29. 5. 2012.
Сусрет просветних радника писаца за децу, Дољевац 2012.
Advertisements
Избор из поезије за децу Момчила Тешића
26. 5. 2012.
Момчило Тешић (Глумач, 1911. – Глумач, 1992.) је био српски књижевник, оријентисан на стваралаштво за децу. Писао је поезију и кратке приче. Својом познатом песмом „Лек” (Разболе се лисица…) Тешић је 1953. године започео сарадњу са новинама „Политика“ у оквиру додатка „Политика за децу“.
Зимски дан на селу
Сада је наше село
ко гушчје перје бело,
и пуши кућа свака
на лулу свог оџака.
Леденице са црепа,
које мраз ту изваја,
неки малишан руши.
Довукав кладу из гаја,
сусед је секиром цепа:
хоће месо да суши.
Пртином санке шкрипе,
леди се људски дах.
Зацвиле птице у жбуну,
ветар стреса са липе
хладни, сребрни прах.
Кад негде пушка груну,
у шуми роди се страх…
Сликовница
На ливади нашој,
када дођу ласте,
мирисна и свежа
сликовница расте.
Сликовница дивна
од звончића плава,
огњице, маслачка
и вижљастих трава.
У њеноме крилу
препелица спава,
прапорцима росе
ноћ је улепшава.
Свакога је јутра
ветрић прелистава…
Пролећно јутро у шуми
На брези се њишу вити
ластари.
Новим лишћем храст се кити
прастари.
Протрчала млада срна
пропланком.
Побеђена ноћ је црна
осванком.
Зраци сунца шуму целу
залију.
Зазвиждука кос веселу
арију.
Шумских птица зазвонише
хорови
и Сунцу се поклониише
борови.
ДЕЦО, БУДИТЕ…
Децо, будите дарежљиви као шљиве.
Будите плодни као њиве.
Будите лепи као јасика.
Будите потребни као кашика.
Будите вредни као мрави.
Несебични у љубави.
Храбро газите живота стазе.
И имајте светле образе.
Парку у походе
11. мај 2012.
Топао и сунчан дан нас је измамио из мрачне учионице, па смо решили да изађемо из ње и опустимо се мало у лепоти зеленила, међу травке и птице, међу широке крошње дрвећа и мраве, да се мало дружимо са бубама и бубицама, са цветићима и сунцем.
У нашем парку је баш било живо.
Радници су косили и сакупљали траву. Старији другари са својим наставником Синишом држали су час у природи.
Ми смо два и по сата имали разне активности у предивном и пријатном златнозеленом амбијенту.
Мало смо разговарали о биљкама и животињама, мало посматрали, ослушкивали и описивали живот око нас, мало цртуцкали оно што видимо, мало се играли, чак смо организовали и мини приредбу „Покажи шта знаш“ .
Време је пролетело зачас.
Вратили смо се у своју учионицу да се на нас не би наљурила математика, да завршимо маске за разредни маскенбал и да нам се учионица не осети тужном, запостављеном и усамљеном.
Поздрав свој деци света
9. мај 2012.
Свој деци на свету желимо срећно детињство, радост, довољно хране, добро здравље, чисту и здраву природу, слободу и много, много смеха.
„Супермесец“ над Брестовцем
5. мај 2012.
Данас и сутра над Србијом ће се Месец из наше песпективе видети много већи и сјајнији него иначе. Та појава назива се „Супермесец“.
То значи да ће пун Месец на делу своје путање бити најближи Земљи па ће нам изгледати много већи и сјајнији него иначе. У неким тренуцима изласка и заласка привидно ће нам изгледати као да се налази одмах ту, иза зграда или дрвећа, или као да се окачио на дрво или кров куће. Та оптичка илузија (варка) назива се „месечева илузија“.
Другари, не пропустите прилику да видите „Супермесец“, прелепо изгледа.
Вечерас, мада су га облаци брзо зграбили, „Супермесец“ је овако изгледао над Брестовцем:
Витезови у Брестовцу
3. мај 2012.
Дружење са Витезовим песницима
Наши малишани су данас имали госте, песника Недељка Попадића, оснивача и главног и одговорног уредника часописа за децу Витез и Радета, познатог афористичара који је међу ретким афористичарима који се усудио да пише афоризме за децу.
Књижевни час одржан је у дворишту школе. За малишане наше школе је то био несвакидашњи доживљај јер ретко, готово никад немају прилику да се уживо сретну са песницима и књижевницима из Читанке и часописа за децу.
Ни небо које се наједном натмурило и нарогушило, ни све учесталије севање муње и наговештај грмљавине и кише, нису уплашили наше неустрашиве малишане да слушају песника и афористичара, да их запиткују зашто пишу, како пишу, умеју ли и да цртају, како то штампају књиге, … да их награде аплаузима и да са папирићима у руци стрпљиво чекају ред за аутограм.
Ево једне дивне песме из најчитаније књиге у Србији Победа, Недељка Попадића:
ШТА ЈЕ ДОМ
Дом нису тапете,
ни теписи лепи.
Дом је кад за тебе
неко брине, стрепи.
Дом нису ролетне,
ни зидови голи.
Дом је кад ти неко
шапне да те воли.
Дом нису фотеље,
ни библиотека.
Дом је кад те неко
пун љубави чека.
Ако никог немаш
да за тебе мари,
иди… срећу тражи…
Остави све ствари…
Уосталом, овај албум са сликама говори много више од мојих речи.
