Разредна настава

Дневник једне учитељице

Мислиша за 2. разред

Другари, 

желим вам да све празнике и  распуст проведете у радости, здрављу и игри.

Ако желите да се мало забавите, ево вам прилике.

 Мислиша Вежба 1 садржи задатке какви се раде на такмичењу у марту месецу. Задаци су веома занимљиви, праве мозгалице како их ми називамо. Можда бисмо могли да их назовемо и мућкалице јер захтевају да мало мућнемо главом и – ето решења. Или размишљалице, или… ма што све ја да измишљам, мућните главом мало и ви па дајте неко одговарајуће име овим задацима.

А сад кликните на Мислиша Вежба 1 и преузмите задатке. Неко од старијих ће вам помоћи да их преузмете а онда задатке решавајте сами да бисте могли да проверите колико знате и на шта да обратите пажњу у даљем раду.

Пишите ми како вам се допада ова вежба.

Здрави и вредни били!

Mislisa Vezba 1

korisnik

Advertisements
11 Коментари »

Срећна Нова година

28. децембар 2012.

Наша новогодишња јелка

(рециклажа)

Пошто смо хтели да наша новогодишња јелка буде оригинална, уз мало маште и више игре, „обукли“ смо празне пластичне флаше у шљаштаве украсне папире, окачили их на храстову грану, „посадили“  у пластичан балон напуњен песком, направили украсе од кутијица, пластичних чаша и других ситница, накинђурили балонима и тракама и добили баш лепу и веселу оригиналну јелку.

Ипак, данас смо били мало тужни јер скоро пола наших другара из одељења имају богиње па нису могли да присуствују родитељском састанку и учествују у приредби коју смо припремали за прославу краја првог полугодишта и  у част Нове 2013. године.

Желимо им да што пре оздраве па да се за време распуста весело дружимо и играмо на снегу.

2 Коментари »

Народна традиција: Промоција традиционалне здраве домаће хране – споре хране

                                                           7. 12. 2012.

Угледни час – радионица у сарадњи са родитељима и пријатељима деце

Изборни предмет:  Народна традиција

Наставна јединица:  Спремамо ручак поводом усељења у нову кућу

Корелација: Свет око нас, ликовна култура, математика

Наставна средства: Намирнице за припремање пита и проје, палачинке, разноврсно поврће, посуђе и прибор за рад, папири, оловке у боји, фломастери, пастелне боје

Циљ: Промоција традиционалне здраве домаће хране – споре хране

 🙂

 Радионица реализована у сарадњи са родитељима, углавном  мајкама ученика и једном дивном баком Радмилом.

Реализацију радионице помогли пријатељи деце из нашег села:

1)      Стевица Марковић, пољопривредни произвођач, посебно познат по производњи домаћег брендираног лесковачког ајвара.

Он и његова породица обезбедили су скоро све намирнице, посуђе и прибор потребне за данашњи рад, као и узорке разног домаћег свежег поврћа које се још може наћи у оставама.

2)      Бака Радмила Трифуновић и мајка Љиљана Љубисављевић које су обезбедиле све намирнице и тесто за домаће пите са ручно суканим корама.

3)      Месна пекара Bella, власништво породице Момировић, популарнија као  Пекара код Ласку, која је обезбедила тепсије и печење пита и проје.

4)      Звездан Тачић, популарни наш Зека, најпознатији роштиљџија у крају и шире, који је направио домаће палачинке за дезерт.

5)    Фото Нине Брестовац

У име својих ученика који су уживали све време рада у радионици и своје име, свима захваљујем на помоћи у реализацији овог прелепог и корисног практичног двочаса-радионице.

 

 🙂

Ток часа приказују фотографије:

1. етапа:  4 групе мајки и деце праве:

  • Слану питу од празилука и сира са домаћим суканим корама – савијачу

  • Слану питу од празилука и сира са домаћим суканим корама – са целим корама

  • Проју са (брендираним) ајваром

  • Слатку питу са речељом (речељ  је лесковачки специјалитет кога чине зрна грожђа ставњена у домаћем вину)

IMG_981 IMG_982 IMG_9788 IMG_9789 IMG_9790 IMG_9791 IMG_9792 IMG_9793 IMG_9794 IMG_9797 IMG_9798 IMG_9799 IMG_9800 IMG_9801 IMG_9802 IMG_9803 IMG_9806 IMG_9807 IMG_9808 IMG_9809 IMG_9810 IMG_9812 IMG_9813 IMG_9814 IMG_9815 IMG_9816 IMG_9817 IMG_9818 IMG_9820 IMG_9821 IMG_9822 IMG_9823

2. етапа: Док се пите и проја пеку у оближњој пекари Bella, Стевица Марковић разговара са ученицима о поврћу и његовом значају за здравље деце и одраслих, као и о начину на који се оно користи у исхрани.

IMG_9828 IMG_9829 IMG_9830 IMG_9831 IMG_9832 IMG_9833 IMG_9834 IMG_9835 IMG_9836 IMG_9837 IMG_9838 IMG_9839 IMG_9840 IMG_9841 IMG_9842 IMG_9843 IMG_9844 IMG_9846 IMG_9862 IMG_9863 IMG_9892

3. етапа: Дегустација припремљених специјалитета.

IMG_9851 IMG_9854 IMG_9855 IMG_9856 IMG_9857 IMG_9858 IMG_9859 IMG_9861 IMG_9864 IMG_9865 IMG_9866 IMG_9867 IMG_9868 IMG_9879 IMG_9881 IMG_9882 IMG_9883 IMG_9884 IMG_9885 IMG_9887 IMG_9888 IMG_9893 IMG_9894

4. етапа: Изложба ликовних илустрација насталих током рада радионице.

IMG_9847 IMG_9849 IMG_9850 IMG_9852 IMG_9853 IMG_9854 IMG_9869 IMG_9870 IMG_9871 IMG_9872 IMG_9873 IMG_9874 IMG_9875 IMG_9876 IMG_9878 IMG_9889 IMG_9890

❤       ❤        ❤

12 Коментари »

Бајка о рибару и рибици у сликама

1256348

7911


121310

1415161718

Оставите коментар »

БАЈКА О РИБАРУ И РИБИЦИ, Александар Сергејевич Пушкин

БАЈКА О РИБАРУ И РИБИЦИ  – Александар Сергејевич Пушкин

 

У далекој земљи некој,

иза брда, иза гора

на обали сињег мора

колиба је била једна

врло стара, трошна, бедна.  

У њој живи деда стари

крпи мрежу и рибари,

а баба му ручак кува

и колибу она чува.

Наоколо нигде света,

нико туда да прошета.

Тридесет и више лета

живе они тако сами,

деда пеца, баба чами.

Једно јутро ( беше тмурно )

деда мрежу узе журно.

Баби рече:-Ручак кувај,

кућу чувај,

а ја одох по свој чамац.

Понео сам добар мамац,

Па се надам, нећу крити,

да ће данас рибе бити.

Навезе се он на море

у освитак беле зоре.

Мрежу баца, па се слади,

руке трља, браду глади,

али мрежу – празну вади,

не зна више шта да ради.

Сунце зађе, већ се смрачи

И небо се наоблачи,

али рибе нигде нема

и деда се кући спрема.

Тад још једном мрежу спусти,

са чела му облак густи

растури се и нестаде.

У мрежу му риба паде.

Необична риба нека,

гледа у њу с чудом дека.

Велика је пола хвата,

а сјаји се к’о од злата.

Да би чудо било веће,

риба људским гласом рече:

-Што год тражиш, ја ћу дати,

само ме у море врати.

Испунићу жељу твоју

– било коју.

Сад се деда милостиви,

пусти рибу нека живи,

али жељу он не рече.

Спустило се већ и вече

кад се кући врати деда,

а баба га мрко гледа,

па ће рећи:

-Седи овде покрај пећи.

Донео си празну торбу,

јешћеш сада само чорбу.

Деда седе

И, док топлу чорбу једе,

поче да јој, тако с реда,

чудан случај приповеда.

Кад је баба чула ово,

одржа му страшно слово:

-Од муке ћу сада пући.

Тебе, деда, треба тући.

Што си тако луцкаст био,

па си рибу испустио?

Натраг хитај, жури, јури.

Корито ми старо цури;

нека риба како знаде,

одмах мени ново даде.

И у тмини црној, густој,

на обали морској пустој,

у пучине бескрај гледа

и позива рибу деда.

– Ој, рибице, где си да си,

дођи сада, мене спаси.

Узбурка се сиње море

и исплива риба горе.

Морске вале репом сече,

људским гласом она рече:

-Кажи деда, своју жељу,

па се врати у постељу.

И деда јој онда рече

каква жеља бабу пече.

-Иди кући, деда, само,

корито ће бити тамо.

Обећање риба даде

и у трену већ нестаде.

Чим се деда кући врати,

до корита одмах сврати,

а корито, лепо, ново.

Но, баба му рече ово:

-Имам сада жељу врућу

хоћу сутра нову кућу.

Не буде ли кућа нова,

овде више немаш крова,

већ одавде ти се сели,

чујеш шта ти баба вели.

И ујуру деда пође,

на обалу морску дође

па повика рибу гласно

и рече јој сасвим јасно

ту бабину жељу нову.

-Испунићу ти жељу ову-

риба рече

и- утече.

Када кући дође деда,

он у чуду само гледа:

од колибе све од прућа

створила се нова кућа.

Крај прозора баба седи

и строго му сад беседи:

-Нећу више кућу ову,

имам опет жељу нову.

Хоћу сада кућу другу!

Хоћу у њој безброј слугу.

Оде деда, рибу зове

да јој жеље каже нове .

Узбурка се сиње море

и исплива риба горе.

Чула риба шта га мори,

па овако њему збори:

-Иди одмах баби кажи,

испунићу све што тражи.

Сазидаћу кућу другу,

биће у њој безброј слугу.

Риба рече

и – утече.

Весела је баба била,

жеља јој се испунила.

Добила је кућу другу,

а служе је безброј слугу.

Али деда баш зло прође.

Чим он натраг кући дође,

злобна баба викну само.

-Слуге моје, хај’те тамо!

Одведите овог старца

сад у шталу код магарца.

Живи деда и у штали,

на судбу се он не жали.

То је било у недељу

кад испуни баби жељу,

али, ето, већ у среду

слуге опет зову деду:

-Хајде, деда, баба зове,

има, каже, жеље нове.

Мал’ од чуда није пао

кад је бабу саслушао:

-Сместа иди, рибу тражи

и жељу јој моју кажи.

Сад царица ја ћу бити,

то ми мора испунити!

Оде деда, рибу зове

и говори речи ове:

-Аој, рибо, муке веље,

баба има нове жеље.

Постала је сасвим луда,

тражи опет свака чуда.

А ја, ето, немам куда,

морам да те зовем, молим,

да јој ћуди удовољим.

Чула риба шта он жели,

па овако њему вели:

-И то ће се остварити,

царица ће баба бити.

Тако рече

и-утече.

Царица је баба била,

на њој само чиста свила.

И бисери око врата

и прстење све од злата.

Блага силног она има,

заповеда сада свима.

Кад у петак паде вече,

тад слугама баба рече:

-Доведите оног старца,

у штали је код магарца.

А кад деда пред њу клече,

строго она њему рече:

-Иди сада рибу тражи,

па јој царску жељу кажи.

Досадно ми царство ово,

хоћу опет царство ново.

На дну мора хоћу сада

да ми буде нова влада.

Златна риба, а не друга,

да ми лично буде слуга.

Хајде, старче, не пркоси,

царску жељу риби носи.

Када рибу дозва деда,

он понизно у њу гледа,

па јој вели:

-Мене, рибо, не весели

што опет теби ходим,

морам баби да угодим.

Снашла су ме грдна чуда.

Јесте моја баба луда,

али не смем да се гложим,

морам с њоме да се сложим.

Жељама јој никад краја.

Два дана јој царство траја,

а већ неће царство ово,

тражи,вели, царство ново.

На дну мора хоће сада

безумница да завлада.

Ово царство да јој пружиш

и ти лично да јој служиш.

Када ово каза деда,

риба њега само гледа.

Ћути риба, реч не рече,

праћакну се и утече.

Чека деда, чека тамо

све док није данак сван’о,

али рибе нема више,

деду наде напустише.

Он уморан пође кући

крај обале посрћући.

Кад се близу куће нађе,

не могаде да се снађе.

Двора сјајног више нема,

пред колибом баба дрема.

Гледа деда чудо ово

– ни корито није ново.

Нескромне су жеље биле,

па се нису испуниле.

Bajka o ribaru i ribici

1 Коментар »