Разредна настава

Дневник једне учитељице

Отели су ми 1. септембар

на 20. август 2013.

14. август 2013.

 

Мој годишњи одмор данас је завршен. Треба да се јавим у школу.

Треба, али нећу!

Ма хоћу. Увек до сада сам се јављала на време. Чак сам често и током одмора одлазила у школу. Тек онако, да осетим мирис учионице и енергију школског амбијента.

Ма нећу! Знам шта ме чека! Како да то поднесем?

Ма идем!

Не идем! Одлажем. За сутра. 

Сутра је нови дан. Можда ноћас неко избрише ту одлуку „на пречац“. Можда се појави нека рупа у одлуци какав је цео наш закон. У рупама, цео. Као решето. Сад ми терба решето. До сада није, али сада ми треба. Сад, или никад!

2 1

20. август 2013.

И, шта се сада Тамо дешава?

Тамо!

Није то Тамо! То је мој други дом. Мој читав животни век и животни пут. Моје задовољство и моје бриге. Моји успеси и неуспеси. Циљеви и снови. Радости и стрепње. Стресови и мелеми.

Четрдесет једну годину Тамо се уливају све моје стазе и путељци, сви путеви и аутостраде и сви из Тамо израњају да би се затим расцветавали којекуде и поново Тамо урањали.

Четрдесет једну годину без боловања, осим породиљског. Чак после другог порођаја сам прекинула боловање након месец и по дана. Својевољно. Беше у Кутлешу. Иста матична школа. Ова. Становали смо у школском стану,  зид ме делио од учионице, а да не радим! Па где то има?

Моји сви возови према Тамо ишли су на време. Као јапански. Школски распусти су ми били увек дуги и досадни. Дани у време распуста неорганизовани, празни.

Сви.

Сваки први септембар је за мене био празник. Црвено слово у мојој глави, у мојим корацима, мислима, радостима, плановима…

Овај први септембар су ми на пречац избрисали. Прекречили га по хитном поступку. Отели.

Закон.

Лех специјалис. Само за просвету. Просвета им годинама боде очи. Чине све да убију учитеља у учитељу. Да га срозају, понизе, заплаше. Да му љубав раштимују и претворе га у записничара међу брдом папира, ослепелог од папиролошких бескорисних намета и бележака које нико не чита и ослепелог од буљења у монитор рачунара или папир. Деформисаног кичменог стуба, спондилозичног и  са упаљеним раменим тетивама.

Ма ништа им није успело да убију љубав у мени! Баш ништа.

Још две године сам имала могућност да пркосим изазовима. Да летим у школу као на почетку своје каријере. Као у назрелијим годинама рада. Да изведем и ову генерацију, по много чему другачију од ранијих. Генерацију у коју сам уложила много себе у њихово понашање и рад у колективним и школским условима, у прихватање различитости којх је толико да сам данима и ја вапила за помоћи које није било ниоткуда, а придике и наредбе са свих страна на тоне. Таман сам успела да створим дивну атмосферу за опуштен рад и за уживање у следеће две године, а онда та пензија нека дође. Није добродошла, али ајде, кад се мора.

Себе сам на то припремила.

А сад? Шта сад?!

Нисам мојим другарима, мојим маленима рекла. Нисам их припремила у јуну. Сад верују да сам их напустила, оставила, издала. Издала моје малене. Моје чупавце, сјајне чиграсте окице, радознале главице, нежне пријатеље… моје сташнице и несташнице, причалице и ћуталице, стидљивце и радозналце, добрице и машталице, вреднице и сналажљивице… моје скочице и свудпењалице, звркове и трчалице, паметнице и нежнице.

Моје испраћуше у ту блесаву бедну пензију.

Како да им објасним да су издали прво мене, а онда ја њих. Да немам право жалбе. Сила закона. Одлука по хитном поступку – и тачка!

Тачка на све наше јунске договоре и обећања, на моје започете и испланиране задатке,  жеље и амбиције, активности и успехе, на наше речености и недоречености…!

Тачка и готово!

Баш брига њих за нечије планове, емоције, емотивне везе и педагошку и социолошку оправданост…

Они су одлучили. Нашли генијално решење за свој рушилачки поход на просвету и тачка!

3 4


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: