Разредна настава

Дневник једне учитељице

С неба гледа Свети Сава

на 23. јануар 2013.

4 3

Свети Сава (световно име Растко, монашко име Сава; рођен око 1175. године у Расу, умро 14. јануара 1236. у Трнову, Бугарско царство) је био најмлађи син српског великог жупана Стефана Немање, светогорски монах, јеромонах и архимандрит Студенице, први архиепископ аутокефалне Српске архиепископије, дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник. Широко се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје, а Српска православна црква га слави као свеца. Његова личност је остварила велики утицај на средњовековно српско књижевно стваралаштво, а његов култ се вековима негује у српском народу.[1]

Извор: http://www.istorijskabiblioteka.com/art:sveti-sava

Драгана Константиновић

СВЕТИ САВА

Био је дете од главе до пете,

звао се кратко – Немањић Растко.

Хтео је да учи, да знање свије,

ал` школе било ниједне није.

Зато је устау у рану зору

и побегао на Свету Гору.

Ту је у осами манастира

учио стазе љубави, мира.

Пост`о је мудра, учена глава,

светитељ српски – Свети Сава.

ХИМНА СВЕТОМ САВИ

Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Српске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где наш српски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.
Цело Српство слави славу
Свога оца Светог Саву.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву српску славу,
Пред престолом Творца!

Да се српска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,
Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози,
Почуј глас свог рода,
Српскога народа!

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.
Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

На Светога Саву

Малено сам ђаче, малено ми знање:
тек сам упознала буквар и читање,
али већ знам и ја за Светога Саву
и разумем лепо данашњу прославу.
Свети Сава беше син краљевске крви;
велики учитељ, просветитељ први;
он је отварао прве цркве, школе
и учио Србе да се Богу моле.
Зато цело Српство данас славу слави
и с љубављу кличе Светитељу Сави,
па му и ја кличем, иако сам мала:
„Светитељу Саво, слава ти и хвала!“

Светолик Р. Милосављевић

              Растко

На сјајном двору Немање Стефана
напоредо расла три јуначка птића,
три премила сина Великог жупана,
три изданка моћне лозе Немањића.

Убојно оружје и хатови гојни
и безброј забава из витешких дана
беху пратиоци вазда нераздвојни
два старија сина Великог жупана.

А најмлађи Растко, божанствено дете,
младу душу своју нечим бољим снажи:
кљиге и молитве, богомоље свете
и друштво побожних калуђера тражи.

У његовом срцу пуномо светог жара,
једна сјајна мис`о родила се била:
да вером у Бога, који чуда ствара,
најпре се подиже отаџбина мила.

И та га је мис`о, ко звезда водиља,
одвела са двора где сан поста јава,
и једнога дана довела до циља:
да од Растка буде славни Свети Сава.

Немањин син

Кажеш, био је просветитељ,

први књижевник, први светитељ,

јесте, ти си у праву,

зато и славимо Светога Саву.

Кажеш, био је Немањин син,

учен и смеран, племенит и фин,

јесте, ти си у праву,

зато и славимо Светога Саву.

Кажеш. отворио је закључане двери,

будио наду, кротио звери,

јесте, ти си у праву,

зато и славимо Светога Саву.

Кажеш, подизао је манастире свете,

српски се род њиме дичи,

али је пре тога био само дете

које можда баш на тебе личи.

Милош Стефановић

РАДУЈТЕ СЕ ДЕЦО

Ја добро знам шта су добра дела,
ја знам шта данас слави земља цела!
Слави мир, љубав и знање,
слави доброту и даривање,
слави велика и добра дела
која ћеш видети, будеш ли хтела…

Видећеш да књига у школи царује,
видећеш манастир што веру дарује!
Видећеш да Саву следи земља цела,
видећеш будеш ли хтела…
Ја добро знам шта су добра дела,
ја знам шта данас слави земља цела!
Слави свога Светитеља Саву,
радујте се децо, горе главу!

С НЕБА ГЛЕДА СВЕТИ САВА
Свети ј Сава –српска слава,
Српска слова писо
Српска му је била душа,
Српска света мисо.

С неба глада Свети Сава,
Плаче и уздише,
Кад год српче туђа слова ,
А не српска пише.

С неба гледа Свети Сава,
Па се обрадује,
Када српче ћирилицу
воли и поштује.

*

У легендама и песмама које је сакупио Станоје М. Мијатовић, српски светитељ описан је у другачијем светлу од осталих, бројних легенди. Он није само хришћански светац, чудотворац, па чак ни паганско божанство, како бива у извесним народним митовима. Свети Сава се овде јавља као мудрац и веома практичан учитељ који своја знања и искуства преноси на поколења како би живели боље, али у врлини.

Мудрац и учитељ

Дође мајка са тек рођеним сином у наручју дошла Светом Сави, јер је чула да он деци дарује још један пар очију. Желела је да и њен син посматра живот са четворо очију.
Светац је предложио да пођу на оближње брдо и да она добро погледа унаоколо. Питао је шта види. „Ништа”, одговорила је млада мајка, описујући да су јој пред очима само брда и долине. Не објашњавајући посебно разлог, Свети Сава јој је предложио да, ипак, поново дође следеће године.
Истог дана, наредног лета, појавила се мајка са сином код Светог Саве. Заједно су отишли на друго, још веће брдо. Жени је поставио исто питање, али она опет није видела ништа нарочито. Само брда, долине и шуму. Поново је светац предложио да се нађу следеће године.
Треће године догодило се мање-више слично. Попели су се на још веће брдо. И још једном исто… Шта видиш? Брда и долине и дрвеће… И тако седам година, заједно су се Свети Сава, мајка и дечак пењали на све већа и већа брда. А онда је те, седме године, дечак, када су завршили успињање, са врха брда нешто угледао… Повикао је да у даљини види нешто што сија. И мајка је уочила исто светлуцање.

Ucitelj i mudrac
Свети Сава им је објаснио да у даљини сијају школа и поред ње црква. Рекао је мајци да што пре одведе дете у школу и да ће тамо, поред она два ока која му је Бог иначе подарио, добити још два. Мајка је најзад била срећна. Прича о којој је слушала још као дете, испоставила се као тачна. Њен син ће дакле добити четири ока.
Дечак је у школи остао четири године. Када се вратио кући, мајка је с жаљењем закључила да и даље има само два ока. Узела је дечака за руку и одвела га поново код Светог Саве. Пожалила му се, подсећајући на његово обећање да ће у „сјајној” кући добити још два ока.
Свети Сава је узео једну књигу и питао жену шта у њој види.
„Овде нема ничега. Само ситне шаре црне боје”, одговорила је.
Ту исту књигу Свети Сава дао је дечаку, упитавши га шта све ту има.   Дете је узело књигу у руке и почело да чита.

„Ето видиш, ти си код очију слепа, јер очи имаш, а не видиш оно што ово твоје дете види. А ово твоје дете има још једне очи у глави, у памети.  Зато више види и више зна но ти. То му је школа дала. Зато њојзи хвала.”
Од тога дана поносна мајка свуда је причала о томе како је њено дете од Светог Саве и школе добило још један пар очију. Додуше, те се очи не виде одмах, јер су скривене у памети!

Другари, да бисте сазнали више о светом Сави, кликните на линк:

http://cudesnopero.wordpress.com/2013/01/17/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0/

5 1


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: