Разредна настава

Дневник једне учитељице

Необично раскршће небеских путева над Брестовцем

на 9. октобар 2012.

Необично раскршће небеских путева над Брестовцем

 

Још један топао и сунчан октобарски дан полако отиче. Додуше, нешто је свежије него претходних месеци, али то не умањује пријатност која баш прија после дугих врелих и спарних дана које смо овога лета претурили преко глава.

Настава у школи је завршена. Креће уобичајена шкрипа столица, журба у сакупљању књига и прибора и њиховом трпању у ранчеве и јурњава према излазу из учионице. Колико год пута да поновим правила безбедног изласка из учионице и непотребне гужве на вратима, не вреди. Тог тренутка послушају, сутрадан већ забораве и јуре као да ће им побећи аутобус. Просто не могу да верујем да нека обична, свакодневна правила понашања треба да понављам непрестано а ефекат је готово никакав. Упоређујем генерације и закључујем да су ове данашње стварно другачије у свему.

Кад последдњи ранац излете из учионице, кренух и ја.

Да, нисам погрешила, излете ранац, јер, већина деце су толико сићушна и мршава за свој узраст, да, кад пребаце гломазан и препун ранац на леђа, просто се од њега не виде. Изнад њега лепрша чуперак косице а испод се преплићу пикљаве ножице и тако, ранац за ранцем излићу из учионице успут се сударајући и жагорећи, да би се у дворишту издвојили у групице и нешто шушорећи, уз кикот и цику, наставили свако својим путем.

Одмах по изласку из школе (нешто после 17 сати), поглед ми привуче неуобичајено ишарано небо. Прво ме збунило, а онда одушевило и оставило без даха огромно необично миље од белих испреплетаних трака различите ширине и потке распрострто преко читаве чисте, бистре светло плаве небеске капе у позадини. Сунце се већ примицало западу али су његови зраци још увек осветљавали видик и небо чинили чаробним.

Овако нешто никад у животу нисам видела.

Онда схватих да су то трагови на десетине авиона који су ткали по небеском платну необичну игру својих трагова правећи креације које први пут у животу видим.

Онда се уплаших, јер овако нешто није се дешавало ни у време бомбардовања 1999. године када су авиони бомбардери  душмански парали наше небо и сејали страх и смрт на све стране.

Ово сада лепо јесте, али није нормално за небо над Брестовцем коме је најближи и не тако прометан аеродром у Нишу а следећи у Београду.

Док сам збуњено и са чуђењем зурила у испреплетане траке по небу, окрећући се око своје осе као да стојим на неком точку, јер су трагови били густо испреплетани свуда около, досетих се свог дигиталног Canonа, фотоапарата који је мој сталан сапутник, и брзо га укључих да овековечим ову несвакидашњу појаву над мојим малим лепим селом.

Фото апарат је бележио слике дугих белих трака које су се преплетале у свим правцима, брзо се шириле прерастајући у велика бела поља најпре паперјаста, затим прекривена магличастим грудвама из којих се према тлу спустају велике кончасте завесе, да би се на крају све претворило у огромно памучасто поље надсвођено над селом по коме нови наилазећи авиони из свих праваца почињу нову игру преплетаја белих трагова.

На појединим местима трагови као да су просто извирали из једног стабла без корена и гранали се на све стране кривудајући успут као да су се предомишљали на коју ће страну а на другим као да хилљаде густо поређаних леденица виси чекајући тренутак да устреме на наше главе.

У ходу и окрећући се стално око своје осе и сликајући детаље раскршћа ваздушних путева около и над собом, стигох до парка одакле сам могла да видим и небо са других страна. Слика иста. Као да стотине авиона ткају по небу. Претходни трагови се расплињују у бела паперјаста поља а нови, тракасти настављају ткање и везове.

На југоистоку приметих венац облака боје рђе који се кретао према југу остављајући за собом обрисе Бабичке Горе огрезле у некаквој зарђалој тмини. Ово ми је баш деловало скроз неприродно за било које невреме које сама природа уме да приреди, а нарочито неприродно за овако ведар и сунчан октобарски дан.

Не знам шта се овог касног поподнева дешавало на небу изнад мога села, али знам да се десило први пут и зато бих волела да знам шта је био циљ десетинама авиона да вршљају по њему остављајући неуобичајене трагове,  јер, у свом незнању и необавештености свашта ми се мота по глави. И поред чаробне слике која ме на почетку оставила без даха, каснијим понашањем мноштва белих трагова, појавила се сумња у нормалност оваквог протока ваздушног саобраћаја у времену од око пола сата или сат и добронамерност све ове магле и беличастог дима који су се спустили на тло. Не верујем да све то може бити пријатељ мога здравља, здравља моје деце и деце коју сам само пре око пола сата, раздрагане и кикотаве, испратила из учионице.

Ако су моје фотографије и опис некоме довољни да схвати и објасни о чему се ради, искрено молим да то учини јер сумња и нагађање из којих се рађа бојазан нису баш добри пријатељи ни за кога, а верујем да су све ово видели и многи други јер „небо је нешто сасвим, сасвим широко, па ипак може да стане у свако око“, рече песник. 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.


5 responses to “Необично раскршће небеских путева над Брестовцем

  1. Kathy каже:

    To sto ste ovde opisali je klasican primer Chemtrails-a, tj. namernog trovanja iz aviona, a sto se desava u svim zemljama NATO-a i „Partnerstva za mir“…
    Potrazite na internetu tekstove i filmove o ovim pojmovima – Chemtrails i Morgellons (posebna bolest koju ovo trovanje izaziva), i obavezno pogledajte filmove „What in the world are they spraying“ (u prevodu „Sta to za ime sveta prskaju“) i „Why in the world are they spraying“, tamo vam je sve objasnjeno.
    Takodje, obavezno pogledajte i filmove o Monsantu („Svet po Monsantu“ ili „World according to Monsanto“) i filmove o Codex-u alimentarius-u.

    Sve je ovo poveznano, uvidecete i zasto…

    Ako vas ima na Facebook-u, uclanite se i u grupu „Stop Chemtrails – za plavo nebo iznad Srbije“:
    https://www.facebook.com/groups/plavoneboiznadsrbije

    i u grupu „Stop GMO u Srbiji“:
    https://www.facebook.com/groups/StopGMOuSrbiji

    Srdacan pozdrav,

    Kathy

  2. noviinternet каже:

    Lep ti je prvi deo priče o deci i izletanju iz škole🙂 a ovo drugo, e, to su, srpski rečeno KEMTREJLSI🙂 ali nije smešno, nego nejasno i potencijalno opasno. U pitanju su zasejavanja nekim česticama koje izazivaju kondenzovanja, time se, kažu, utiče na vremenske uslove, ali moguće i raspršuju svakojake čestice, među kojima može da bude i raznih vrsta otrova. Kako se sve to akumulira u vazduhu, šta sve dospeva na zemlju, koliko je moguće da to bude iskorišćeno u biološkom ratu… sve su to strašne stvari zloupotrebe moći…

  3. razrednanastava каже:

    Hvala za oba odgovora. Moj strah je, znači, opravdan, a nastao je baš zato što sam upoznata sa takvim načinom zločina i ubistva, ali sam se potajno nadala da su u našoj bivšoj vladi sedeli ljudi koji imaju decu i porodice i bar malo pameti da to ne dozvole jer smo i pre ovoga zatrovani i ubijeni mnogo čime, da više ne umiremo od starosti nego od najtežih bolesti. Na žalost, prevarila sam se.
    E, sad bih im ja sudila u ime sve dece naše, i bez ovoga, ubijene zemlje, prokleti bili.

  4. Kathy каже:

    Oni ubijaju i sopstvenu decu, u sopstvenoj zemlji – SAD…
    Radi se o korporacijama koje preko svojih ljudi vladaju u SAD (koja je u stvari totalitaristicka diktatura a ne slobodna demokratska zemlja, kako zele da je prikazu i lazu o tome cak i sopstvene gradjane!), i te korporacije preko UN institucija i direktno vrse pritiske na sve zemlje da prihvate GMO, Codex alimentarius (nametnut preko Svetske trovinske organizacije), a zaprasivanje (Chemtrails i morgellons bolest, pored gomile svih ostalih opasnih bolesti koje oni izazivaju) drze u potpunoj tajnosti, bar zvanicnici koji bi o tome trebalo da govore…

    Sve je to deo plana depopulacije, tj. istrebljivanja covecanstva i njegovog svodjenja na pola do najvise jedne milijarde, koja ce kao zombiji sluziti toj sacici svetskih mocnika…

    PS: Genetski modifikovana hrana i vakcine imaju upravo taj efekat: izaizvaju potpuni sterilitet, i od druge generacije pa nadalje NEMA potomstva ne samo kod ljudi, nego i kod zivotinja…

  5. razrednanastava каже:

    Oni koji su skovali taj plan i oni koji ga sprovode, nisu ljudi nego monstrumi. Samo ne razumem zašto se svet ne pobuni jer ti planovi više nisu tajna.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: