Разредна настава

Дневник једне учитељице

Искасапљене смреке

Овако радници Електродистрибуције  и „силни“ комшије „негују“ биљке људима испод самог прозора.

А посадила сам их још деведесет и неке, заливала да преживе суше и врелине док нису ојачале и саме наставиле да се боре за опстанак.

И избориле су се са ветровима, сушама, жегама, мразевима. Израсле витке, високе, надрасле зграду, наставиле даље.

Засадила сам их с љубављу. Да буду лепе. Да штите стан од ветра и кише. Да лети чине хладовину како би се у стану на спрату могло дисати. Да буду завеса, зелена, природна.  Да производе кисеоник. Да буду дом гугуткама које годинама верно гугучу и чаврљају у њиховим крошњама. Често су оне слетале на мој прозор, забубњале кљунићима по стаклу, радознало осмотриле унутрашњост, и кад би се увериле да им отуд не прети никаква животна опасност, вратиле би се у свој зелени рај и наставиле да чаврљају и гугучу. И дом врапцима који би од раног пролећа својом песмом поздрављали зору и све до вечери изводили чаврљаве концерте обогаћене неком птицом певачицом, зрикавцима и гакањем врана из оближње тополе.

Избориле су се са природним недаћама моје смреке, али нису са уским, злобним, незахвалним људским умом. Нису ме питали.  Искористили су прилику када нисам била код куће. Дошли су са дизалицом и кренули да секу раширене гране. Редом. Бездушно. До врха. Оставили само перчин. Скасапили их. Унаказили. Раскућили  гугутке и отерали их некуд у избеглице. Растурили врапцима концерну дворану. Разголитили ми прозор. Уништили порцију кисеоника. Још добили од комшија ручак и пиће. За добро дело које су учинили, вероватно.

„Поштуј све што постоји на Земљи, било да су то људи, биљке или животиње“, једно је од животних правила старих Индијанаца.

А које је правило радника наше Електродистрибуције?

2 1

Advertisements
Поставите коментар »

Nagradu ne dobijaju uvek oni koji je zaslužuju

Ne zaboravite je nikada ! 
Nagrade ne idu uvek onima koji ih zasluzuju 

Irena Sendler 

 1942

Umrla je nedavno u 98 godini.

Récemment décédée à 98

U II. svetskom ratu zatrazila je da je posalju u Varsavski geto kao majstora instalatera.

Elle demanda pendant la 2ème  guerre mondiale à aller travailler dans le Ghetto de  Varsovie, comme  plombier,  serrurier.   

> Imala je za to izuzetan razlog. Znala je nacisticke planove istrebljenja Jevreja, a ona je bila Nemica.

Elle avait  une motivation  bien particulière.  Elle  connaissait les  plans d’extermination des nazis envers les juifs,  elle était allemande.   

> Sakrivala bi decu u kutiju sa alatom, koja je bila smestena na zadnjoj strani kola, kao i u jedan dzak /za vecu decu/.                 

Irena a caché des enfants dans  le fond de sa boite à outils qu’elle transportait à  l’arrière de son véhicule ainsi qu’un grand sac  (pour les enfants plus grands).   

> Na zadnjem delu kola bio je i njeg pas koji je bio istreniran da laje kada bi  nemacki vojnici kontrolisali pri ulasku i izlasku iz geta. Vojnici nisu mogli nista radi psa koji bi, lajanjem pokrivao eventualne decje zvuke .

Elle avait aussi un chien à  l’arrière qu’elle a entrainé à aboyer quand les  soldats allemands la contrôlaient  à l’entrée  et à la sortie du  ghetto.  Les soldats ne  pouvaient rien contre le chien qui couvrit en fait  le bruit que pouvaient faire les enfants

>  Spasila je 2500 dece tako ih skrivajuci.

Elle sauva  2500 enfants  en les cachant  ainsi.         

> Kada su je zatvorili, nacisti su joj slomili ruke, noge i strasno su je mucili.

Elle fut  arrêtée et les  nazis lui brisèrent les jambes, les bras et la  torturèrent très sévèrement.

>Irena je sacuvala sva decija imena, koje je spasila iz geta, u jednom staklenom cupu i zakopala iza jednog drveta u dnu baste njene kuce.

Irena garda tous les noms des  enfants qu’elle avait sortis du Ghetto et garda ces  noms dans une          jarre en verre enterrée  derrière un arbre au fond de son jardin derrière sa  maison. 

>Posle rata je pokusala da pronadje sve roditelje  koje je mogla pronaci i da tako ujedini familije. Ali vecina ih je bila ugusena u gasnim komorama. Njihova deca su smestena u u mnoge porodice ili su bili usvojeni.

Après la guerre, elle essaya de  localiser tous les parents qui avaient pu survivre  et tenta de réunir les familles;  mais  la  plupart avaient été gazés. Les enfants qui avaient  été sauvés ont été placés dans des familles  d’accueil ou ont été adoptés.   

> Prosle godine ona je bila predlozena za Nobelovu nagradu ali je Al Gore dobio za njegov film o zagrevanju planete.

L’année dernière elle a été  proposée pour le prix Nobel de la Paix, mais n’a pas  été retenue; c’est Al Gore qui fut primé pour son  film sur le réchauffement de la planète. 

>Radi secanja na ovu heroinu, 63 godine kasnije, vrlo skromno ucestvujem u  godisnjici ovog rodjendana slanjem ove poruke.

Nadam se da cete i vi isto to uraditi.

En sa mémoire 63 ans plus tard,  je participe à cet anniversaire, très modestement en  faisant suivre ce message.  J’espère que vous  ferez de  même.     

>U nadi da ce ovaj mail procitati vise od 40 miliona ljudi u celom svetu, pridruzite nam se saljuci ovu istinitu pricu u svet tako sto cete je proslediti svim vasim prijateljima. Hvala vam. 

Nous espérons que ce courriel  sera lu par plus de 40 millions de  personnes  dans le monde entier !  Rejoignez-nous pour le  transmettre autour du monde en le faisant suivre à  tous ceux que vous connaissez.

  Molim vas, nemojte ovo unistiti! Ovo ce vam uzeti samo minutu da bi je prosledili dalje.

Ne le  détruisez pas  !  Cela vous prendra une minute pour  le  faire suivre  !

>

Поставите коментар »

Наранџе у Брестовцу

Поморанџа/Наранџа је хибрид цитруса. Настала је укрштањем помела (Citrus maxima) и мандарине (Citrus reticulata). То је мало зимзелено дрво високо до 10 метара. Спада у јужно воће и кажу – због климе, не успева код нас. (Википедија)

Међутим, у дворишту Момировића у Брестовцу, наранџа пркоси клими. Једна од две младе саднице је ове године први пут цветала али се касно досетила да процвета, па су плодови још зелени и немају времена да сазре. 

Ко зна, ове године је пробила лед, можда ће идуће године на време да процвета и да до јесени изнесе лепе наранџасте плодове и тако победи климатске услове и постане конкуренција Грчкој, Бразилу, Америци, Мексику…

Држимо јој палчеве 🙂

1 2 3

Поставите коментар »

Поздрав родном Маковишту

1. 0ктобар 2013.

Из аутобуса поздравих моје родно Маковиште и његову тугу самоћом огрнуту.

Makoviste 2
Makoviste 1

Makoviste 5

Makoviste 2

Makoviste 4

Поставите коментар »

Посета

27. 10. 2013.

 

Огласило се звонце на улазним вратима. Отварам их и расцветавам се у озарен осмех Ема и Теодора. Вичу углас: Учитељицеееее! Истовремено ми скачу у загрљај. Радујем се и ја. Као дете.

Стиде се да уђу у кућу. После краћег убеђивања, ушле су.

Следи сијасет питања: Како сте?… Како Вам је без нас?… Шта сада радите?…

И обавештења: Прошли пут је била и Софија, сада није могла… Ми смо се договориле да сваке недеље долазимо и да Вам правимо друштво…

Правиле ми друштво.

На тренутак вратиле ме у учионицу.

Улепшале ми дан.

Ема и Теодора. 

1 2

3 Коментари »

Поздрав деци из Кутлеша

Весела учионица веселе Маје

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 19 IMG_3541 IMG_3542 IMG_3543 IMG_3544 IMG_3545 IMG_3546 IMG_35485000

Поставите коментар »

Песничка радионица у Кутлешу (2. део)

Учитељ се роди и остаје заувек

У току Песничке радионице  коју сам одржала са ђацима у Кутлешу, моја драга млада, експлозивна, вредна и увек ведра колегеница Маја Момировић добила је посебну инспирацију, промашила тему Јесење враголије и написала песму посвећену мени. Ишарала Маја песму од разнобојних слова баш као што јесен шара поља и шуме, закључила да „Учитељ се роди и остаје заувек“ и са осмехом до ушију поклонила ми своје дело. Тако ме је веома пријатно изненадила а бога ми и баш обрадовала јер ми се то још није десило до сада да ми неко посвети песму (осим мојих ученика).

Е, сад сам у дилеми: Да ли да је мнооого похвалим за лепу песму или да је казним што је промашила тему  🙂 ?

Морам, ипак, узети у обзир да су слова у свим јесењим бојама, а то, признаћете, има везе са темом  🙂

И још нешто, у песми је мој одговор да ћу поново доћи пре питања да ли то ја хоћу! Враголан је ова Маја. Зна да хоћу! Зна да ми је то задовољство!  И шта има ту ја да се питам?!

Има да дођем да стихујемо пахуљице и тачка  ❤

Ево песме:

Драгој Дуни

Учитељ – то је нешто што не престаје…

Нема ту никаквог краја…

Кад у учионицу уђе,

лице се само намести

у онај осмех загонетни,

помало враголасти…

а речи извиру,

нове и нове…

Не треба она подсетник

у помоћ да зове.

Игра се она речима,

врло вешто,

игра се погледима,

смишља нешто,

игра се стиховима,

шареним листовима…

 

И опет ће доћи,

да тражимо нове стихове,

да пахуљама китимо промрзло грање, 

смишљамо шале нове,

да чудом бојимо лица.

Доћи ће нам опет

наша драга учитељица.

 10. 10. 2013.                                            Маја Момировић, учитељица

1 23456

3 Коментари »

Песничка радионица у Кутлешу (1. део)

Јесење враголије

Моје драге колегенице, Маја Момировић и Сања Младеновић позвале су ме да у оквиру Дечје недеље одржим песничку радионицу са њиховим ученицима. Наравно, врло радо сам се одазвала позиву па смо данас имали дивно и веома успешно дружење.

Песничке радионице су моја „слаба тачка“. У школи у Кутлешу сам провела пуних 10 дивних година. Оне сада уче децу мојих некадашњих ученика. Зато сам веома захвална својим колегеницама што ме нису заборавиле.

Школа у Кутлешу је подручно одељење школе у Брестовцу. Има укупно 28 ученика који уче у два комбинована одељења.

У дворишту школе, оронула и рашчерупана, још стоји стара школска зграда у којој сам ја некад радила и становала у једном њеном делу.

Нова школа прелепа, чиста и уредна јер о чистоћи брине популарни чика Мики, учионице ушаране и укићене радовима вредне и маштовите деце и креативних учитељица. Дечица радознала, паметна, весела, у почетку мало „стегнута“ и озбиљна, мислила су (ваљда) „ко зна каква је та учитељица“ што им у госте стиже, али су се убрзо опустила, распричала и језиком и пером, па су на радионици настале дивне, маштовите, веселе песме какве само дечја машта може да скроји.

Чак је и учитељица Маја добила инспирацију и написала дивну песму мени посвећену. Е, ту песму ћу са задовољством поставити у другом делу ове приче.

1 IMG_3492 IMG_3496 1 IMG_3498 IMG_3501 2 IMG_3504 IMG_3505 IMG_3506 IMG_3507 IMG_3508 IMG_3509 IMG_3510 IMG_3511 IMG_3512 IMG_3513 IMG_3514 IMG_3515 IMG_3516 IMG_3518 IMG_3519 IMG_3522 IMG_3523 IMG_3524 IMG_3525 IMG_3526 IMG_3527 IMG_3528 IMG_3553

Продукти рада радионице

IMG_3535 IMG_3536 IMG_3537 IMG_3538 IMG_3539 IMG_3540

IMG_3529

Поставите коментар »

Naša Tanja Tačić u ulozi Milunke Savić u filmu “Milunka Savić – heroina velikog rata”

Tanja  tt3

Naša Tanja Tačić glumi Milunku Savić, neprevaziđenu heroinu velikog rata, ženu koja se na frontu borila rame uz rame sa muškarcima što je u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu bilo nezamislivo ne samo kod nas nego i u svetu.

Tanja 0

Milunka 1

“Milunka Savić – heroina velikog rata” –

biografska priča o ženi koja se na frontu borila rame uz rame sa muškarcima.

Autorka filma Slađana Zarić. 

Najveći deo filma je dokumentarni, sa rekonstrukcijom bitnih događaja u kojima se u ulozi Milunke pojavljuje kadetkinja Vojne akademije Tanja Tačić.

Tu su i Aljoša Vučković kao vojvoda Putnik i Branislav Trifunović u ulozi prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića. 

Tanja Tačić je u međuvremenu završila Vojnu akademiju.

Čestitam ponosnim roditeljima, Snežani I Dušanu Tačiću kao I njenim divnim sestrama, Ani, budućem doktoru Famacije (moj đak 🙂  i Sanji, apsolventu Vojne akademije.

Ana, Tanja I Sanja Tačić, tri sestre, tri divne i vredne devojke – ponos Brestovca.

Tanja 2

Tanja t3 Tanja

Tanja 5 Tanja 4

Ako niste stigli da pogledate dokumentarni film o ženi zmaju, pogledajte sada.

Okanite se rijaliti cirkuzanata. Oni Vam oduzimaju snagu i motivaciju za rad i život. Ovaj film će Vam dati snage i energiju da nešto promenite u svom životu, da ne kukate na druge i život no da se prestrojite, da krenete dalje sledeći svoj pozitivni fokus, 

2 Коментари »

Срећан Дан учитеља

1 Коментар »