Разредна настава

Дневник једне учитељице

Срећно, прваци!

на 6. октобар 2012.

5. 10. 2012.

Пријем првака у Дечји савез Србије

У ЗНАКУ ШКОЛЕ

 

Једва дочеках

овај прелеп дан,

животно важан

седми рођендан.

 

Сав сам некако

Крут, ал` блажен,

ни мало нисам

уображен.

 

– Дивно, заиста,

каже ми свак,

ти ћеш убрзо

постати ђак.

 

– Јесте, убрзо,

за месец-два,

сав поносан

додајем ја.

 

Имам ранац

и футролу,

свеске, књиге,

све за школу.

 

Сви ме више

пазе, воле,

цела је кућа

у знаку школе.

ДЕТЕ

  

Соба расте, срећа пуцка

кад се дете засмејуцка.

 

Дан окупи све славује

кад се дете осмехује.

 

Усред таме сунце греје

кад се дете срећно смеје.

 

Кућа цвета као воће

кад се дете закикоће.

 

Кад се смеје пар детета

насмеје се и Планета.

 

Кикотаријада права

тек у школи се дешава.

 

Сва се школа развијори

кад се у њој смех заори.

СЕДАМ  ГОДИНА

 

Имам седам година,

торбу пуну књига,

имам и девојку

и нарамак брига.

 

У школи се ређају

активности разне,

код куће писање,

вежбање и казне.

 

Стално ме домаћи

прогања, нервира,

дан ме програмира,

никад немам мира.

 

Шкрабам по свескама,

гњавим граматику,

цео свет око нас

и математику.

 

У његово време,

каже прадед Тина,

имало се само

тих седам година.

 

Благо мом прадеди,

и времену старом,

ја сам награбус`о

с` учењем и даром.

Радунка Дуна Богдановић

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: