Разредна настава

Дневник једне учитељице

Лоша судбина старине, јапанског багрема

Јапански багрем

Поред  самог угла старог дела моје школе налази се јапански багрем за кога нико не зна колико је стар, а зна се да је много старији од саме школске зграде  која је на том месту изграђена 1900. године.

Обим стабла овог старине дива при дну износи 4,2 метра а по средини 3,70 метара. Величина за дивљење, нема шта!

До скора су се из његовог главног стабла, на око два метра од тла, гранала два дебела стабла од којих се једно било превише разгранало, разгоропадило  и разметнуло па је постало опасно по безбедност деце и одраслих јер су јаки ветрови ломили гране које су могле некога повредити. Зато је морало бити посечено.

Остало је друго стабло које се мало скромније разметало, па је наставило да стреми ка небеским висинама и тако пркоси времену и невремену које га прате кроз живот.

У рашљама та „два у једном“ дивовска стабла, које чине такође, дивовски простор испуњен столетном прашином, земљом, трулим лишћем и чиме све не… једна нова биљка (сазнаћу која), открила је згодно место за свој будући дом и ту се настанила.

Ено је, савладава све животне проблеме и успешно наставља да живи на свом чардаку ни на небу ни на земљи.

Увек се дивим борбености биљака да опстану у суровим условима  за живот и племенитим односима које међусобно гаје. Човек је једини тај који се често умеша да ту природну хармонију разори и уништи зарад неких својих потреба и закона.

И овде ће се умешати!

Чујем да ће исећи јапански багрем јер му смета. Наводно, његово огромно корење прети да поткопа о поруши темељ школске зграде.

Има ли решења да преживе и школска зграда, и старина јапански багрем и његов постанар?????

Ако неко зна, нека се јави да помогне! Хитно је!

1 2 3 4 5 6

Advertisements
Оставите коментар »

Никада немојте заборавити: ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ!

Говор прог. др Рајне Драгићевић на апсолвентској вечери својих студената

Лекција из етике

 Драги моји студенти, поштоване колеге, будући професори,

        На дан када смо прослављали ваше апсолвентско вече, одложен је матурски испит малих матураната јер су се тестови које је требало да попуњавају појавили у јавности. Овај догађај само је једна од бројних манифестација урушености нашег просветног система, као и друштвеног система у свим областима. Долазећи на ваше вече и гледајући вас онако дотеране,насмејане, младе и пуне позитивне енергије, размишљала сам о томе хоћете ли успети да задржите тај оптимизам и када дипломирате и када се суочите с ниским платама, недовољним уважавањем професорске професије, прилично незаинтересованим ученицима, родитељима који су увек на страни своје деце (чак и ако је то нањихову штету), различитим притисцима и омаловажавањем. Mного тога око вас убијаће вам мотивацију.

        
       Ипак, ако мене питате, на листи врхунских занимања налазе се следећа: професор, лекар, адвокат, судија, инжењери, још једном, професор. Ако питате све родитеље овог света чиме би желели да се њихова деца баве, одговориће вам на исти начин. 

        Разноразни неписмени и полуписмени људи данас себе олако могу назвати некаквим пи-аровима или менаџерима, необразоване водитељке себе зову новинаркама, а фолк-певачице уметницама, да и не говорим о арт директорима, бизнис консултантима, бек-офис администраторима, велнес консултантима, ивент координаторима, копи-принт оператерима, маркетинг консултантима, офис-асистентима, портфолио-менаџерима, продукт дизајнерима. Иза звучних назива занимања најчешће се крију фолиранти који мисле да се углед може стећи преко ноћи, крију се они који нису имали издржај да заврше факултет који су започели, они који мењају занимања и професије као прљаве чарапе. Немојте заборавити да се професором, лекаром или судијом нико не може самопрозвати.Поносите се својим занимањем које се може стећи само упорним, вредним радом, одрицањем, неспавањем и вишегодишњим самосавладавањем и самоодрицањем. Не дозволите да вам бахати, хвалисави и самоуверени власници разноразних ресторана, фирми, приватних авиона, луксузних станова држе лекције о успеху,јер ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ, а они су само власници квадратних метара! 

       Покушавају да омаловаже професорско занимање… Имајте на уму то да сте ви чувари достојанства своје професије. Звање професора стиче се са пуно труда, али још више муке треба уложити у знање како носити туважну титулу. Водите рачуна о начину на који се понашате и када нисте у школи,размишљајте о свом одевању, ставу, односу према колегама, према ученицима и њиховим родитељима. Ако себе срозате у сопственим очима, онда ће вас и околина гледати са омаловажавањем. Будите поносни, самоуверени, будите спремни да учите и да се доживотно усавршавате, јер ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ!
       Волите своје ученике. Упознајте их са оним племенитим што носе у себи, а чега често нису свесни. Извуците оно најбоље из њих. Подигните им углед у њиховим сопственим очима. Нипошто им не поклањајте оцене, али им стално омогућавајте да поправе оцене које имају. Препознајте и поштујте њихов труд. Покажите им да могу бити успешни ако раде. Не убијајте им вољу. Професорски ауторитет не стиче се претераном строгошћу и самовољом, већ праведношћу и недвосмисленим договором којег обе стране треба да се придржавају. Хвалите најбоље јер ћете тиме инспирисати и остале да се потруде и понекад буду најбољи. Пружајте шансу многима да понекад буду најбољи. Немојте бити другари са својим ученицима и покушавати да им се на тај начин приближите. Ви треба да постављате правила у својој учионици, да одређујете границе, да држите конце у својим рукама, јер они су ученици, а ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ!

        Не заборавите да ћете предавати главни предмет, први у рубрици у дневнику, и да ћете са својим ученицима проводити више времена од свих осталих професора. Ваш утицај на ученике биће најважнији. Будите свесни те одговорности. Као професори српског језика, ви сте чувари нашег језика и културе. Учите ученике да воле своју земљу. Често се може чути како професори својим најбољим ученицима саветују да што пре оду одавде. Почело је да се подразумева да је најбољи успех у школи сигурна пропусница за одлазак из Србије. Хајде да преокренемо перспективу! Укажите најбољим ученицима на то да треба да остану у Србији јер ће јој, као најбољи, помоћи да се опорави и постане боље место за живот. Не дозволите им да оду и да препусте земљу свакојаком олошу! Зацртајте им као животни задатак да се боре против живог блата у које тонемо. Усадите им осећај за друштвену одговорност и објасните им да ову земљу нико не може очистити осим њих. Ако се потрудите, видећете да ће вас ђаци послушати, јер ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ!

         Будите уверени да семе свих економских, политичких, културних, моралних реформи у овој земљи може да проклија само у породици, али и у вашој учионици, и то управо на часовима српског језика и књижевности! Зато се трудите да будете узор својим ученицима. Крените у рат против свих старлета, спонзоруша, певачица, манекенки, тајкуна, бизнисмена ипобедите их. Ви им морате постати оријентациона тачка, светионик у животу! За тај рат имате 45 минута дневно скоро сваког радног дана, а то није мало. Победићете тако што ћете дати све од себе да саржаје које треба да представите својим ученицима учините занимљивим, узбудљивим, свежим. Успећете у томе само ако много знате, ако волите оно што радите и ако сте посвећени. Ученици то могуда препознају, и то непогрешиво. Не обазирите се на чињеницу да се неке ваше колеге не припремају за часове, да многи ништа не раде, а примају плату, не обазирите се на трулеж око себе и не предајте му се! Нека ваш час буде оаза знања у свеопштој пустињи, светла тачка у мраку, зрно смисла у бесмислу. Ви имате мисију: ако успете да повратите ауторитет школе и знања (а то се не може постићи ниједним законом, већ ентузијазмом професора), падаће као домине све препреке ка бољем животу у Србији. Од часа српског до економских реформи! Од часа српског до борбе против корупције! Од часа српског до космоса! 

        Ваша моћ је огромна и ваш задатак је од стратешког значаја. У томе је разлика између вас и разноразних менаџера, консултаната, координатора, администратора, оператера, богатих власника локала и осталих експерата за продавање магле. У њиховим рукама су пројекти, локали, авиони и камиони, а у вашим рукама је будућност ове земље.

Никада немојте заборавити: ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ!
19. VI 2013. године                Проф. др Рајна Драгићевић

 

4 Коментари »

Има и разумних људи

Најзад је прошло и то. Завршено је полагање завршног испита из математике.

Оно што је добро у свој овој збрци и срамоти, начелник и остални надлежн из Школске управе  у Лесковцу услишили су молбу надлежних из моје школе да се полагање обави у учионицама које у најгоре доба дана са тропским температурама ипак имају нормалније услове за рад од незавршене балон сале за физичко васпитање у којој су услови као у пластенику, можда и гори.

Хвала Богу, још има нормалних људи у овој земљи који се не држе слепо неких накарадних правила па верујем да ће ово полагање наредних година добити свој прави смисао и да се више неће дешавати овакви пропусти и бруке.

Хвала надлежнима из Школске управе у Лесковцу што су схватили озбиљност ситуације и децу ставили на прво место.

Што је било, било – не поновило се!

Matura

Оставите коментар »

Врхунац бруке и срамоте

Скандалозно и жалосно

Јуче сам на интернету прочитала вест да се копија данашњег теста за полагање завршног  испита из математике за осмаке продаје на улицама Београда за две и више хиљада динара. Нисам одмах поверовала али ме то сазнање мучило све време. Мотала су ми се по глави питања и одговори које сам сама креирала:  „Немогуће!…Ваљда су научили нешто из претходних година?…А шта ако је истина!?… Ма није… Ма немогуће, при толико обезбеђења и „строгог“ чувања!… А ако јесте, каква неправда за децу ван Београда, за децу у малим местима, за већину деце чији родитељи гладују да би њима обезбедили ужину, за децу у мојој школи – немају шансу да дођу до њих!… Каква штета за децу из Београда  – купују своју будућу неодговорност, преваранство, лажљивот, нерад  „

Јутрос ме шокирала вест да је провала теста ипак била истина и да се испит из математике одлаже за сутра и то тачно у подне!

Наравно, у заказано време није се појавио министар да образложи ову  бруку и скандал, ову срамоту и неправду…

Ма није ме преплавило разочарење. Разочарана сам ја одавно у систем нашег образовања и пут амбиса којим иде. Преплавиили су ме срамота и бес. Ужасна срамора и још ужаснији бес.

Четрдесет година ја другујем са школом и са децом. Четрдесет година су ми дечја цика и жагор најлепша музика која у мојим ушима одзвања и онда када изађем из школског дворишта. Четрдесет година делим са њима њихове радости и туге, стрепње  и тајне, жеље и снове, несташлуке и кајања, узбуђења и страхове, успехе и проблеме, награде и неуспехе, … Четрдесет година покушавам да кроз поруке сваког литерарног текста или догађаја из живота уградим у њихове још чисте душе вредности рада, одговорности, племенитости, толерантности, искрености, поштења,…

А шта је сад ово?

Шта сам ја то радила 4о година?

Јесам ли ја то промашила себе, своја убеђења, време, простор, животне и моралне вредности…?

Кога ће деца у мени видети у септембру када се поново сретнемо?

Како да тумачим будуће поруке из истих текстова које ћемо обрађивати и  истих догађаја који ће нас окруживати у будуће?

Остављам ту дилему за касније.

Размишљам о петнаестогодишњацима који, мучени бригом око завршног испита, ноћима не спавају мирно, којима се у глави мотају разноразне  формуле и једначине, изрази и комбинације, који су се ноћас читаве ноћи, после полагања испита из српског, врпољили по кревету преслишавајући се и питајући шта ако не ураде како треба па не могу да упишу жељену школу, па разочарају своје родитеље и наставнике, па упишу неку ко зна какву школу или ко зна у ком месту где их компјутер избаци па морају да се одвоје од куће и сами наставе бригу о себи, како ће се без родитеља и пријатеља уклопити у нову средину, како ће се сами носити са проблемима и изазовима који следе у непознатој средини…?

Размишљам о родитељима који данима већ пате од синдрома „завршни“ (читај пријемни) испит, који деле са својом децом бриге око завршног испита, саветују их а сами стрепе, храбре их а сами су уплашени, уплашени од много чега, – како ће деца поднети оптерећење полагања испита, да ли ће нешто успети да ураде, да ли ће уписати жељену школу, да ли ће се можда, због недостатка бодова, уписати негде ван најближег места, негде далеко од куће, како ће се снаћи, како ће наћи новац за њихово школовање, шта акоупадну у лоше друштво…? Милион питања а свако прати хрпа брига .

Дошли јутрос сви. Деца смештена у коморе од сала, напета и она и дежурни наставници који су морали и по неколико аутобуса да промене да би стигли на време, свако са својом бригом, супервизори накострешени (част изузецима којих, на сву срећу, још има), добро припремљени да суде, осуђују, најбудније прате да неко случајно не ие трепне оком или, не дај боже, мрдне или погледа у страну, обрао је бостан! У том случају деца напоље из сале а наставник напоље из школе! А наши! Да, супервизори су наши, из редова просветара, али на семинару за поделу упутстава за два сата напумпани злобом, или су, можда такви бирани, или можда заплашени, уцењени… ко зна!?

Родитељи напољу, чекају, стрепе, оптерећени родитељском бригом, ишчекују, ослушкују да чују нешто о тежини задатака на тесту…

Само да ово прође! Да се једном заврши!

…“Из простог разлога… „ саопштава бруку заменик министра просвете. Замислите, за њих је то прост разлог!  Ипак, министар је, ваљда од срамоте, поцрвенео па такав није могао да се појави у планирано време. Бруко моја, пређи на другпга… А што је у свему овоме најгоре, брука је виђена и прошле године, и ранијих година, само су они о томе ћутали а ми кнедле гутали…

А онда…шок!

Деца?  Већина збуњена, изненађена, разочарана, … Неки су се у први мах обрадовали да би се убрзо, када су сазнали да ће се испит одржати сутра и то у подне, и они разочарали.

 Агонија се продужава до сутра.

Срамота и скандал остају заувек.

Неодговорност некажњено наставља да живи и да се понавља у све већем обиму…

А сутра? У подне! По тропској врућини! Од 12 до 14 сати! На температури од 40 степени! У најопаснијем делу дана за здравље људи и деце! У пластенику (салама) на десетине узнемирене и истраумиране деце. Мрдање, окретање лево-десно, врпољење, мучнина и падање у несвест… све је забрањено. Малена флашица воде видно постављена на сточићу, папир, оловка и прибор, руке изнад или на сточићу, поглед у папир, усковитлане бројке и формуле у главицама,  и то је све за два сата пакла. Дежурни наставници не смеју чак ни у ВЦ кад им се смучи гледајући децу како се зноје и муче и … ћуте. Нису навикли да раде у овако мутавим и застрашујућим околностима. Супервизори добро изоштрили вид, уши, чак и мирис, а бога ми, нарочито језик и примедбе које и у таквој тишини и муку морају да нађу да би оправдали велику, мнооого им велику поверену дужност СУПЕРВИЗОРА.

Где се је изгубила педагогија? Где су нестале психологија и социологија? Куда су нестале вредности Човека као разумног бића? Где су залутале моралне вредности које човека чине човеком и друштвеним бићем. 

Најзад, где сам залутала  ја, учитељица која читавог свог живота поставља темеље за будуће људе?

Драги моји осмаци, опростите им! Јадници, не знају шта раде а неће да уче!

Ви, храбро напред, победите неправду и неодговорност одраслих, а пре свега победите тропске услове рада, изађите здрави из пластеника за полагање завршног испита и срећно наставите у нове животне коштаце и победе.

Радунка Дуна Богдановић

Zare i matura

1 Коментар »

Проклета администрација

Revizija

Оставите коментар »

Учимо кроз игру

УЧИМО КРОЗ ИГРУ!

by markovicsnezana

УЧИМО КРОЗ ИГРУ!Игра је здравија од млека,игра је свежија од воде,игра је за човека -најлепши дар слободе!   Љ.Ршумовић

СУНЂЕР БОБ-МАТЕМАТИЧАР!

КРОЗ ИГРИЦУ,НАУЧИ ТАБЛИЦУ!

ВИНИ ПУ!

КОЛИКО ПОЗНАЈЕШ ЖИВОТИЊЕ?

УПОЗНАЈ ЕВРОПУ!

БАЛОНИ ЗА САБИРАЊЕ!

МАТЕМАТИЧКА ЗУМА!

ОД СЛАГАЛИЦЕ ДО ЖИВОТИЊИЦЕ!

УБЕРИ ПРАВУ ВОЋКУ!

САБЕРИ И ВОЗИ!

ОБУЈ СТОНОГУ!

ОДСВИРАЈ ПРАВУ МЕЛОДИЈУ!

НАУЧИ ДА ЦРТАШ УЗ БРУС БЛИЦА!

БРОЈИМО НА ЕНГЛЕСКОМНАУЧИ АЛФАБЕТИМАШ ЛИ СЛУХА?

ПРОВЕРИКОЛИКО ПОЗНАЈЕШ БРОЈЕВЕ?

НАХРАНИ ЖИВОТИЊЕ!

ПРОБУШИ БАЛОНЕКОЛИКО ЈЕ САТИ?

ИЗМЕРИ ДУЖИНУ ПРЕДМЕТА!

ШТА КО ЈЕДЕ?СУНЧЕВ СИСТЕМ!

КАРТА СВЕТА!

ЧИЈЕ СУ ОВО ЗАСТАВЕ?

ВЕЖБАЈ МНОЖЕЊЕ!

ЦРТАМО И БОЈИМО!

КАД ЗНАМ ДА БРОЈИМ, НИЧЕГА СЕ НЕ БОЈИМ!

ПОМОЗИ ЖАБИЦИ ДА ПРЕСКОЧИ БАРИЦУ!

ЗАЦРВУКУЋИ АЛФАБЕТ!

преко УЧИМО КРОЗ ИГРУ!.

1 Коментар »

За учитеље

ЗА УЧИТЕЉЕ

ЗА УЧИТЕЉЕ УЏБЕНИЦИ-ПРИРУЧНИЦИ-ПЛАНОВИ-ПРИПРЕМЕ

ПРВИ РАЗРЕД

Nivoi postignuća učenika prvog razreda

OPISNE OCENE

Очекивани исходи за крај 1.разреда

Bukvar 1 razred /Cudna mi cuda -zbirka tekstova za početno čitanje i pisanje-KreativniKuća/ slova bukvar i početnica/Забавна математика за 1.раз-

Креативни центар/Priručnik za građansko vaspitanje-I raz.-/Kreativni centar

ДРУГИ РАЗРЕД

Jezicke Skolice II razred/Mala Abeceda IIrazred/Zabavna Gramatika II razred/

Zabavna Matematika II razred/Zabavna matematika 2 – zbirka zadataka/

NARODNA TRADICIJA-PriručnikНАРОДНА ТРАДИЦИЈА 2

ТРЕЋИ РАЗРЕД

Zabavna gramatika za III raz.-Kreativni centarRadna sveska iz srpskog jezika za III raz.-Nova škola3Priručnik za srpski-III raz.- Kreativni centarPriroda i društvo-priručnik za III raz.-EdukaNarodna tradicija za III raz-planPripreme za Narodnu tradiciju za III raz.Narodna tradicija za III raz.-priručnik-Svaki zanat je zlatanPriručnik za muzičko-III.razred-EdukaPriručnik za matematiku-III raz.-Kreativni centarприпреме из математике-завод

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

Забавна граматикаZabavna Gramatika 41 SVET MAŠTE I ZNANJA 4 – čitanka2PROVERISVOJEZNANJE4srpskijezikМатематика- припреме-ЗаводКонтролне вежбе за 4. раз.Природа и друштво-припреме-ЗаводЛиковна култура-припреме-ЗаводМузичка култура-Завод-припремеГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ-ПРИРУЧНИК

преко      ЗА УЧИТЕЉЕ

Оставите коментар »

Екстерна евалуација или спољашње вредновање?

Колеге просветари,

како Вам је десница?

А психофинансијско стање?
Хаде се мало забавите!

Пронађите још разлика између ЕКСТЕРНЕ ЕВАЛУАЦИЈЕ  и СПОЉАШЊЕГ ВРЕДНОВАЊА!?

Eksterna

1 Коментар »

Шта је заједничко свим људима на свету?

Mudrost 1

mudrost 3

1 Коментар »

Миндино јато

Мој другар Нeшко Минда обожава животиње. Како је кренуо, ускоро очекујем да оснује свој мали зоолошки врт. 

У гајењу прелепих пернатих животиња највише му помаже унук Василије који их обожава и каже да су све остале животиње његове, само је кер Беба Нешков. 

Ево неколико занимљивих примерака из Миндиног  јата. 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22

Оставите коментар »