Разредна настава

Дневник једне учитељице

Дружење са децом у Грделици

на 27. март 2013.

Песничко дружење

Дан започет снегом и мећавом које нам је Баба Марта приредила, за мене је завршен  дивним песничким дружењем са сјајним и песнички веома настројеним ученицима млађих разреда  Основне школе „Десанка Максимовић“  у Грделици и њиховим драгим учитељима, мојим колегама.

Ово дружење су организовали сјајни и гостопримљиви упосленици тамошњег Дома културе, првенствено Ивана организатор и Јоца директор а у сарадњи са мојим другарима, Иваном и Бацком из брестовачког Дома културе.

У сали пуној радозналих, пажљивих и паметних главица била је милина читати стихове, али најлепши шлаг на моју поезију биле су песме које су написали грделички ученици и са задовољством их вечерас поделили са нама, као и моје две ученице, Теодора и Емилија које сам повела са собом као личну песничку подршку.

Била је милина гледати и слушати мале велике песнике који су са таквом важношћу и озбиљношћу говорили своје стихове да сам се осећала као да сам у друштву великих песника.

Дружење им је толико пријало да су обећали да ће неком згодном приликом са задовољством бити наши гости.

Пошто су им се највише допале љубавне песме, ево, поделићу их и са пријатељима блога Разредна настава.

СИМПАТИЈА 

Чудне слике стално

мојим мозгом круже,

а у њима ока два

ко две плаве руже.

 

Све боје променим

кад се сретнем с њима,

надвлада црвена

мојим образима.

 

А она, некако

стално се претвара

па храбрости немам

с њом да разговарам.

 

Када смо у друштву

ко да ме не види,

а када смо сами

збуни се и стиди.

 

Баш кад јуче сретох

њено око плаво,

она саже главу,

тихо рече „здраво“.

 

Сад сам сметен сав,

срце лудо бије,

никако да сконтам

шта у души крије.

ПРВИ  ЛЕПТИРИ

Мисли моје помрсила Сара,

ко да јој је моја глава јатак,

ма никако да их изразмрсим

да бар по неки реше задатак.

 

У очи се моје уселила,

окупирала нову фризуру,

располутила срце надвоје,

целога ме бацила у буру.

 

У груди ми сјатила лептире,

срце бије, прети да искочи,

сав сам сплетен, трапав, збуњен

кад ме простреле бадемасте очи.

 

Поред ње сам увек – а далеко,

не знам да л` ме види кад ме гледа,

поруку бих послао јој нежну,

рек`о бих јој…, ал` ми нешто не да.

 

Све лекције за сутра одлажем,

на часу се снебивам и чудим,

у сну често звезде за њу скидам

и тугујем када се пробудим.

НЕЋУ ДА СЕ  ПРАВДАМ 

Шта ту има да се правдам!?

Свиђа ми се њена коса,

повукох је за репиће,

добих значку посред носа.

 

Подиже се бука страшна,

Јована се узјогуни,

долетеше сви трећаци,

општа гужва свог ме збуни.

 

Стигло чак до директора,

ко убици сад ми суде.

Е, па нећу да се правдам,

по њиховом нека буде!

 

Нек ми суде, нека грде,

нећу прстом ни да макнем!

Ја сам само мало хтео

лепу косу да дотакнем.

 

Мој ће тата да разуме,

он је горе заглавио.

Чупао је моју мајку –

па се њоме оженио.

 

ОХЛАЂЕНО СРЦЕ

Рекох Петри да је волим

а она се оштро трже,

као ватра силно плану,

наљути се боље – брже.

 

Сјатила се цела школа,

нарогушили петаци,

око мене круг изниче,

прођоше ме хладни жмарци.

 

Петра штекће, не престаје,

на пола ме бледог цепа,

изненађен, у њу бленем,

није више тако лепа.

 

Сада учим своје срце,

љубав није све по мери,

прво глас јој нека чује

па тек онда нек трепери.

Радунка Дуна Богдановић


One response to “Дружење са децом у Грделици

  1. Latinka каже:

    Hajde draga moja drugarice, da ovakvo druzenje uprilicimo i u nasoj skoli. I ako nisam uciteljica, mogu da spojim vas ucitelje. Samo kazi kada.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: