи син Растко, Свети Сава

 Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ – изгуби ли језик, земљу, душу?

Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град, него најмању и најнезнатнију реч свога језика.

Земље и државе не освајају се само мачевима, него и језицима. Знај да те је туђинац онолико освојио и покорио, колико ти је речи поткрао и својих натурио.

Народ који изгуби своје речи престаје бити народ.

Постоји, чедо моје, болест која напада језик као зараза тело. Памтим ја такве заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима једног народа с другим, тамо где се језик једног народа таре о језик другог народа.

Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никад се помирити не могу. Два народа могу живети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кад год се два језика сусретну и измешају, они су као две војске у битки на живот и смрт. Док се год у тој борби чује и један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпосле се чује само један. Битка је завршена.

После изгубљеног језика нема народа.

Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-две, као рат међу народима, него век или два, а то је за језик исто тако мала мера времена као за човека трен или два.

2 Коментари »

РЕШАВАЊЕ ЛОГИЧКИХ ЗАДАТАКА

Наставни предмет:   Математика

Разред: I      

Наставна јединица:  Решавање логичких задатака

Тип часа: утврђивање/вежбање

Наставне методе: разговор, кооперативно учење, интерактивно учење, искуствена, текстуална, илустративно-демонстративна

Наставни облици: фронтални, индивидуални, рад по групама

Наставна средства: наставни листићи са припремљеним задацима, папир, фломастери, оловке

Циљ:  – подстицање развоја основних елемената логичког мишљења;

– примена стечених знања о сабирању, одузимању, облицима и односима међу предметима у решавању задатака.

Корелација: српски језик, свет око нас

Време за рад: 90 минута

                                     С т р у к т у р а   ч а с а

Уводне активности

 – Игра преметаљка

( Преметањем слогова у речи РАЧУНАМ на папирима су исписане наизглед бесмислене речи: НАМЧУРА, НАМРАЧУ, РАНАМЧУ, ЧУРАНАМ, ЧУНАМРА. Ученици насумице извлаче по један папирић  са задатком да открију реч која се крије у добијеној преметаљци и запишу је на линији.)

Пример:

НАМЧУРА                   ______________________

– Следи извештај о решењима. Уколико неки ученик има погрешно решење, уз „помоћ приjатеља“,  долази до тачног.

– – Поделити ученицима листиће са задатком који ће подстакнути ученике на логичко мишљење и закључивање. Раде самостално.

Задатак:

         Који бројеви недостају у квадратићима бројевног троугла?

Упиши их.

                                                      5

                                                    4  4

                                                  3  3  3

                                                2  2  2  2

                      □□□□□

Следи извештај о решењима и образложење.

Главне активности

 – – Подела ученика у 5 хомогених група. Следи подела задатака групама и упутства за рад а затим рад по групама.

Задаци по групама:

I  група

 1.   Заокружи само изразе који представљају сабирање:

3 + 4        6 – 2        5 + 0        4 < 5        4 + 6  = 10

2.  У дворишту је Мира избројала 8 ногу и два кљуна. Колико

ту  има кокошака а колико мачака?

II група

      1.   У датим изразима заокружи  само други сабирак:

4 + 4        5 – 2        7 + 3        9 – 5        7 + 2 = 9

2.  Миша је молио тату да му купи три лопте: плаву, белу и

црвену. Тата се сложио да му од те три купи само две. На

колико начина може Миша да изврши избор? Прикажи.

III група

      1.   У датим изразима заокружи само изразе који немају сабирање:

6 – 3         5 + 4          10 – 2          7 + 1          9 – 3 = 6

2.   Маја и Каћа су убрале по једну јабуку. Каћина јабука није мања

од Мајине. Обележи на слици која је чија јабука.

____________                                                ______________

IV  група

    1.   У датим изразима заокружи само умањеник:

8 – 2        4 + 6        3 + 5        7 – 3        5 – 5 = 0

2.   Напиши слово К десно од Ш, слово О лево од Л а десно од К и

слово А десно од Л. Коју си реч добио? Запиши је на линији.

   V  група 

1.   У датим изразима заокружи само умањилац:

4 + 4        4 – 4        7 + 2        9 – 1        6 – 3 = 3

2.   На столу се налазе три фотографије. На две фотографије је мама,

а на две тата. Како је то могуће? Представи речима или цртежом

у датим правоугаоницима.

                        □□□

–

– Извештаји група, образложење и евентуалне исправке нетачних решења уз помоћ осталих група.

Завршне активности

–   – Подела финалног задатка групама уз упутства за рад. Следи рад по групама.

Задатак:

– Упиши у квадратиће бројеве тако да збирови водоравно, усправно

       и  дијагонално буду 6.

2 3
2

– – Представљање  (образложење), упоређивање и евентуална исправка решења.–

– Евалуацијa







7 Коментари »

„Водо, вечнија од уста која те помамно пију.“

НЕНАПИСАНА  ПЕСМА

                                                                        Водо, вечнија од уста

                                                                        која те помамно пију.“

                                                                                                             Радомир Андрић

             

                              Сузо сунчева

                              и сногрудо,

                              Земљино свевреме!

                               

                              Тканице соли,

                              хлеба

                              и погаче!

                              Отаџбино риба,

                              ракова

                              и шкољки!

Опрости ми.

Ову песму не умем да напишем.

Твоја бујна и немерљива речитост не може да стане у премален рам песме.

Тебе нико никад није могао оградити.

Не могу ни ја. И нећу.

Не смем да комадам твоје време и безвреме, твоје сликовнице и дубине, твоје пролажење и непролаз, твој искон и поколења.

Дивим ти се до иза небеса и стрепим до срца да човек потпуно не заборави да си му близак, врло близак род.

Не знам која ти је главна улога на овом нашем свету, ни да ли ћеш то икада икоме открити.

Не знам ко си, ни шта си.

Да ли си огледало за звезде и месечину, за прсте дрвећа и јата облака, за друмове птица и гизде планинске, или си сликарка врбака, песка, поља и пропланака?

Можда си играоница за звезде и Месец, за сијалице и свице, за ветрову игру са лишћем и сунчеву са својим очима, или зборница звезданих кола са вечерњачом у челу, и сунчевим стакленцима и дугиним бојанкама около?

Да ли си нежна музичка кутија скупљачица жвргоља, чаврљања и песмописа птица и ветрових гитара, или ткачница снова свих небеских драгуљара и земаљских бисерничара?

Можда си плетиља свих боја, сјаја, светлолука, нити сунчевих и косе врбине, и тешитељка јесењих седа, летње оморине и зимских врбиних опуштених коврџа?

Или си хватач снова Сунчеве, Месечеве и звезданих постеља, и скупљач жеља сваког ока и лика који те, макар то било и случајно, погледом окрзнe?

Не знам куда и коме носиш сво то срмено благо у својим грудима и коме га дарујеш?          

Вечнице и бескрајко, безданко и свевременице, добројутрице и брбодневко, сањаонице и светларнице, сномирко и водоношо, не знам да ли путујеш низ времеток или светлодрум, кроз сноток или сребропуће, уз цвркутстих или жуборсрок?

Чегртаљко, шапутаљко и светлуцаљко. Гргољарко, жубораљко и мрмораљко. Брбораљко, шумораљко и кикотаљко. Гајтанлико, лирокитко и цвркутаљко. Жужураљко, тихомилко и хучораљко, не знам које ноте користиш за своје симфоније, романсе и успаванке?

Чаробнице, тајнице и звездарнице. Плетисанко, зраконошо и стакленице. Мраковезу, листониско и плетипесмо, не знам из које палете узимаш боје за  своје раздрагане кичице?

Небохватице, звездохватице и љуљалице. Сунцохватице, њихалице и лунохватице. Снохватице, дрхтуљице и многострука двојнице, не знам коме плетеш све те кикокитке?

Појилице и хладилице свега што је живо, не знам за чијом чедношћу жудиш?

Искроказу живота, сликољубу бесмрћа и игроказу немира, не знам коме испредаш вечну поезију љубави и лепоте?

Скакутаљко од вилинског бисерја, светлосних стaкленаца и срмених нити месечеве свиле исткана, због кога плетеш беле поздраве преко свог витког струка?   

Не знам!

И нећу никад написати ову песму.

Не умем у малом раму да сместим толико живота, несташлука и лепоте.

Једино што у овом тренутку знам, то је мој страх. Мој ужасан страх да човек не умеша своје прсте у твоје исконско благо. Једино он, због своје неизлечиве халапљивости, нарцисоидности и сујете, може да учини неопростиво родоскрнављење.      

  ЧУВАЈ СЕ ЧОВЕКА,  РЕКО!

Радунка Дуна Богдановић

(Из књиге Крадљивци сунца)

Поставите коментар »

Приче

ЧОВЕК И ПАС

Пас?
Пас највише воли кост!
Пас и кост, па то је синоним обостране привлачности и обожаваности. Кажеш пас, а кост се просто сама прилепи уз реч. Кажеш кост, прилепи се пас. То једноставно једно друго подразумева. Као река обалу и обала реку. Као грана лист и лист грану. Кост постоји због пса, а пас због кости.
Човек је ту везу одавно пронашао.
Вероватно се сажалио у једном тренутку док је ждерао неки комад срнеће плећке приметивши тихо и молећиво померање њушкице свог верног пријатеља који није скидао поглед са његовог плена.
Прорадила је савест пријатеља.
Друг се поштује. Са другом се све дели, и добро и зло.
Тада му је понудио остатак свог ручка. И онако му кост не годи.
Гладан пријатељ се силно обрадовао. Замахао је репићем и радосно скочио да распакује дар пријатеља.
Окретао га је са свих страна, стезао шапицама, страсно лизао глатку површину која га је опијала својим мирисом, покушавао да растргне омот зубима не би ли унутра пронашао нешто укусно и слатко. То је радио са таквом страшћу и упорношћу, да је човек, сит и срећан, дошао до сјајног открића:
„Мој пас обожава кост! Дивно! Кад има за мене, биће и за њега.“
Тако је човек задовољио правду и умирио савест. По својим разумним људским мерилима, наравно. Пас је ипак само животиња.
Од тада, пошто оглође сву сласт са кости, свесрдно и издашно је баци пред пса уверен да чини велико и племенито дело. Нарочито се радује и поноси кад примети да његов пријатељ, после дугог превртања, глодања, кршења зуби(ма), најзад закопа остатак и пажљиво га покрије земљом и лишћем.
„Паметан је. Добро је јео данас, па мисли и за сутра“ – прокоментарише тада.
А пас?
После много мука, он се још више диви човеку како с лакоћом сецка и гута свој део посластице.

  Дуна

(Из књиге Крадљивци сунца“)

Само сам хтела да га усликам, а он клисну!

Поставите коментар »

Песме за децу

ОБУЋАРКА

 

Целог драгог лета

она се не брине,

босим ногицама

осваја даљине.

 

Када је у јесен

пала прва роса,

решила стонога

да не иде боса.

 

Обишла је радње,

пијаце и куће,

нигде није нашла

толико обуће.

 

Уморна и тужна,

стигла је до парка,

ту је одлучила:

биће обућарка.

 

Ено је и сада

разне коже штави,

ко зна да л` ће икад

све да их направи.

 

ПРОБЛЕМИ МАЛОГ СЛОНА

 

Једног дана школски

зазвони телефон,

директора тражи

малолетан слон.

 

Од сутра би хтео

у школу да пође,

директор га радо

охрабри да дође.

 

Већ сутрадан рано

десило се ово,

у двориште школско        

стиже ђаче ново.

 

Све беше весело

до пред осам сата,

кад настаде гужва

испред школских врата.

 

Заглави се слонче,

наста страшно драње,

нити може назад,

унутра још мање.

 

 

КОКОШЈА ПОСЛА

 

Због љубави према петлу

две се коке посвађале,

кокодачу, вређају се,

најзад се и почупале.

 

– Кокошко једна балава –

крешти бесна стара дама –

немој да се то понови

да с њим опет шеташ сама!

 

А млађа се кочопери:

Тако бедна и чупава,

ти ћеш да ми квариш љубав,

ти, матора квочко права!

 

Пеша мерka једну пиргу,

слете с плота, крај ње стаде,

смешка јој се, намигује,

на буњиште с њом нестаде.

 

Тек кад дође топло лето

смирила се бучна сцена,

а по двору пирга шета,

пилићима окружена. 

                                                                          Дуна

1 Коментар »