Разредна настава

Дневник једне учитељице

Сећање

на 12. јул 2013.

Моја мајка

На данашњи дан, на Петровдан 2008. године, у 82. години живота, умрла је моја мајка.

Из мог срца никад није отишла.

Djokici

*

Уз дотрајао плот, у доњем делу дворишта, под крошњама двеју шљива, још стоји дрвена, назови клупа.

Два пања, међусобно размакнута на око метар и по–два, преко њих већ дотрајала и сатрулела даска, одавно повијена надоле што од времена и временских прилика, што од тежине оних који су је деценијама користили, била је претходница уточишта враћању уморних горштачких душа у свој дом.

Кад смо брат и ја одрасли и кренули на школовање, отац, по обичају, у печалбу, мајка је најчешће била сама у кући. Без обзира на то, све послове је и даље обављала. Како, не знам ни ја, али знам да ништа није трпело. Трпела је једино она.

Увече, кад, јурећи по њивама, раштрканим по околним врлетима, изнесе напоран горштачки дан на плећима, седне на клупу пред кућом. Прво мало одахне, затим скине мараму са главе, истресе уморним, скоро малаксалим рукама прашину из ње, простре је преко колена, кецељом обрише руке, заглади косу длановима, утегне кике густе већ проседе тамно-кестењасте косе, затим узме мараму, поново је спрегне у троугао, пажљиво је забради око главе, стегне чвор и исправи оба пера од крајева испод браде, дланом шаке истресе и изглади скутове сукње или футарке, намести се удобно и викне:

– Ооо, Коће!? Дом ли си? Слегни доле да попијемо по кафу и ракију!

Косара, већ спремна за тај њихов редован ритуал, само је чекала позив.

– Туј сам, туј, Јеле! Еве ме, идем – одговарала је већ кренувши надоле.

Док Косара, наша комшика и рођака сиђе из куће одмах изнад наше, мајка намести троножац испред клупе па уђе у кућу. Убрзо се враћа са шољицама, џезвом кафе и крпом. Крпом прекрива троножац, спуста шољице на њега и сипа врелу кафу у њих. Затим поново улази у кућу и враћа се са „фртаљчетом“ ракије које, такође, спуста на троножац.

У међувремену, Косара, сићушна али живахна и жилава жена, такође сама јер јој је чика Воја умро а деца, „уватила свет“ као и остали, већ се сместила на дрвену клупу.

Седне и мајка поред ње и пита:

– Које ћемо прво, кафу или ракију?

– Ракијичку, ракијичку, Јеле. Малко да поврнемо душу. По цел дан акамо по њиве, па је ред да прво поврнемо снагу – каже она и гледа у фртаљче.

– Е, па, здравси, Коће! – наздравља мајка, прекрсти се, попије гутљај из флашице и пружа је Косари.

– Здравси, Јеле! –наздравља и она, прекрсти се, попије гутљај, подигне флашицу, погледа је и наставља:

– Добра! Увек ти је добра ракија. Умеш си да гу испечеш боље од сви нас – па  попије још два узастопна гутљаја и тек онда пружа флашицу мајци.

Мајка попије гутљај па јој враћа флашицу:

– Пи, Коће, кад ти је благо. Ја не могу више. Ће ме ушунтави, и онакој сам шунтава. Ја ћу кафу.

Седе тако неко време док натенане не попију кафу и док је Коћи „блага ракијичка“, причају о данашњим пословима, плановима за сутра, вестима о деци, па се разиђу.

Мајка уђе у кућу, вечера, опере и среди суђе, па настави да пере веш, плете, хекла, крпи, све зависи шта јој је за сутра прече.

Затим легне.

Рано, ујутру, не чека ни петлове ни свануће. Она пробуди зору. Кад почне да се „развидељује“, она је, са српом, мотиком или неким другим потребним алатом, већ на њиву.

– По ладовину, там` да уработим што више, па после, кад припече слунце, имам  у кућу друге работе – говорила би често.

И тако, сваки дан, од раног пролећа па до касне јесени кад снег све затрпа па се једва и до штале пробије да намири стоку. Онда наступа ткање ћилима и фута, плетење џемпера, чарапа и шалова, хеклање.

За моју мајку посла је увек било.

Радунка Дуна Богдановић

(Аутобиографски записи)


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: