Разредна настава

Дневник једне учитељице

Varljivo leto

на 28. јул 2014.

7. jul 2014.

E, vala, moram da ga javno izvikam! Ovo više, stvarno, nema smisla! Ovo li je leto?! Ovako varljivo, bez  uobičajenih pravila o ponašanju?! Agresivno i bahato! Rušilačko! Nemaš poverenja ni u jedan njegov dan! Ne znaš kakve zloće će nam poslatu ujutru, ni uveče, a još manje usred noći kad mu niti je vreme, niti ima smisla da nam, to što radi, radi iza leđa, podmuklo, dok spavamo i nemamo mogućnosti da mu se suprotstavimo!

Pa noćas, posle ponoći i pred jutro je ludelo i mahnitalo!

Onda je ponovo krenulo danas oko 18,30 sati! Najpre vetar! Sve luđi i razgoropađeniji! Ne da da pozatvaram vrata i prozore! Gura kao izbezumljen! Jedva savladah vrata na sobi da bih zatvorila ona na terasi! Da me iz rođenog stana ne odnese! Ludi sve jače!  Smračilo se! Smušilo! Stuntilo, što bi rekla moja baba! Nakostrešilo sa svih strana! Tutnji najpre podmuklo, kao iz podzemlja da dolazi! Zatimsve glasnije i otvoreno! Prepliću se mrežaste munje po nebu sve do same zemlje! Besne gromovi na sve strane! Kao da se krši sve živo i neživo! Uz sve to, pljusak izgubio sve kočnice! Prosto se dimi od siline slapova vode koji, uz glasan topot, kao da krdo konja juri napolju, udaraju o tlo, krovove i krošnje drveća!

Nestade struja! Grunu nebeska granata nedaleko! Navali još jača kiša, tutnjava i sevanje! Stižu jedno drugo! Moja sklopka na strujomeru izbaci. Čudno! U selu svuda ima struje. Uključih sve očne i ušne senzore. U zgradi se ništa ne dešava osim što mučan i sablasan mrak u mojoj sobi para zmijoliko sevanje.

Dobro je. Promašena je zgrada. Samo je antena na krovu poklekla od siline udaru. A sklopka, stara, nemačka – odradila je svoje. Svaka joj čast!

I tako, ludo i razuzdano, trajalo je čitav sat i po. Do 20 sati. Ni tada nije stalo. Samo se primirilo. Podmukla tutnjava i sevanje se preselili prema Nišu i Leskovcu, naročito prema Nišu. Kiša oslabila.

Jok, more! Gruva u talasima! Čas nad mojim Brestovcem, čas dalje, prema Nišu. Ide, pa dođe. Kao da se igra žmurke sa nama.

Evo, u finalu pobedismo Mađarsku u vaterpolu! Ubedljivo i trijumfalno, 12:7! Osvojismo zlato! Evropsko! Radost do neba, ovakvog sablasnog, pocepanog i ludog!

Već je 22 sata a podmukla grmljavina nam se iz daljine opet vraća i pokazuje svoje oštrokondžaste zube. Kiša pojačava tempo. Seva sve bliže.

Uh, opet udara nekud blizu! Neće valjda opet onako, dušmanski!…

Isključujem sve što je vezano za struju… Na sreću, ima je… Prelazim na čitanje knjige. Sati prolaze. Ludo vreme ne namerava da prestane. Tutnjava se i dalje igra. Čas je blizu, čas se udalji. Sevanje takođe. Vrti se od Niša do mog Brestovca, čini mi se. Ne znam. Ko zna dokle sve doseže ovaj belaj od vremena.

Evo, i ponoć je prošla agruvanje ne prestaje. Čas povremeno, čas često, ali uvek jako, praskavo, pa podmuklo, i… dosadno. Internet odavno u prekidu. Televizija takođe.To već i nije važno. Ne gledam televiziju. Odavno.Otkad sam shvatila da je ona javni ispirač mozga i emiter negativne energije koja mi baš i nije potrebna u ovo, inače teško i ludo vreme. U svakom pogledu, teško i ludo!

Evo, teče i drugi ponoćni sat. Ma neću više da se raspravljam sa ludim vremenom! Odoh u krevet!

Čitanje knjige u ovo doba će me najbrže uljuljkati u dubok san.  A sutra je novi dan.

1 2 3 4


2 responses to “Varljivo leto

  1. Latinka каже:

    Sele moja , jesu li preživele tvoje tek zasađene biljčice buduće lepotice i tvoj ponos pravog baštovana?

  2. Duna каже:

    Jesu, draga moja, preživele su. S prozora sam im držala palčeve i molila ih da izdrže🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: