Разредна настава

Дневник једне учитељице

Птичја брига и солидарност

на 9. јун 2013.

ПТИЧЈА СОЛИДАРНОСТ

 

Из сањивих јутарњих мисли прену ме грактање и комешање врана у крошњи полуосушене смреке чије су гране досезале до зида и прозора на спрату зграде у којој станујем. Неуобичајена слика. Истина, вране годинама станују у оближњој дивовској тополи која надкриљује пола нашег дворишта али немају обичај да се приближавају двема стамбеним зградама. Поред моје зграде, у крошњама две смреке од којих је једна почела да се суши од врха ка доле и једне старе разгранате липе, бораве само врапци и две гугутке које годинама ту, сложно и заљубљено, проводе свој живот и зими и лети. Готово непрестано, од раног пролећа до касне јесени, тако складно и пријатно за ухо, оре се њихова песма и гугутање уз пратњу цврчкове виолине, раштимованог грактања врана и још многих сезонских цвркута и зујања осталих чланова летачког оркестра.

Ово узнемирено грактање уз сам прозор дневне собе где је смештен мој радни сто са компутером ми је скренуло пажњу. Мора да се нешто необично дешава кад су вране дошле тако близу човековог простора па сам радознало буљила у необичан призор покушавајући да откријем шта се у ствари збива

Поглед са прозора скрену ми синово тихо дозивање и показивање прстом да пођем за њим како бих нешто видела. По изразу његовог лица схватих да се нешто интересантно и лепо дешава.

Поведе ме према купатилу. Кроз отворена врата приметих да на парапету прозора стоји врана. Права, правцата врана. Буцкаста, млада, изразито плавоока, помало збуњено али сасвим смирено кружила је погледом около не марећи што је на опасном људском терену.

На каблу електричног вода који опуштено виси поред самог прозора стајале су две вране а на гранама липе и смреке која је додиривала окно прозора, још неколико. Све оне су, нешто ћућорећи и гачући наизменично, гледале у залуталу младу врану која би их  само погледала па затим опет усмерила радознали поглед према унутрашњости купатила. Убрзо једна од оне две вране са жице слете до ње, нешто јој гакну па се поново врати на жицу. Млада врана узврати гактање али није марила за опомене које јој шаљу  другарице него је и даље наставила радознало да зури унутра.

Вратих се у дневну собу са жељом да фотоапаратом забележим неопбичан призор.

Тада су већ почеле да стижу и друге вране са тополе започевши неку своју опомињуће ритуалну игру уз грактање, врпољење и комешање указујући тако неискусној и непослушној  сународници да се налази у опасном непријатељском простору и да може да је задеси  неко зло и наопако. Мењале су места на гранама и каблу, приближавале се и удаљавале наизменично, неке одлазиле и долазиле са новим друштвом, грактале час тише, час гласније, врпољиле се и комешале.

На жицу је слетела трећа врана да би оне две одлетеле, затим долазе нове а одлази она која је дотле дежурала, док су се остале врпољиле и комешале по крошњи полуосушене смреке уз час тихо, час гласно ћућорење и грактање.

Млада непослушна врана је настављала по своме. Само би их погледала незаинтересовано па одмах затим поново усмерила радознали поглед у унутрашњост купатила.

Ни бука млаза из водокотлића, ни шумор воде са чесме у купатилу нису је уплашили и отерали са, по мишљењу осталих врана, опасног терена али су зато њих узнемирили па су убрзале комешање и уплашено грактање.

Упорност опомињућег  и брижног понашања осталих врана као је увредила младу врану па би их погледала и по мало љутито као да се пита шта им је, што је не пусте на миру да упозна њој тако занимљив и необичан простор који је управо открила и у коме она не води никакву опасност по своју безбедност.

Млада непослушна радознала врана је, тек кад је задовољила своју радозналост, напустила прозор нашег купатила и гракћући весело, одлетела у правцу тополе. Уз смиреније гунђаво грактање и остале вране, организовано једна за другом, напустише сумњив и опасан терен.

Радунка Дуна Богдановић

1 2 3 4


2 responses to “Птичја брига и солидарност

  1. Latinka каже:

    DIVNA PRICA IZ NASE SVAKODNEVNICE, SAMO STO NAZALOST VECINA NE PRIMECUJE TU PRELEPU , ZANIMLJIVU SLIKU ZIVOTA.ODUSEVLJENA SAM OPISOM DOGADJAJA.

  2. Duna каже:

    Latinka, životinje i biljke sve više postaju razumnija i humanija bića od ljudi koji će vrlo brzo uništiti sve što je živo, što diše i što se kreće. Ako je to delo razume koga čovek sebi pripisuje, onda je bolje da smo ostali samo majmuni.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: