Разредна настава

Дневник једне учитељице

Избор из поезије Јована Јовановића Змаја

на 13. март 2012.

13. март 2012.

Ко је Јован Јовановић Змај – чика Јова Змај?

Јован Јовановић Змај или чика Јова Змај како су га одувек звали, родио се  далеке 1833. године у Новом Саду.

Био је лекар али се бавио писањем.

Он је први писац у српској књижњвности који је писао песме за децу, и не само први, него је и један од најпознатијих српских писаца за децу. Већ више од 100 година уз његове песме расле су све генерације деце. И данас, готово да нема баке и деде, или маме и тате, који својим унуцима и деци нису певали Змајеве успаванке или рецитовали његове дивне песме за сва времена.  Већина његових песама за децу су шаљиве песме па их зато воле и деца и одрасли.

И ви, малени, срећно растите и уживајте док читате чика Јовине песме.  Оне које вам се највише свиђају, научите напамет.

Чика Јова Змај

Споменик чика Јови Змају у Новом Саду

                           

                                               

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ИЗБОР ИЗ ПОЕЗИЈЕ ЧИКА ЈОВЕ ЗМАЈА

Деда и унукУзо деда свог унука,
Метно га на крило,
Па уз гусле певао му
Што је негда било.

Певао му српску славу
И српске јунаке,
Певао му љуте битке,
Муке свакојаке.

Деди око заблистало,
Па сузу пролива,
И унуку своме рече
Да гусле целива.

Дете гусле целивало,
Онда пита живо
„Је ли, деда, зашто сам ја
Те гусле целиво?“

„Ти не схваташ, Српче мало,
Ми старији знамо
Кад одрастеш, кад размислиш,
Казће ти се само!“

Добри суседи

„Добро вече, суседице!
Ух, ала сам жедан!
Бил ми дала мало воде,
Само гутљај један?“

„Хоћу, хоћу, драге воље,
Вода није скупа.
Кад си жедан, ево ти је,
Ево цела ћупа.“

„Хвала, хвала, суседице!
Е, баш се разблажи.
Кад вам од нас нешто затреба,
Само мени кажи.“

Дочекали смо га

Ево топлих дана,
ево нам дивоте!
Ох, пролеће славно,
дочекали смо те!

Сунце нас огрева,
небо се осмева,
дошла нам је ласта,
и шева нам пева.

Сестро, брате, од те,
ево среће нове!
Хајдмо у пољану,
природа нас зове!

Кад би…

Кад би јелен имо крила,
то би брза птица била.

Кад би лутка знала шити,
могла би ми шваља бити.

Кад би хлебац падо с неба,
свак би имо колко треба.

Кад би млеком текла Сава,
сир би био за бадава.

Кад би увек био мај,
пећима би био крај.

Кад би Дунав био врео,
свак би рибље чорбе јео.

Кад би… ал што не мож бити,
о том немој говорити!

Како се долази до знања

Неког научњака,
заслужна штовања,
питали су: Како ј дошо
до толико знања?

Одговор им дао:
„Што год нисам знао,
то сам друге пито,
ил из књига чито.“

Киша

Кишо, мати
Благодати!
Падај, падај,
Прах утоли,
Дај живота,
Гори, доли.

Кишо, мати
Благодати!
Покваси ми
Цвеће мило
Не би ли јоште
Лепше било.

Кишо, мати
Благодати!
И поток те
Чека вити,
Па ће боље
Жуборити.

Лисица и кокошка

„Па како сте, пријо,
Моја драга коко?“
„Ево ве те, лијо,
Дижем се високо.“

„А где су вам мањи,
Тако мили мени?“
„Не брин те се за њ’
Добро су скривени.“

„Хтела би видет само
Јесу л’ ћуди мирне
А ми се већ знамо,
Хуља ко их дирне!“

„Та баш зато, тето,
Што се добро знамо,
Правило нам свето
Да се причувамо.“

Дете и лептирДЕТЕ

Лептирићу, шаренићу,
Ходи к мени амо!
Ево имам лепу ружу,
Омириши само.

ЛЕПТИР

Ја бих дошо, ал се бојим
Какве игле клете
Стиснућеш ме, пробошћеш ме,
Онда, збогом свете!

ДЕТЕ

Нећу, лепко, нећу, лепко,
живота ми мога.
Само хоћу да избројим
Колко имаш нога.

ЛЕПТИР

Е, па то ти могу казат
И издаље малко
Лептир има шест ножица,
А сад збогом, ранко!

Добар друг

Који има добра друга,
не боји се очајања
подељена туга
упола је мања;
подељена срећа
два пута је већа.

Хвала

Ево, драга дечице,
воћа свакојака
грожђа црна, грожђа бела,
јабука, крушака!
Ове лепе дарове
јесен нам је дала,
драга наша јесени,
велика ти хвала!

То је само на слици,
па нам мира не да
оно воће, право воће,
још лепше изгледа.
Ове лепе дарове
јесен нам је дала,
драга наша јесени,
велика ти хвала!

Сетимо се пролећа,
његових цветова
што нам цвеће обећало,
ево тих дарова!
Ове лепе дарове
јесен нам је дала,
драга наша јесени,
велика ти хвала!

Сад имамо довоље
воћа свакојака
грожђа црна, грожђа бела,
јабука, крушака!
Ове лепе дарове
јесен нам је дала,
драга наша јесени,
велика ти хвала!

Како би то стајало

Како би то стајало,
кад би човек зрео
наједаред сео
на дрвена хата
па да се климата?

Како би то стајало,
кад би стари дека
напио се млека
па завијен у јастучак
преспавао ручак?

Како би то стајало,
кад би место ђака
спремила се бака
да у школу подје,
медју децу дође?

Како би то стајало?
Погодит је врло лако.
Стајало би исто тако
ко што стоји Кржљавићу Љуби
цигара у зуби!

Код мачке на части

У прастаро време
тако шала гуди
мишеви су били
безазлени, луди.

Мачка их позове
на слатка семења,
а они јој дођу
пуни поверења.

Трпеза је пуна,
све је изабрано јело,
а мачка је села
баш у горње чело.

Па очима светлим
мери своје госте,
мисли ког ће прво
а кога ће после.

Мали коњаник

Ђиха, ђиха, четир ноге,
све четири круте!
Ђиха, ђиха, ми идемо
на далеке путе!

Седло ми је од мараме,
узда од канапа,
а бич ми је од очина
пребијена штапа.

Раго једна, баш си лења,
зар те није срам?
Ал кад нећеш ти да скачеш,
ја ћу цупкат сам.

ОбележјаПо свом перју птица,
По чистоћи домаћица,
По укусу со,
По роговма во,
По топлоти лето,
По лајању псето,
По говору луда
Познају се свуда.

Поштење

Поштење се не мож купит,
јер га поштен не продаје
ни за блага сва голема.
А непоштен продо би га,
ал га нема.

Прљаве руке

Пре и после јела треба руке прати,
немој да те на то опомиње мати.
Прљавим рукама, загади се јело,
па се тако болест унесе у тело.

Сади дрво

Где год нађеш згодна места,
ту дрво посади!
А дрво је благодарно
па ће да награди,
наградиће изобиљем
хлада, плода свог,
наградиће било тебе
било брата твог.

Стихови за допуњавање

Крава нам је мила
јер нам даје
Болеснику треба
потражити

Ко изгуби капу
том је глава
Где се деца уче
то се зове

Са високог брега
види се
Што год није тврдо
то се зове

Што кокошка даје
то се зове

Сврбе леђа брату Јеши,
хајде га

А што зеваш, Саво?
Зато јер би

Брзо ће се разболети
ком је пиће или
ил одвише хладно,
ил одвише

Од коприве деца беже,
јер коприва
Ал зато им вели шебој
Од мене се

Чим му кока јаје снесе,
поједе га Вића.
Наједе се јаја
ал нема.

У зеленој трави
љубица се

Знате л где је сада
наш чупави Глиша?
Одвела га мати
да га бербер

Разликујте у говору
и разлике мање
жито се не коси,
трава се не

Стари деда стење
кад се на брег
Године су многе,
издају га

У млину ћеш чути
клепетања страшна,
али ништа зато,
добићемо

Знаш ли шта ћеш радит
кад те луда вредја?
Најпаметније је
окрени му

Гле на небу крива
и шарена пруга!
Како се то зове?
То се зове

Мали Пера јуче
у прашину сео.
Кад је после усто,
тур му био

Кад то виде деда,
он се за прут маши.
А знате ли зашто?
Да му тур

Ох, ала рибама
у језеру годи!
Радују се води,
радују сл

Али само, само,
да не виде мреже!
Чим опазе мреже,
у дубину

Од гледања самог
не бивамо сити,
а из празне чаше
не можемо

Пробијене гусле
не могу да гуде,
а из луде главе
и речи су

Широко је поље,
високе су горе,
стрмене су стене,
дубоко је

Пољем и горама,
свуда људи ходе,
на стење се пењу,
а по мору

 

Пачија школаЈесте л чули, кумо,
верујте, без шале,
отвара се школа
за пачиће мале.

Тако је и било,
верујте, без шале,
отворила с школа
за пачиће мале.

Сви пачићи дошли,
на скамијам стоје
стари патак метно
наочари своје.

Све их је уписо
у каталог, мале,
па их је прозиво,
верујте, без шале.

Па се онда шето
с озбиљношћу крутом
учио их, учио,
и књигом и прутом.

Учио их, учио
од среде до петка,
ал се нису одмакли
даље од почетка.

Није било успеха
учитељском труду,
цела мука његова
остаде залуду.

Ништа више не научи
пачурлија та,
него што је и пре знала
Га, га, га, га, га!

Шума

Ја знам једно лепо село,
у њему је све весело.
Има кућа старих, нових
Зелене се сви кровови.
По стазама цвеће свуда,
Стаза уска, па кривуда.
Озго, оздо цела страна
Зеленилом патосана.
Ту станују душе силне,
Појућ песме преумилне.
Све скакућу, све се шале,
Певајући творца славе,
Знаш ли, ко су те душице?
То су, то су хитре птице.
Хитри ловци туда лове,
То се село шума зове.

Таши, таши

Таши, таши, танана,
Ево једна грана,
А на грани јабука
Као молована.
Долетеше птичица,
Лјуљнуше се грана,
Отпаднуше јабука,
Дигнуше је Ана.

Таши, моја, па моја,
Носи деда ћебоја,
На ћебоју ћара,
То је бубамара.
Бубамара лепета,
Не боји се детета,
На руку му слета
Са ћебоја цвета.

Таши, роде, па роде,
Курјак бере јагоде
Кад набере доста,
Молише га Коста,
Да их све не помлави,
Да и Насти остави,
А курјак це каз’ти
„Како не бих Насти!“

Таши, таши, малена,
Сукња ти је ћарена,
Коћуљица бела,
Кума ти је донела
Коса ти је плава,
Паметна ти глава,
А усташца замедљана
Увек насмејана.

Таши, бела, дебела
Сва су деца весела,
Донео им чика,
Из шуме лешника.
Јела би и Љуба,
Али нема зуба,
Зато јој је сека
Узварила млека.

Таши, таши моје луче,
Иде баба по унуче,
Из далека прстом пружа
Ено моја Ружа!

Таши, таши, Ружице,
Нека бриде ручице,
Знаш да воли баба Јела
Кад су деца весела.

Таши, таши, Цвето,
Моје чедо пето,
Имаш четер брате,
Сви питају за те.
Један пита Камо је?
Други вели Тамо је!
Трећи тражи Цвету
По беломе свету,
А четврти надје милу
На мајчином крилу.

 

Тихо ноћи

Тихо ноћи, моје сунце спава;
За главом јој од бисера грана;
А на грани к““о да нешто бруји
– То су пали Сићани славуји:
Жице преду из свиленог гласа
Откали јој дувак до појаса
Покрили јој и лице и груди
– Да се моје Сунце не пробуди.

У мраку

Срамота је разборитом ђаку
Бојат се у мраку,

Бојати се вештице, вампира,
Чега нема, то никог не дира.

Ал је добро пипати по мраку
И застати на сваком кораку.

Није вампир што у мраку прети,
Већ се може о штогод запети.

Запнеш, паднеш, крв пролијеш млаку,
Зато буди опрезан у мраку.

Малени, ако желите још чика Јовиних песама, кликните на ову адресу, читајте и уживајте.http://cikajovazmaj.iz.rs/pesme.aspx?page=1

 


2 responses to “Избор из поезије Јована Јовановића Змаја

  1. […] https://razrednanastava.wordpress.com/2012/03/13/%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80-%D0%B8%D0%B7-%D0%BF%D… Share this:ТвитерФејсбукLike this:Свиђа ми сеБудите први коме ће се свиђати ово . […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: