Разредна настава

Дневник једне учитељице

Мој врт

на 26. јуна 2014.

23. јун 2014.

Почетак

Ето, прва  школска  година коју ја не проведох у учионици, прође. Пензионерски дани теку.  И то је живот.

Навикавам се полако. 

Не, нисам дозволила да ми дани буду празни, чамотни, бесмислени… Нисам дозволила да се препустим празнини и неактивности и дозволим свом мозгу да пландује и рђа. То би од мене направило џангризало кога свако жели да се отараси.  Ако човек има снове, ако има храбрости, ако донесе одлуку, никад није касно за нове почетке.  За нова сазнања и учење.  За нов посао, још и племенит, који ме испуњава исто као и мој учитељски до пре скоро годину дана. Посао сасвим другачији од онога који ме је 41,5 годину испуњавао увек новим радостима и надахнућима, лепотом, срећом, задовољством…

Да, увелико радим интелектуални мрежни маркетинг у CaliVita international компанији која са бави производњом и пласманом природних препарата за очување, неговање и поправљање здравља. Дивота. Ја и даље учим, посећујем инфовечери и семинаре, слушам лекарска предавања, успешно уређујем свој блог Здрављем до богатства који је до сада прегледало близу 113000 људи из целог света. Свакодневно ми се јављају људи са свих страна. Они који желе да чувају своје здравље или да га поправе. Знају за квалитет производа. Добар глас далеко се чује. Захваљујући помоћи и подршци др Мирјане Бабић Симић,  Београда, др Каћи Николић из Ниша и још многим лекарима саветницима  CaliVita international компаније, различитих профила и специјалности, не бринем да ћу негде погрешити.

Организација фирме фантастична. Ништа лично не продајем, нико ме не притиска, не јури, не обавезује, не приморава, не прети казном, отказом, суспензијом. Радим зато што волим, што ме испуњава позитивном енергијом, радошћу када ми се потрошачи јаве, обавесте да су решили здравствени проблем и захваљује на помоћи, … стичем нова дивна пријатељства, чувам своје здравље, вежбам свој мозак и одржавам његову кондицију и не плашим се старости!

Дивота!

Да бих и физичку кондицију одржавала, ових дана реших да правим и негујем свој врт. Онако, без посебних улагања и захтева. Од расположивог материјала. Без журбе и бојазни да ли ће се некоме допасти или не. Радим за своју душу. Простор поред стамбене зграде погодан за то је мален, свега неколико квадратних метара. Обрасо свакојаком травом. Земље готово и нема јер већ на десетак центиматара у дубини су некакве бетонске плоче, шодер, отпаци цигала и црепова (вероватно шут од пре 60 година када је зграда прављена). Уз то и велика бетонска плоча која покрива јаму у којој је цев за хидрофор.  Ту и около се ништа не може радити. Ипак, покушаћу нешто да осмислим и искреирам. Биће нам лепши улаз у зграду а уз то, бићу физички активна. Корист најмање двострука.

 

За дивно чудо, допада ми се оно што ће испасти. Прва три дана беше мало густо. Неактивни мишићи се упалише. Продрмаше ме, ал` брзо прође. Минерали и витамини учинили су своје. Прија ми и ова промена и физичка активност без неког посебног напора. Без ње нема комплетне кондиције. 

Ево слика од пре 4 дана када започех да реализујем своју идеју:

1 2 IMG_5203 IMG_5206 IMG_5207 IMG_5208

 

 

Advertisements

One response to “Мој врт

  1. Latinka каже:

    Oduševila si me sele, i pričom i delom . Svaka ti čast. Zato smo na istoj talasnoj dužini. Srećnoooooooooo!!!!!!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: