Већ два дана се по ходнику моје зграде „јурим“ са мојим бившим ученицама, Гагом и Јоком.
Прво се онако, мушки, продорно огласи звоно на вратима мога стана. Чак и по два, три пута. За сваки случај. Како ја кренем да отворим, уз пригушен кикот забруји топот корака низ степениште. Кад отворим врата, испред мене попадају писамца која су претходно заглављена у вратима, а у ходнику нигде никог.
Гага и Јока ми честитају Нову годину. И то се већ два дана понавља по неколико пута на дан. А писамца, као да су, по овој хладноћи, на брзину нашврљана на клупи у парку. А можда и јесу, ко зна? Пребрзо стижу једно за другим.
Да ли их је стид да сврате, или би да се деца мало поиграју са мном, не знам. Важно, ишчеститаше ми Нову годину и пожелеше ми много тога лепог.
Уз поздрав, ево, и ја им честитам Нову годину са жељом да у 2014. безбедно и срећно расту уз лепо дружење, игру, смех и петице у школи.
Оставите одговор