Разредна настава

Дневник једне учитељице

Само природа зна шта ради

на 7. јун 2013.

Уз сам зид школе прилепљена будућа котларница за парно грејање, започета пре неколико година. Тако сада зврје празне зидине без крова а у средини будуће просторије (ако то буде икад била) гомила поређаних цигала одолева, за даса, киши, снеговима, мразу и сунцу.

Но, природа није као човек па да уништи, да започне па запусти или да не поштује своје законе. Природа зна шта, зна како и зна зашто ради све што ради.

Несташан пролећни ветар је, у веселој  игри са околним дрвећем, дограбио малу Семенку од оближњег Јавора,  сакрио је међу остављене цигле и наставио да лута по свету заборавивши на њу.

Усамљена Семенка се нашла у чуду. Између цигала мрак а земље ни за лек да се лепо угнезди и започне свој нови живот и пут ка сунцу. Воде ниодкуда да утоли жеђ и да нахрани своје малено тело како би издржало у овој мрачној и хладној самоћи, без пријатеља и без основних услова за опстанак.

Копрцала се Семенка дуго, мучила са глађу, жеђу, тамом, хладноћом. Из петних жила покушала да се измигољи између зидина тврђаве од гомиле густо приљубљених цигала, покушавала да се закачи за неки прамен ветра који би је извукао из ове пусте провалије, малаксавала у тој борби и опет налазила снаге да уграби по коју кап кише која би случајно склизнула у провалију, призивала сунце у помоћ, а помоћи ниодкуда.

Без обзира на мукотрпно преживљавање у пустој тами која је све више притискала и претила да је заувек здроби и прождре,  Семенка није губила наду. Поред свих проблема који су је снашли, дубоко у души мучила је и туга за својим родитељем Јавором јер, у оној раздраганој игри са ветром није знала да ће се изгубити нити је сада знала колико далеко је залутала па је била убеђена да га је много нањутила и разочарала.

У дубокој чежњи за топлином пролећног сунца и загрљајем његових зрака, у  превеликој жељи да још једном види свој Јавор или му бар по дашку ветра пошаље поздрав и јави да је жива, Семенка је наставила са грчевитом борбом за голи живот.

У једном тренутку, кад је уморена глађу и жеђу скоро била заспала, зачу неку страшну буку. Грмело је и пуцало на све стране, као да се нешто страшно проламало изнад ње а повремено је успевала да примети трачак неке продорне светлости која се појављивала и готово у истом тренутку нестајала да би грмљавина и бука одмах затим биле још веће и језивије. Преплашена Семенка није знала шта се то дешава па се, дрхтећи од хладноће и страха, шћућурила уз бок цигле мислећи да је то крај свему и да више нема наде за излазак из овог пакла.

Убрзо затим бука и грмљавина почеше да јењавају, зачу се некакво тупо тапкање и брборење а онда се сручи вода низ литице цигала између којих је била заробљена.

Семенка није могла да верује.

–  Вода! Јавори моји, па то је вода! Много воде! – повика Семенка на сав глас, рашири своја изнемогла крилца и поче халапљиво да гута и да се умива хладном кишницом која се у изобиљу сливала преко ње.

И зачудо, упркос хладној води, Семенку обузе нека унутрашња топлина, снага јој се врати и она поче да бубри. Убрзо се распуче и из ње измуљи своју главицу малена клица која, чим осети слободу, крену увис где се, одмах је знала, налази њен спас. Убрзо примети обрисе светлости па настави још брже да расте и најзад, сва срећна, подиже сваја два малена листића изнад провалије и изнад цигала чија их црвена боја учини још зеленијим и лепшим.

Јаворчић је први пут угледао светлост дана, први пут осетио топлину загрљаја сунца и први пут угледао свет који је, са врха гомиле црвених цигала, изгледао тако велики и широк, па му је срце снажно и весело затреперило од радости и среће. Снага која га је у том тренутку понела помогла му је да настави са растом и да још лепше обликује своје листиће који весело затреперише на јутарњем поветарцу.

У једном тренутку поглед му се прикова за велику богату крошњу прелепог дрвета које је поносно ширило своје гране иза зидина котларнице.

Јаворчићу срце заигра још јаче а листићи још веселије затреперише.

–       Јавор! Мој Јавор! Па то је мој родитељ! – кликну Јаворчић из свег гласа.

Брзо дохвати праменчић ветра који је у том тренутку пожелео да се поигра са маленим листићима усамљене биљчице, написа поздрав родитељу и поче весело да маше својим већ ојачалим листићима у правцу разгранатог Јавора.

Јавор, који је већ био изгубио наду у живот своје изгубљене семенке,  убрзо прими вест од ветра писмоноше и сав срећан поче да кружи погледом около, и кад угледа веселе размахане листиће Јаворчића,  од среће и узбуђења поче да маше целом својом разгранатом крошњом поздрављајући тако свог новорођеног сина за кога је мислио да га је заувек изгубио.

Јаворчић је знао да борба за живот  још није завршена и да никад неће бити јер, цигле у којима је свио свој дом не обећавају лагодан живот, али жеља за животом, истрајност у борби за опстанак и љубав Јавора који му даје снаге да издржи и немогуће олакшавају му живот и воде га у нове победе.

Сваки нови дан Јавор и Јаворчић започну и заврше махањем једно другом у знак љубави, воље и победе живота над недаћама и невољама које знају да загорчају животне путеве али и да награде надбиљном снагом у борби за достизање циља и остварење својих снова.

  Радунка Дуна Богдановић

1 2 3

4


2 responses to “Само природа зна шта ради

  1. Latinka каже:

    Duno, prica je toliko originalna i i emotivna kao dagovori o ljudskom bicu . Ali i biljke su itekako bica, bez kojih nebi bilo ni nas ljudi. Zivelo njeno Velicanstvo BILJKA!
    Zapazanje ti je vrh. Hvala ti za divan opis!

  2. Duna каже:

    Хвала, Латинка. Надам се да ће порука коју прича садржи бити од користи јер ништа бољи није ни наш живот у данашње време (Y)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: