Разредна настава

Дневник једне учитељице

Врхунац бруке и срамоте

на 18. јун 2013.

Скандалозно и жалосно

Јуче сам на интернету прочитала вест да се копија данашњег теста за полагање завршног  испита из математике за осмаке продаје на улицама Београда за две и више хиљада динара. Нисам одмах поверовала али ме то сазнање мучило све време. Мотала су ми се по глави питања и одговори које сам сама креирала:  „Немогуће!…Ваљда су научили нешто из претходних година?…А шта ако је истина!?… Ма није… Ма немогуће, при толико обезбеђења и „строгог“ чувања!… А ако јесте, каква неправда за децу ван Београда, за децу у малим местима, за већину деце чији родитељи гладују да би њима обезбедили ужину, за децу у мојој школи – немају шансу да дођу до њих!… Каква штета за децу из Београда  – купују своју будућу неодговорност, преваранство, лажљивот, нерад  „

Јутрос ме шокирала вест да је провала теста ипак била истина и да се испит из математике одлаже за сутра и то тачно у подне!

Наравно, у заказано време није се појавио министар да образложи ову  бруку и скандал, ову срамоту и неправду…

Ма није ме преплавило разочарење. Разочарана сам ја одавно у систем нашег образовања и пут амбиса којим иде. Преплавиили су ме срамота и бес. Ужасна срамора и још ужаснији бес.

Четрдесет година ја другујем са школом и са децом. Четрдесет година су ми дечја цика и жагор најлепша музика која у мојим ушима одзвања и онда када изађем из школског дворишта. Четрдесет година делим са њима њихове радости и туге, стрепње  и тајне, жеље и снове, несташлуке и кајања, узбуђења и страхове, успехе и проблеме, награде и неуспехе, … Четрдесет година покушавам да кроз поруке сваког литерарног текста или догађаја из живота уградим у њихове још чисте душе вредности рада, одговорности, племенитости, толерантности, искрености, поштења,…

А шта је сад ово?

Шта сам ја то радила 4о година?

Јесам ли ја то промашила себе, своја убеђења, време, простор, животне и моралне вредности…?

Кога ће деца у мени видети у септембру када се поново сретнемо?

Како да тумачим будуће поруке из истих текстова које ћемо обрађивати и  истих догађаја који ће нас окруживати у будуће?

Остављам ту дилему за касније.

Размишљам о петнаестогодишњацима који, мучени бригом око завршног испита, ноћима не спавају мирно, којима се у глави мотају разноразне  формуле и једначине, изрази и комбинације, који су се ноћас читаве ноћи, после полагања испита из српског, врпољили по кревету преслишавајући се и питајући шта ако не ураде како треба па не могу да упишу жељену школу, па разочарају своје родитеље и наставнике, па упишу неку ко зна какву школу или ко зна у ком месту где их компјутер избаци па морају да се одвоје од куће и сами наставе бригу о себи, како ће се без родитеља и пријатеља уклопити у нову средину, како ће се сами носити са проблемима и изазовима који следе у непознатој средини…?

Размишљам о родитељима који данима већ пате од синдрома „завршни“ (читај пријемни) испит, који деле са својом децом бриге око завршног испита, саветују их а сами стрепе, храбре их а сами су уплашени, уплашени од много чега, – како ће деца поднети оптерећење полагања испита, да ли ће нешто успети да ураде, да ли ће уписати жељену школу, да ли ће се можда, због недостатка бодова, уписати негде ван најближег места, негде далеко од куће, како ће се снаћи, како ће наћи новац за њихово школовање, шта акоупадну у лоше друштво…? Милион питања а свако прати хрпа брига .

Дошли јутрос сви. Деца смештена у коморе од сала, напета и она и дежурни наставници који су морали и по неколико аутобуса да промене да би стигли на време, свако са својом бригом, супервизори накострешени (част изузецима којих, на сву срећу, још има), добро припремљени да суде, осуђују, најбудније прате да неко случајно не ие трепне оком или, не дај боже, мрдне или погледа у страну, обрао је бостан! У том случају деца напоље из сале а наставник напоље из школе! А наши! Да, супервизори су наши, из редова просветара, али на семинару за поделу упутстава за два сата напумпани злобом, или су, можда такви бирани, или можда заплашени, уцењени… ко зна!?

Родитељи напољу, чекају, стрепе, оптерећени родитељском бригом, ишчекују, ослушкују да чују нешто о тежини задатака на тесту…

Само да ово прође! Да се једном заврши!

…“Из простог разлога… „ саопштава бруку заменик министра просвете. Замислите, за њих је то прост разлог!  Ипак, министар је, ваљда од срамоте, поцрвенео па такав није могао да се појави у планирано време. Бруко моја, пређи на другпга… А што је у свему овоме најгоре, брука је виђена и прошле године, и ранијих година, само су они о томе ћутали а ми кнедле гутали…

А онда…шок!

Деца?  Већина збуњена, изненађена, разочарана, … Неки су се у први мах обрадовали да би се убрзо, када су сазнали да ће се испит одржати сутра и то у подне, и они разочарали.

 Агонија се продужава до сутра.

Срамота и скандал остају заувек.

Неодговорност некажњено наставља да живи и да се понавља у све већем обиму…

А сутра? У подне! По тропској врућини! Од 12 до 14 сати! На температури од 40 степени! У најопаснијем делу дана за здравље људи и деце! У пластенику (салама) на десетине узнемирене и истраумиране деце. Мрдање, окретање лево-десно, врпољење, мучнина и падање у несвест… све је забрањено. Малена флашица воде видно постављена на сточићу, папир, оловка и прибор, руке изнад или на сточићу, поглед у папир, усковитлане бројке и формуле у главицама,  и то је све за два сата пакла. Дежурни наставници не смеју чак ни у ВЦ кад им се смучи гледајући децу како се зноје и муче и … ћуте. Нису навикли да раде у овако мутавим и застрашујућим околностима. Супервизори добро изоштрили вид, уши, чак и мирис, а бога ми, нарочито језик и примедбе које и у таквој тишини и муку морају да нађу да би оправдали велику, мнооого им велику поверену дужност СУПЕРВИЗОРА.

Где се је изгубила педагогија? Где су нестале психологија и социологија? Куда су нестале вредности Човека као разумног бића? Где су залутале моралне вредности које човека чине човеком и друштвеним бићем. 

Најзад, где сам залутала  ја, учитељица која читавог свог живота поставља темеље за будуће људе?

Драги моји осмаци, опростите им! Јадници, не знају шта раде а неће да уче!

Ви, храбро напред, победите неправду и неодговорност одраслих, а пре свега победите тропске услове рада, изађите здрави из пластеника за полагање завршног испита и срећно наставите у нове животне коштаце и победе.

Радунка Дуна Богдановић

Zare i matura


One response to “Врхунац бруке и срамоте

  1. nedodjija каже:

    sta osim onog „like“ da ti ostavim kao komentar…. mozda to da ne preuzimas odgovornost koja nije tvoja…. ni bruku koja nije tvoja…. nehumane uslove pod kojima se polaze ispit treba ministarstvu predociti kao njihov promasaj i nebrigu za decu (nasu !) „pse“ postaviti na ispit, a provalu ispita tako zatskati…. zaista maloumno…. ali ! bice straaaasno ako svi zajedno ne budemo reagovali – i ne samo recima ! – na ovo sto je deci uradjeno ! ove prevare moraju prestati, ali nece – ako mi budemo cutali !
    ministarstvo mora da preuzme odgovornost i za provalu ispita i za nehumane uslove pod kojima je ispit polagan ! nekompetentni su i moraju da budu kaznjeni !

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: