Разредна настава

Дневник једне учитељице

Иницијални тест

Другари,

Урадили смо иницијални тест из математике. 

Добро је, нисте много тога летос заборавили, али следећи мора бити много успешнији. 

Ја обећавам, а ви ?  🙂

Овога пута Иван Мишић и Леонардо Укић су најматематичари.  За њима следе: Софија, Лазар, Сара, Емилија, Теодора…

Андриа је пријатно изненађење. Боље је урадио Тест А. Браво, Андриа, исплатило се што си био упоран. Буди увек такав.

Желим вам весео и успешан дан уз поздрав свима. 

Ваша учитељица Дуна.

Поставите коментар »

Распоред часова за школску 2012/2013. годину

Поставите коментар »

Морало је тако, малени!

Драги моји,

Приметили сте, дуго ме нема овде.

Није случајно, верујте ми.

Онај дан, 3. септембар, био ми је тежек, много тежек. Знам, и вама.

Први дан у школи после вашег првог летњег школског распуста требало је и вама и мени да буде весео, срећан, раздраган, а облежиле су га сузе, и ваше и моје.

Морали смо вас поделити у два одељења, малени, верујте ми. Знате и сами колико смо проблема имали прошле године. Вас много, а међу вама много оних који имају проблема у психо-физичком и социјалном развоју, оних који нису могли савладати редовне школске програме, а бога ми, и оних који никако да науче да поштују правила понашања у школи и колективном раду. Тешко је било организовати час тако да сви буду задовољени и да све што је испланирано, буде и остварено.  Зато су у раду морали бити оштећени сви, и они који су могли да прате редован програм, и они који су мало различити па им је потребна мало већа помоћ и подршка у раду. 

Дакле, да да би вам свима учитељ могао обезбедити довољно пажње, да би стекли квалитенија знања у складу са својим могућностима и потребама,  одобрена је подела на два одељења, а то значи, са некима од вас морали смо се растати.

Знам да је било тешко. И вама, и мени. Видели сте. Уместо добродошлице и веселог разговора при поновном сусрету, ја сам, ушавши у учионицу,  дуго ћутала, борила се са сузама и тугом, а ћутали сте и ви који сте ушли са мном да заједно наставимо даље. Речи су биле сувишне а тешко их је било и изговорити. Још теже је било онима који су добили новог учитеља и са њим кренули у другу учионицу да тамо наставе даље оно што су са мном започели. Видело се то  по њиховим сузним очима кад смо се поново срели на одмору.

То је разумљиво и нормално. Људски. Везали смо се једни за друге, навикли једни на друге, читаве године  смо делили радости, игре, успехе, проблеме, несташлуке. Превазишли смо много тога што нам  је у почетку било тешко. А онда, одједном, учионица полупразна. Ваш збуњен поглед који је шетао по учионици читавог тог првог дана и моја сметеност и трапавост у разговору увек ће ми остати у сећању. Осећала сам се преполовљено, полупразно, тужно. Осећала сам неку кривицу у себи као да сам  ја узрок тој подели. Ма, ужасно сам се осећала, верујте ми.

Прође читава седмица у таквом расположењу.

Наши другари нам често долазе у посету. Тако ће, надам се,  бити и на даље. Ми смо и даље другари, помагаћемо једни друге, дружити се, играти, делити све, само ће у будуће свако имати свог учитеља и много више услова за даље боље напредовање у учењу. Ова подела не може прекинути наше већ стечено чврсто другарство, поверење, разумевеање.

Зато, сад главу горе, и – идемо даље,  у освајање нових знања, у нове успехе, у нова искуства.

Срећно вам било, свима.

Здрави ми и весели били, сви.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Поставите коментар »

Другари, јесте ли спремни?

Другари, јесте ли спремни?

Доста је било одмора, ленчарења, спавања, досаде, усамљености…

Што јест – јест, у праву сам, зар не?

Јер, где је најлепше другарство? -У школи.

Кад је најлепша игра? – Кад сте са вршњацима.

Кад је дан најиспуњенији? – Кад ниси сам.

Кад сте најлепши? – Кад вам је главица пуна знања. 

Која је радост највећа? – Кад обрадујеш тату и маму петицом.

Кад је учитељица најсрећнија? – Кад пише петице.

Које звоно најлепше звони? – Школско?

Које двориште кипти од среће? – Школско?

Кад је школа најтужнија? – Лети.

Које доба човековог живота је најлепше? – Школско.

Која лампица има најјачи сјај? – Она у глави.


Е, па ако је тако, онда је доста наша учионица била празна и тужна. Ред је да је усрећимо.

Припремите свеске и оловке, књиге вас чекају у школи.

Видимо се сутра у 13 сати.

Пазите, нисте више малени. Малени су нови прваци. Ви сте зрелији, одраслији, паметнији него пре. Зато, помозите првацима да се снађу у школи.

Сетите се како је вама било прошле године у ово време. Неко је вама помагао да се снађете. Сада сте ви потребни некоме. Испуните своју дужност. То се зове СОЛИДАРНОСТ.

Тако се стичу нови другови и другарице.

И још нешто, од сутра почињу петице, али и двојке. 

Запамтите, моја оловка и ја смо увек тужне и несрећне  кад не запишемо петицу. Имајте то на уму па се потрудите да нас што више усрећите.

Бићемо вам захвалне.

Нећу вам рећи ко ће још бити срећан кад добијете петицу. Откријте то сами.

 А сад, срећан вам и успешан почетак нове школске године!

Поставите коментар »