Разредна настава

Дневник једне учитељице

ТРЕЋЕ СВЕТОИЛИЈСКО ВЕЧЕ У ПЕЧЕЊЕВЦУ

30. јул 2016. Печењевце 

Огњана Марија 2016. Вече. Топло али пријатно.  Двориште Дома културе у Печењевцу. Дугогодишња традиционална манифестација Културно лето „Светоилијске вечер 2016“. Столице  на асвалтном платоу између два травњака поређане дворедно.  Под конац.  Као у авиону. Све плаве.

Пристижу и гости – учесници треће вечери од 5 колико траје ова манифестација. У Томином Печењевцу. Духовно вече јер је посвећено духовној музици и лепој писаној речи. Пристиже и публика, грађани Печењевца.

Домаћини, Дејан Марковић, директор Дома, Биљана Павловић, координатор организатор свих културних дешавања, остало особље, сви су ту, сви насмејани, ведри, гостопримљиви, поздрављају госте, сваком пожеле  срдачну и топлу добродошлицу.1

Програм отвара Биљана Павловић, жена коју краси учитељска креативнот да осмисли, истрајност да оствари своју замисао у великој палети озбиљних кулрурних дешавања у овом малом али живом селу, и домаћинско умеће и топлина да организује,  осмехом дочека, изнесе и испрати сваки догађај. Најављује Градски хор из Алексинца под диригентском палицом младе амбициозне професорке музике, рођене баш овде, у Печењевцу. А амбиције и љубав према свом послу су чудо. Марија је из Печењевца. Живи са породицом у Нишу, ради у ОШ „Бранко Радичевић“ у Брестовцу, спрема и диригује Градским хором у Алексинцу, успут – негује малену дивну жива ватра девојчицу, путује на посао на југ око 25км и још више на север да припрема и диригује хором. И све стигне. Е, то не може свако.2

А кад хор запева, дивота, милина слушати. И то није цео хор ту. И није у акустичној сали, него напољу на отвореном. Песме праве, старе, истовремено поезија и глас за душу. Без оркестарске пратње. Само диван, топао и нежан сноп мелодија људског гласа разли се кроз тиху и топлу летњу ноћ. Мелем за душу.

Између сета хорских руковети наступали су песници својим песничким тренуцима утканим у стихове, да посебни животни тренуци не испаре,  да се не забораве, да доките ово дино музичко вече, Стихови Мимице Костић и Зорана Јовановића из Лесковца, Вере Цветановић из Бабушнице, професорке српског језика и песникиње која стигне да обогати многе песничке вечери и манифестације по Србији, својим или ђачким стиховима из своје Песничке радионице коју већ годинама успешно води у својој Бабушници и Радунка Дуна Богдановић из Брестовца.

3

За крај програма изненађење – хорски обрађена песма Бранка Томе Здравковића, поклон његовим Печењевчанима и свима који воле његову песму и певање и радо је и данас слушају, а таквих је много на овим балканским просторима. Заиста, диван крај ове дивне печењевачке вечери.

Дејан Марковић, директор Дома културе је захвалио присутнима и гостима за присуство и позвао их да у још већем броју присуствују и следећим вечерима.

А публика! Печењевачка публика је нешто посебно што морам да истакнем и похвалим. Све време, од почетка до краја вечери, пажња на високом, савршеном нивоу, као да су у Опери а не под ведрим печењевачким небом. Ни жагор, ни шапат да се чује. Свака част, Печењевчани. Дивни сте. Онај здрав, нормалан и очекиван смех након Зоранових песама на нашем локалном језику, Залупајка, Тутка и Ненајешник је очекиван јер Зоранов је и циљ да насмеје слушаоца, а смех је лек.

И не, на крају није био крај. Док се публика разилазила, зачуше се звуци наше дивне старе традиционалне музике, па коло, па она алексиначка хорска омладина предвођена Брком се ухвати у коло. Придружи им се и Биља. Вече је лепо протекло и завршило се. Опустила се. Разиграше се, оплетоше по дворишту, и… тако до поноћи.  

Ово је Србија!

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 

 

 

 

Advertisements
Оставите коментар »

Varljivo leto

7. jul 2014.

E, vala, moram da ga javno izvikam! Ovo više, stvarno, nema smisla! Ovo li je leto?! Ovako varljivo, bez  uobičajenih pravila o ponašanju?! Agresivno i bahato! Rušilačko! Nemaš poverenja ni u jedan njegov dan! Ne znaš kakve zloće će nam poslatu ujutru, ni uveče, a još manje usred noći kad mu niti je vreme, niti ima smisla da nam, to što radi, radi iza leđa, podmuklo, dok spavamo i nemamo mogućnosti da mu se suprotstavimo!

Pa noćas, posle ponoći i pred jutro je ludelo i mahnitalo!

Onda je ponovo krenulo danas oko 18,30 sati! Najpre vetar! Sve luđi i razgoropađeniji! Ne da da pozatvaram vrata i prozore! Gura kao izbezumljen! Jedva savladah vrata na sobi da bih zatvorila ona na terasi! Da me iz rođenog stana ne odnese! Ludi sve jače!  Smračilo se! Smušilo! Stuntilo, što bi rekla moja baba! Nakostrešilo sa svih strana! Tutnji najpre podmuklo, kao iz podzemlja da dolazi! Zatimsve glasnije i otvoreno! Prepliću se mrežaste munje po nebu sve do same zemlje! Besne gromovi na sve strane! Kao da se krši sve živo i neživo! Uz sve to, pljusak izgubio sve kočnice! Prosto se dimi od siline slapova vode koji, uz glasan topot, kao da krdo konja juri napolju, udaraju o tlo, krovove i krošnje drveća!

Nestade struja! Grunu nebeska granata nedaleko! Navali još jača kiša, tutnjava i sevanje! Stižu jedno drugo! Moja sklopka na strujomeru izbaci. Čudno! U selu svuda ima struje. Uključih sve očne i ušne senzore. U zgradi se ništa ne dešava osim što mučan i sablasan mrak u mojoj sobi para zmijoliko sevanje.

Dobro je. Promašena je zgrada. Samo je antena na krovu poklekla od siline udaru. A sklopka, stara, nemačka – odradila je svoje. Svaka joj čast!

I tako, ludo i razuzdano, trajalo je čitav sat i po. Do 20 sati. Ni tada nije stalo. Samo se primirilo. Podmukla tutnjava i sevanje se preselili prema Nišu i Leskovcu, naročito prema Nišu. Kiša oslabila.

Jok, more! Gruva u talasima! Čas nad mojim Brestovcem, čas dalje, prema Nišu. Ide, pa dođe. Kao da se igra žmurke sa nama.

Evo, u finalu pobedismo Mađarsku u vaterpolu! Ubedljivo i trijumfalno, 12:7! Osvojismo zlato! Evropsko! Radost do neba, ovakvog sablasnog, pocepanog i ludog!

Već je 22 sata a podmukla grmljavina nam se iz daljine opet vraća i pokazuje svoje oštrokondžaste zube. Kiša pojačava tempo. Seva sve bliže.

Uh, opet udara nekud blizu! Neće valjda opet onako, dušmanski!…

Isključujem sve što je vezano za struju… Na sreću, ima je… Prelazim na čitanje knjige. Sati prolaze. Ludo vreme ne namerava da prestane. Tutnjava se i dalje igra. Čas je blizu, čas se udalji. Sevanje takođe. Vrti se od Niša do mog Brestovca, čini mi se. Ne znam. Ko zna dokle sve doseže ovaj belaj od vremena.

Evo, i ponoć je prošla agruvanje ne prestaje. Čas povremeno, čas često, ali uvek jako, praskavo, pa podmuklo, i… dosadno. Internet odavno u prekidu. Televizija takođe.To već i nije važno. Ne gledam televiziju. Odavno.Otkad sam shvatila da je ona javni ispirač mozga i emiter negativne energije koja mi baš i nije potrebna u ovo, inače teško i ludo vreme. U svakom pogledu, teško i ludo!

Evo, teče i drugi ponoćni sat. Ma neću više da se raspravljam sa ludim vremenom! Odoh u krevet!

Čitanje knjige u ovo doba će me najbrže uljuljkati u dubok san.  A sutra je novi dan.

1 2 3 4

2 Коментари »

Moj vrt nakon 3 nedelje

20. jul 2014.

1

2

3

4

5

6

7

Оставите коментар »

Корак даље

3. јул 2014.

Још један корак напред!

Мој врт све је богатији.

Већ је и процветао.

Шта ли ће испасти на крају?

🙂   🙂   🙂

1 2 3 4

 

 

 

Оставите коментар »

Напредујемо

26. јун 2014. 

Четврти дан

Радови напредују.

Мој врт почиње да добија душу. 

Комшијама се допада. Дају ми подршку. Оле однекуд доноси каменчиће за декорацију. Слађа и Вукица дадоше допринос у биљчицама.   Жаклина приложи две гуме за кола. Хвала им. Подршка сваком значи, значи и мени.

Чак имам и „климатску“ подршку. Прекјуче  се  небо одједном накостреши. Као „на дугме“, навали олуја као луда, а онда јој се придружише град и киша. Три у једном. Помислих, оде ми врт, а тек сам почела. Онда, опет као „на дугме“, невреме престаде. Појурих доле. Да видим остаде ли нешто од мог почетка. Пријатно се изненадих. Све је на свом месту. Ништа чак није ни померено ни изврнуто. Мало стргнутог лишћа са околног дрвећа и суве гранчице по њему, али то не мари.  

Мој врт полако проходава.

4

1 3 5

10 6 7 8

 

4 Коментари »

Мој врт

23. јун 2014.

Почетак

Ето, прва  школска  година коју ја не проведох у учионици, прође. Пензионерски дани теку.  И то је живот.

Навикавам се полако. 

Не, нисам дозволила да ми дани буду празни, чамотни, бесмислени… Нисам дозволила да се препустим празнини и неактивности и дозволим свом мозгу да пландује и рђа. То би од мене направило џангризало кога свако жели да се отараси.  Ако човек има снове, ако има храбрости, ако донесе одлуку, никад није касно за нове почетке.  За нова сазнања и учење.  За нов посао, још и племенит, који ме испуњава исто као и мој учитељски до пре скоро годину дана. Посао сасвим другачији од онога који ме је 41,5 годину испуњавао увек новим радостима и надахнућима, лепотом, срећом, задовољством…

Да, увелико радим интелектуални мрежни маркетинг у CaliVita international компанији која са бави производњом и пласманом природних препарата за очување, неговање и поправљање здравља. Дивота. Ја и даље учим, посећујем инфовечери и семинаре, слушам лекарска предавања, успешно уређујем свој блог Здрављем до богатства који је до сада прегледало близу 113000 људи из целог света. Свакодневно ми се јављају људи са свих страна. Они који желе да чувају своје здравље или да га поправе. Знају за квалитет производа. Добар глас далеко се чује. Захваљујући помоћи и подршци др Мирјане Бабић Симић,  Београда, др Каћи Николић из Ниша и још многим лекарима саветницима  CaliVita international компаније, различитих профила и специјалности, не бринем да ћу негде погрешити.

Организација фирме фантастична. Ништа лично не продајем, нико ме не притиска, не јури, не обавезује, не приморава, не прети казном, отказом, суспензијом. Радим зато што волим, што ме испуњава позитивном енергијом, радошћу када ми се потрошачи јаве, обавесте да су решили здравствени проблем и захваљује на помоћи, … стичем нова дивна пријатељства, чувам своје здравље, вежбам свој мозак и одржавам његову кондицију и не плашим се старости!

Дивота!

Да бих и физичку кондицију одржавала, ових дана реших да правим и негујем свој врт. Онако, без посебних улагања и захтева. Од расположивог материјала. Без журбе и бојазни да ли ће се некоме допасти или не. Радим за своју душу. Простор поред стамбене зграде погодан за то је мален, свега неколико квадратних метара. Обрасо свакојаком травом. Земље готово и нема јер већ на десетак центиматара у дубини су некакве бетонске плоче, шодер, отпаци цигала и црепова (вероватно шут од пре 60 година када је зграда прављена). Уз то и велика бетонска плоча која покрива јаму у којој је цев за хидрофор.  Ту и около се ништа не може радити. Ипак, покушаћу нешто да осмислим и искреирам. Биће нам лепши улаз у зграду а уз то, бићу физички активна. Корист најмање двострука.

 

За дивно чудо, допада ми се оно што ће испасти. Прва три дана беше мало густо. Неактивни мишићи се упалише. Продрмаше ме, ал` брзо прође. Минерали и витамини учинили су своје. Прија ми и ова промена и физичка активност без неког посебног напора. Без ње нема комплетне кондиције. 

Ево слика од пре 4 дана када започех да реализујем своју идеју:

1 2 IMG_5203 IMG_5206 IMG_5207 IMG_5208

 

 

1 Коментар »

ДРУГАРИ, СРЕЋАН РАСПУСТ И СРЕЋНИ ПРАЗНИЦИ!

Другари,

Срећан бам распуст!

Срећна Нова година!

Срећни божићни празници!

Желим вам да будете као дрен здрави!

Да вам 2014.  буде срећородна,

игрородна,

смехородна,

маштородна,

љубородна,

књигородна,

петицородна,

успехородна!

И не заборавите:

Највећи успех је да сачувате доброту у себи, јер само доброта је срећородна!

Ваша учитељица Дуна

Drugari srecna nova

Оставите коментар »

Поздрав за моје другаре из Кутлеша

Данас ми стиже пријатно изненађење од мојих другара из Кутлеша – предивна честитка за Нову годину.

 Сами су је направили.  

Улепшали су ми дан.

Узвраћам

с љубављу  ❤

Cestitka

Оставите коментар »

Поздрав за Гагу и Јоку

Већ два дана се по ходнику моје зграде „јурим“ са мојим бившим ученицама, Гагом и Јоком.

Прво се онако, мушки, продорно огласи звоно на вратима мога стана. Чак и по два, три пута. За сваки случај. Како ја кренем да отворим, уз пригушен кикот забруји топот корака низ степениште. Кад отворим врата, испред мене попадају писамца која су претходно заглављена у вратима, а у ходнику нигде никог. 

Гага и Јока ми честитају Нову годину. И то се већ два дана понавља по неколико пута на дан. А писамца, као да су, по овој хладноћи, на брзину нашврљана на клупи у парку. А можда и јесу, ко зна? Пребрзо стижу једно за другим.

Да ли их је стид да сврате, или би да се деца мало поиграју са мном, не знам. Важно, ишчеститаше ми Нову годину и пожелеше ми много тога лепог.

Уз поздрав, ево, и ја им честитам Нову годину са жељом да у 2014. безбедно и срећно расту уз лепо дружење, игру, смех и петице у школи.

Jovana Gaga

Оставите коментар »

Српски језик у 4. веку

Меил који сам управо добила….ДИВНА ВЕСТ!!!!
Поштована господо,

Овај пут вам не пишемо о хрватској окупацији Републике Српске Крајине (Зоне под заштитом УН) и о хрватском злочину геноцида над Србима у Другом светском рату и у време разбијања Југославије (1990-1995), него вас обавештавамо о чињеници – да смо у поседу научне књиге италијанског историчара Себастијана Долчија из 16. столећа, у коју је унесен документ из архиве Ватикана, који сведочи – да су Срби у четвртом столећу Нове ере били становници Далмације (Републике Српске Крајине, данас) и да су сви становници од грчке границе до Балтичког мора били Словени, које Долчи означава илирским именом.

Оно што је планетарна вредност у овој књизи је писмо једног од највећих хришћанских светитеља, Светог Јеронима, који је превео „Библију“ с грчког на латински језик, а рођен је као Србин у данашњем Босанском Грахову, у четвртом столећу Нове ере.
То писмо је писано на српском језику и српским писмом, које се данас зове ЋИРИЛИЦА – а то писмо у Хрватској покушавају да потпуно забране!

Велико је изненађење, да је ово писмо Свети Јероним писао тадашњем хришћанском високодостојнику у Риму, папи ДАМАЗУ, што сведочи, да је тај папа говорио српским језиком и прихватао писмо ЋИРИЛИЦУ – коју у Хрватској данас покушавају забранити.
Ово о српском језику у 4. столећу, у књизи Себастијана Долчија: „Старости и распрострањености илирског језика“, је сведочаство о староседелаштву Срба на Балкану и о њиховој писмености у Антици. Истовремено, Долчи сведочи да је истоветан језик и у осталим крајевима Европе. Он и чешки и пољски језик и језике свих Словена сматра за илирски, а Илире (Србе) представља за хришћане у 4. столећу – пре измишљеног покрштавања Словена у 9. столећу Нове ере. Свети Јероним је овако написао папи Дамазу – наводећи да су сви словенски народи хришћани „хвале Господа нашег“:
„Ја ниткога првога него Исуса Христа слиједећи, светињи твојој, то јес’ столу Петрову опћенством здружен јесам. Тко год изван ове куће јагањ’ца јести буде, поган јес’. Ако тко у корабљи Нојиној не буде, изгубиће се, кад дође потоп“. Долчи даље пише „… једним осећањем (односно, срцем), једним симболом, заједно с Чесима, Пољацима, Далматинцима и осталим илирским народима (које сам у овој краткој студији набројао), хвале Господа нашег…“

. Овај део из писма, наводимо на оба језика (како их је Долчи унео у своју књигу) – и на италијанском и на српском језику:

„… dummodo uno corde, unoque symbolo simul cum Bohemis, Polonis, Dalmatis, ceterisque Illyricis populis (qui a me in brevi Dissertatione has enumerati sunt) laudent Dominum nostrum…“
„… једним осећањем (одн. срцем), једним симболом заједно с Чесима, Пољацима, Далматинцима и осталим илирским народима (које сам у овој краткој студији набројао), хвале Господа нашег…“

Поштована господо,

Овом приликом не бисте смели да се оглушите о ово писмо Владе РС Крајине, јер оно има, како рекосмо, планетарну вредност. Та вредност се састоји у томе што разоткрива колонијални учинак Ватикана и западноевропских земаља (данас чланица Европске уније), којим је фалсификована историја и филологија словенских народа. У ове две друштвене науке су сви словенски народи подцењени, јер је наведено да Словени нису имали писмо до 9. столећа Нове ере и до истог времена нису били хришћани. А видите, у четвртом столећу су били и писмени (значи цивилизовани – а не варвари, како их представља званична историја) и хришћани. 
Ово писмо упућује на још један фалсификат Ватикана и западноевропских држава – тај фалсификат се састоји у тврдњи да су Срби дошли на Балкан у седмом столећу Нове ере?! А видимо из овог писма у архиви Ватикана, да Србин из Далмације (Свети Јероним) пише папи на српском језику и српском ЋИРИЛИЦОМ у четвртом столећу – 300 година пре ИЗМИШЉЕНОГ досељавањеа Срба из Русије.

Поштована господо,

Да не бисте закључили, да је ово писмо нека наша вешта манипулација, обавештавамо вас, да је један примерак књиге Себастијана Долчија у Београду, у Републици Србији. Књига је у пседу академика Руске академије наука и уметности из Санкт Петербурга, академика Јована И. Деретића!

Поштована господо,

Схватате, није да не схватате, да само ова историјска књига италијанског историчара из 16. столећа обавезује све установе Европске уније, да уклоне фалсификате о Словенима у свим друштвеним наукама. У том смислу, ово писмо упућујемо председнику, премијеру и парламенту Републике Србије и, посебно, Српској академији наука и уметности, која је (као и остале европске академије) наведене колонијалне западноевроспке фалсификате о Словенима уткала у енциклопедије, научне књиге и школске уџбенике.

(УЈЕДНО, МОЛИМО СВЕ ДОБРОНАМЕРНЕ ЉУДЕ У ЦЕЛОМ СВЕТУ, ДА ОВО ПИСМО ПРЕВОДЕ НА СВЕ ЈЕЗИКЕ И ДОСТАВЉАЈУ ДРЖАВНИЦИМА, НАУЧНИМ УСТАНОВАМА И ПОЛИТИЧКИМ СТРАНКАМА – ПОСЕБНО, УРЕДНИШТВИМА ГЛАСИЛА).

С обзиром да ваше установе не сарађују с Владом и Скупштином Републике Српске Крајине, ово писмо је отворено.

Милорад Буха, премијер

Дипл. инж Рајко Лежаић,

Председник Скупштине

cirilica

 

 

Оставите коментар »