Разредна настава

Дневник једне учитељице

,,Дете је човек у оделу детета“ Душан Радовић

Слушајте мама и тата,
желим сестру ил’ брата!

logo D nedelja

ОПШТИ ЦИЉЕВИ ДЕЧИЈЕ НЕДЕЉЕ СУ:
-скретање пажње најшире јавности на права и потребе деце,
-указивање на одговорност коју породица, школа, држава и њене институције имају у заштити и остваривању права деце,
-презентација постигнутих резултата,
– указивање на примере добре праксе и проблеме у остваривању права деце,
-подстицање интерсекторске сарадње у стварању услова за поштовање права и оптимални развој сваког детета,
-промоција активног учешћа саме деце у доношењу одлука које их се тичу,
-покретање иницијатива и нових акција које ће доприносити побољшању положаја деце у Републици Србији и остваривању њихових права.

Данас смо се опет дружили   🙂

IMG_3427 IMG_3445 IMG_3446 IMG_3449 IMG_3450 IMG_3452 IMG_3459 IMG_3460 IMG_3461 IMG_3463 IMG_3464 IMG_3465 IMG_3466 IMG_3468 IMG_3471 IMG_3475 IMG_3480
L

Advertisements
Поставите коментар »

Сајам традиционалних производа и рукотворина, Брестовац 2013. (2. део)

Етно соба Вукадина Мицаковића из Чекмина

1 IMG_3310 IMG_3311 IMG_3312 IMG_3347 IMG_3348 IMG_3349 IMG_3350 IMG_3351 IMG_3352 IMG_3353 IMG_3354 IMG_3355 IMG_3356 IMG_3357 IMG_3358 IMG_3359 IMG_3360 IMG_3361 IMG_3362 IMG_3363 IMG_3364 IMG_3365 IMG_3366 IMG_3367 IMG_3368 IMG_3370 IMG_3371 IMG_3372 IMG_3373

1 Коментар »

Учимо кроз игру

УЧИМО КРОЗ ИГРУ!

by markovicsnezana

УЧИМО КРОЗ ИГРУ!Игра је здравија од млека,игра је свежија од воде,игра је за човека -најлепши дар слободе!   Љ.Ршумовић

СУНЂЕР БОБ-МАТЕМАТИЧАР!

КРОЗ ИГРИЦУ,НАУЧИ ТАБЛИЦУ!

ВИНИ ПУ!

КОЛИКО ПОЗНАЈЕШ ЖИВОТИЊЕ?

УПОЗНАЈ ЕВРОПУ!

БАЛОНИ ЗА САБИРАЊЕ!

МАТЕМАТИЧКА ЗУМА!

ОД СЛАГАЛИЦЕ ДО ЖИВОТИЊИЦЕ!

УБЕРИ ПРАВУ ВОЋКУ!

САБЕРИ И ВОЗИ!

ОБУЈ СТОНОГУ!

ОДСВИРАЈ ПРАВУ МЕЛОДИЈУ!

НАУЧИ ДА ЦРТАШ УЗ БРУС БЛИЦА!

БРОЈИМО НА ЕНГЛЕСКОМНАУЧИ АЛФАБЕТИМАШ ЛИ СЛУХА?

ПРОВЕРИКОЛИКО ПОЗНАЈЕШ БРОЈЕВЕ?

НАХРАНИ ЖИВОТИЊЕ!

ПРОБУШИ БАЛОНЕКОЛИКО ЈЕ САТИ?

ИЗМЕРИ ДУЖИНУ ПРЕДМЕТА!

ШТА КО ЈЕДЕ?СУНЧЕВ СИСТЕМ!

КАРТА СВЕТА!

ЧИЈЕ СУ ОВО ЗАСТАВЕ?

ВЕЖБАЈ МНОЖЕЊЕ!

ЦРТАМО И БОЈИМО!

КАД ЗНАМ ДА БРОЈИМ, НИЧЕГА СЕ НЕ БОЈИМ!

ПОМОЗИ ЖАБИЦИ ДА ПРЕСКОЧИ БАРИЦУ!

ЗАЦРВУКУЋИ АЛФАБЕТ!

преко УЧИМО КРОЗ ИГРУ!.

1 Коментар »

Природа је створила нас а не ми њу

Dobrica Erić

PLAVA MESEČINA | Plavi sanjar

 

NOĆI KAD NAM JE ŽAO DA ZASPIMO

Postoje neke letnje noći kad nam je žao da zaspimo.

Naši roditelji su davno večerali i polegali, a mi još lebdimo u avliji kao da su nam porasla krila.

Nebo se rascvetalo nad našom kućom kao stoletna trešnja na kojoj stoji mesec.

Bašta nam miriše na sve bilje koje cveta na zemlji.

Popci zvrje pod lipama kao skriveni satovi tišine, koji rade po zvezdama i pokazuju koliko će nam dugo roditelji živeti.

Potok žubori u blizini, tiho, kao da razgovara s kamičcima, lepo osećamo kako nam zapljuskuje dušu.

Hteli bismo u polje, u reku, na brdo, hteli bismo nekuda, ni sami ne znamo kuda, ali ne možemo da prekinemo končiće bojažljivosti kojima smo privezani za stabla jabuka.

Svici nas prosto čikaju da izađemo iz avlije i mi ih hvatamo i mažemo njihovim zlatom lica.

Po jedna zvezdica nam stoji u grlu, kao koštica od šljive koju ne možemo da progutamo.

Više niko nije budan sem cvrčci, svici i mi, lišće treperi samo od našeg disanja, mesečina je tako plava i gusta da bi se po njoj moglo plivati.

 

KADA UCVETA DREN

 

U šumarku na bregu proplamsavaju žuti plamičci.

To cveta dren, najvredniji prolećni ranoranilac.

Nestrpljive pčele već uleću u nežne vatrice drenovog cveta i izleću iz njih pijane od mednog praha.

Po ugledu na dren, uskoro će procvetati i drugo drveće.

Prvo breskva i trešnja, pa jabuka i šljiva, i tako redom, sve do bagrema i lipe.

Vazduh će biti preslađen raznim mirisima i trošićemo ga mnogo više nego u toku zime.

***

Ko bude jeo med od drenovog cveta, biće zdrav kao dren.

Ko bude jeo med od breskvinog cveta, biće nežan kao breskva.

Ko bude jeo med od trešnjevog cveta, biće sladak kao trešnja. 

Ko bude jeo med od jabukovog cveta, biće rumen kao jabuka.

Ko bude jeo med od bagremovog cveta, biće visok i stasit kao bagrem.

Ko bude jeo med od lipovog cveta, biće mirišljav kao lipa.

Ko bude jeo livadski med, biće lep i treperav kao ucvetala livada.

 

ЕКОЛОШКА АЗБУКА

Ако   
Будете   
Више   
Гајили   
Дрвеће   
Ћаци   
Еколози   
Живећете   
Здрави   
И   
Јаки   
Као   
Лавови   
Људи   
Морају   
Незагађене
Њиве
Орати
Пшеницу
Радости
Сејати
Тако
Ће
Увек
Фино
Хранити
Цело
Човечанство
Џакови
Шумадијски

 

OGRISCI, OPUŠCI, OTPACI

Ogrisci, opušci, otpaci 
na šta sve ovo liči 
Bele se ovce i oblaci 
samo još u bakinoj priči.

Ovo mi stanje 
na dobro ne miriše 
Ozona je sve manje 
a otrova sve više.

Biju nam srca kao zvona 
Ozona Ozona Ozona!

Onoga koji odseče drvo 
oteraćemo iz naše okoline
Onoga koji posadi drvo 
odlikovaćemo Ordenom Otadžbine.

Više olova ima 
u našim malim plućima 
nego u rudnicima 
Otežali smo od olova.

Molimo mame i tate i sve teče i čike 
da nas ne pretvaraju u olovne vojnike!

Nasa planeta

Природа је створила нас а не ми њу,
да ли ће нас памтити по злу?

Поставите коментар »

Чаробне речи

ЧЕТИРИ НАЈВАЖНИЈЕ МАЛЕ РЕЧИ 

Четири најважније
мале речи
лако је од срца
искрено рећи.

Оне су само
зато мале
да би у дечје
срце стале.

Доброг су срца
најбољи гости:
МОЛИМ, ХВАЛА,
ИЗВОЛИ, ОПРОСТИ.

АЛЕКСАНДАР КАЛМАР

4 magicne reci

Поставите коментар »

С неба гледа Свети Сава

4 3

Свети Сава (световно име Растко, монашко име Сава; рођен око 1175. године у Расу, умро 14. јануара 1236. у Трнову, Бугарско царство) је био најмлађи син српског великог жупана Стефана Немање, светогорски монах, јеромонах и архимандрит Студенице, први архиепископ аутокефалне Српске архиепископије, дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник. Широко се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје, а Српска православна црква га слави као свеца. Његова личност је остварила велики утицај на средњовековно српско књижевно стваралаштво, а његов култ се вековима негује у српском народу.[1]

Извор: http://www.istorijskabiblioteka.com/art:sveti-sava

Драгана Константиновић

СВЕТИ САВА

Био је дете од главе до пете,

звао се кратко – Немањић Растко.

Хтео је да учи, да знање свије,

ал` школе било ниједне није.

Зато је устау у рану зору

и побегао на Свету Гору.

Ту је у осами манастира

учио стазе љубави, мира.

Пост`о је мудра, учена глава,

светитељ српски – Свети Сава.

ХИМНА СВЕТОМ САВИ

Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Српске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где наш српски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.
Цело Српство слави славу
Свога оца Светог Саву.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву српску славу,
Пред престолом Творца!

Да се српска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,
Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози,
Почуј глас свог рода,
Српскога народа!

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.
Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

На Светога Саву

Малено сам ђаче, малено ми знање:
тек сам упознала буквар и читање,
али већ знам и ја за Светога Саву
и разумем лепо данашњу прославу.
Свети Сава беше син краљевске крви;
велики учитељ, просветитељ први;
он је отварао прве цркве, школе
и учио Србе да се Богу моле.
Зато цело Српство данас славу слави
и с љубављу кличе Светитељу Сави,
па му и ја кличем, иако сам мала:
„Светитељу Саво, слава ти и хвала!“

Светолик Р. Милосављевић

              Растко

На сјајном двору Немање Стефана
напоредо расла три јуначка птића,
три премила сина Великог жупана,
три изданка моћне лозе Немањића.

Убојно оружје и хатови гојни
и безброј забава из витешких дана
беху пратиоци вазда нераздвојни
два старија сина Великог жупана.

А најмлађи Растко, божанствено дете,
младу душу своју нечим бољим снажи:
кљиге и молитве, богомоље свете
и друштво побожних калуђера тражи.

У његовом срцу пуномо светог жара,
једна сјајна мис`о родила се била:
да вером у Бога, који чуда ствара,
најпре се подиже отаџбина мила.

И та га је мис`о, ко звезда водиља,
одвела са двора где сан поста јава,
и једнога дана довела до циља:
да од Растка буде славни Свети Сава.

Немањин син

Кажеш, био је просветитељ,

први књижевник, први светитељ,

јесте, ти си у праву,

зато и славимо Светога Саву.

Кажеш, био је Немањин син,

учен и смеран, племенит и фин,

јесте, ти си у праву,

зато и славимо Светога Саву.

Кажеш. отворио је закључане двери,

будио наду, кротио звери,

јесте, ти си у праву,

зато и славимо Светога Саву.

Кажеш, подизао је манастире свете,

српски се род њиме дичи,

али је пре тога био само дете

које можда баш на тебе личи.

Милош Стефановић

РАДУЈТЕ СЕ ДЕЦО

Ја добро знам шта су добра дела,
ја знам шта данас слави земља цела!
Слави мир, љубав и знање,
слави доброту и даривање,
слави велика и добра дела
која ћеш видети, будеш ли хтела…

Видећеш да књига у школи царује,
видећеш манастир што веру дарује!
Видећеш да Саву следи земља цела,
видећеш будеш ли хтела…
Ја добро знам шта су добра дела,
ја знам шта данас слави земља цела!
Слави свога Светитеља Саву,
радујте се децо, горе главу!

С НЕБА ГЛЕДА СВЕТИ САВА
Свети ј Сава –српска слава,
Српска слова писо
Српска му је била душа,
Српска света мисо.

С неба глада Свети Сава,
Плаче и уздише,
Кад год српче туђа слова ,
А не српска пише.

С неба гледа Свети Сава,
Па се обрадује,
Када српче ћирилицу
воли и поштује.

*

У легендама и песмама које је сакупио Станоје М. Мијатовић, српски светитељ описан је у другачијем светлу од осталих, бројних легенди. Он није само хришћански светац, чудотворац, па чак ни паганско божанство, како бива у извесним народним митовима. Свети Сава се овде јавља као мудрац и веома практичан учитељ који своја знања и искуства преноси на поколења како би живели боље, али у врлини.

Мудрац и учитељ

Дође мајка са тек рођеним сином у наручју дошла Светом Сави, јер је чула да он деци дарује још један пар очију. Желела је да и њен син посматра живот са четворо очију.
Светац је предложио да пођу на оближње брдо и да она добро погледа унаоколо. Питао је шта види. „Ништа”, одговорила је млада мајка, описујући да су јој пред очима само брда и долине. Не објашњавајући посебно разлог, Свети Сава јој је предложио да, ипак, поново дође следеће године.
Истог дана, наредног лета, појавила се мајка са сином код Светог Саве. Заједно су отишли на друго, још веће брдо. Жени је поставио исто питање, али она опет није видела ништа нарочито. Само брда, долине и шуму. Поново је светац предложио да се нађу следеће године.
Треће године догодило се мање-више слично. Попели су се на још веће брдо. И још једном исто… Шта видиш? Брда и долине и дрвеће… И тако седам година, заједно су се Свети Сава, мајка и дечак пењали на све већа и већа брда. А онда је те, седме године, дечак, када су завршили успињање, са врха брда нешто угледао… Повикао је да у даљини види нешто што сија. И мајка је уочила исто светлуцање.

Ucitelj i mudrac
Свети Сава им је објаснио да у даљини сијају школа и поред ње црква. Рекао је мајци да што пре одведе дете у школу и да ће тамо, поред она два ока која му је Бог иначе подарио, добити још два. Мајка је најзад била срећна. Прича о којој је слушала још као дете, испоставила се као тачна. Њен син ће дакле добити четири ока.
Дечак је у школи остао четири године. Када се вратио кући, мајка је с жаљењем закључила да и даље има само два ока. Узела је дечака за руку и одвела га поново код Светог Саве. Пожалила му се, подсећајући на његово обећање да ће у „сјајној” кући добити још два ока.
Свети Сава је узео једну књигу и питао жену шта у њој види.
„Овде нема ничега. Само ситне шаре црне боје”, одговорила је.
Ту исту књигу Свети Сава дао је дечаку, упитавши га шта све ту има.   Дете је узело књигу у руке и почело да чита.

„Ето видиш, ти си код очију слепа, јер очи имаш, а не видиш оно што ово твоје дете види. А ово твоје дете има још једне очи у глави, у памети.  Зато више види и више зна но ти. То му је школа дала. Зато њојзи хвала.”
Од тога дана поносна мајка свуда је причала о томе како је њено дете од Светог Саве и школе добило још један пар очију. Додуше, те се очи не виде одмах, јер су скривене у памети!

Другари, да бисте сазнали више о светом Сави, кликните на линк:

http://cudesnopero.wordpress.com/2013/01/17/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0/

5 1

Поставите коментар »

БАЈКА О РИБАРУ И РИБИЦИ, Александар Сергејевич Пушкин

БАЈКА О РИБАРУ И РИБИЦИ  – Александар Сергејевич Пушкин

 

У далекој земљи некој,

иза брда, иза гора

на обали сињег мора

колиба је била једна

врло стара, трошна, бедна.  

У њој живи деда стари

крпи мрежу и рибари,

а баба му ручак кува

и колибу она чува.

Наоколо нигде света,

нико туда да прошета.

Тридесет и више лета

живе они тако сами,

деда пеца, баба чами.

Једно јутро ( беше тмурно )

деда мрежу узе журно.

Баби рече:-Ручак кувај,

кућу чувај,

а ја одох по свој чамац.

Понео сам добар мамац,

Па се надам, нећу крити,

да ће данас рибе бити.

Навезе се он на море

у освитак беле зоре.

Мрежу баца, па се слади,

руке трља, браду глади,

али мрежу – празну вади,

не зна више шта да ради.

Сунце зађе, већ се смрачи

И небо се наоблачи,

али рибе нигде нема

и деда се кући спрема.

Тад још једном мрежу спусти,

са чела му облак густи

растури се и нестаде.

У мрежу му риба паде.

Необична риба нека,

гледа у њу с чудом дека.

Велика је пола хвата,

а сјаји се к’о од злата.

Да би чудо било веће,

риба људским гласом рече:

-Што год тражиш, ја ћу дати,

само ме у море врати.

Испунићу жељу твоју

– било коју.

Сад се деда милостиви,

пусти рибу нека живи,

али жељу он не рече.

Спустило се већ и вече

кад се кући врати деда,

а баба га мрко гледа,

па ће рећи:

-Седи овде покрај пећи.

Донео си празну торбу,

јешћеш сада само чорбу.

Деда седе

И, док топлу чорбу једе,

поче да јој, тако с реда,

чудан случај приповеда.

Кад је баба чула ово,

одржа му страшно слово:

-Од муке ћу сада пући.

Тебе, деда, треба тући.

Што си тако луцкаст био,

па си рибу испустио?

Натраг хитај, жури, јури.

Корито ми старо цури;

нека риба како знаде,

одмах мени ново даде.

И у тмини црној, густој,

на обали морској пустој,

у пучине бескрај гледа

и позива рибу деда.

– Ој, рибице, где си да си,

дођи сада, мене спаси.

Узбурка се сиње море

и исплива риба горе.

Морске вале репом сече,

људским гласом она рече:

-Кажи деда, своју жељу,

па се врати у постељу.

И деда јој онда рече

каква жеља бабу пече.

-Иди кући, деда, само,

корито ће бити тамо.

Обећање риба даде

и у трену већ нестаде.

Чим се деда кући врати,

до корита одмах сврати,

а корито, лепо, ново.

Но, баба му рече ово:

-Имам сада жељу врућу

хоћу сутра нову кућу.

Не буде ли кућа нова,

овде више немаш крова,

већ одавде ти се сели,

чујеш шта ти баба вели.

И ујуру деда пође,

на обалу морску дође

па повика рибу гласно

и рече јој сасвим јасно

ту бабину жељу нову.

-Испунићу ти жељу ову-

риба рече

и- утече.

Када кући дође деда,

он у чуду само гледа:

од колибе све од прућа

створила се нова кућа.

Крај прозора баба седи

и строго му сад беседи:

-Нећу више кућу ову,

имам опет жељу нову.

Хоћу сада кућу другу!

Хоћу у њој безброј слугу.

Оде деда, рибу зове

да јој жеље каже нове .

Узбурка се сиње море

и исплива риба горе.

Чула риба шта га мори,

па овако њему збори:

-Иди одмах баби кажи,

испунићу све што тражи.

Сазидаћу кућу другу,

биће у њој безброј слугу.

Риба рече

и – утече.

Весела је баба била,

жеља јој се испунила.

Добила је кућу другу,

а служе је безброј слугу.

Али деда баш зло прође.

Чим он натраг кући дође,

злобна баба викну само.

-Слуге моје, хај’те тамо!

Одведите овог старца

сад у шталу код магарца.

Живи деда и у штали,

на судбу се он не жали.

То је било у недељу

кад испуни баби жељу,

али, ето, већ у среду

слуге опет зову деду:

-Хајде, деда, баба зове,

има, каже, жеље нове.

Мал’ од чуда није пао

кад је бабу саслушао:

-Сместа иди, рибу тражи

и жељу јој моју кажи.

Сад царица ја ћу бити,

то ми мора испунити!

Оде деда, рибу зове

и говори речи ове:

-Аој, рибо, муке веље,

баба има нове жеље.

Постала је сасвим луда,

тражи опет свака чуда.

А ја, ето, немам куда,

морам да те зовем, молим,

да јој ћуди удовољим.

Чула риба шта он жели,

па овако њему вели:

-И то ће се остварити,

царица ће баба бити.

Тако рече

и-утече.

Царица је баба била,

на њој само чиста свила.

И бисери око врата

и прстење све од злата.

Блага силног она има,

заповеда сада свима.

Кад у петак паде вече,

тад слугама баба рече:

-Доведите оног старца,

у штали је код магарца.

А кад деда пред њу клече,

строго она њему рече:

-Иди сада рибу тражи,

па јој царску жељу кажи.

Досадно ми царство ово,

хоћу опет царство ново.

На дну мора хоћу сада

да ми буде нова влада.

Златна риба, а не друга,

да ми лично буде слуга.

Хајде, старче, не пркоси,

царску жељу риби носи.

Када рибу дозва деда,

он понизно у њу гледа,

па јој вели:

-Мене, рибо, не весели

што опет теби ходим,

морам баби да угодим.

Снашла су ме грдна чуда.

Јесте моја баба луда,

али не смем да се гложим,

морам с њоме да се сложим.

Жељама јој никад краја.

Два дана јој царство траја,

а већ неће царство ово,

тражи,вели, царство ново.

На дну мора хоће сада

безумница да завлада.

Ово царство да јој пружиш

и ти лично да јој служиш.

Када ово каза деда,

риба њега само гледа.

Ћути риба, реч не рече,

праћакну се и утече.

Чека деда, чека тамо

све док није данак сван’о,

али рибе нема више,

деду наде напустише.

Он уморан пође кући

крај обале посрћући.

Кад се близу куће нађе,

не могаде да се снађе.

Двора сјајног више нема,

пред колибом баба дрема.

Гледа деда чудо ово

– ни корито није ново.

Нескромне су жеље биле,

па се нису испуниле.

Bajka o ribaru i ribici

1 Коментар »

Посећеност блога за последњих 30 дана

Хвала свим посетиоцима Блога Разредна настава широм света

За непуних 11 месеци постојања:   26 603  посете

Последњих 30 дана:       5 418  посета (из 23 државе света)

Рекордна посета у једном дану: 9. октобар 2012. – 423 посете

Поздрав свима.

CountryViews

Serbia FlagSerbia                                                                          4,605

Bosnia and Herzegovina FlagBosnia and Herzegovina                                          350

Montenegro FlagMontenegro                                                                 255

United States FlagUnited States                                                                 62

Croatia FlagCroatia                                                                            39

Macedonia, the former Yugoslav Republic of FlagMacedonia, the Former Yugoslav Republic   23

Austria FlagAustria                                                                           16

Italy FlagItaly                                                                                14

Russian Federation FlagRussian Federation                                                  10

Albania FlagAlbania                                                                            9

Germany FlagGermany                                                                         9

Switzerland FlagSwitzerland                                                                   5

Slovenia FlagSlovenia                                                                        4

Canada FlagCanada                                                                          4

Bulgaria FlagBulgaria                                                                       2

Australia FlagAustralia                                                                       2

Netherlands FlagNetherlands                                                                2

Thailand FlagThailand                                                                        2

Hungary FlagHungary                                                                       1

Spain FlagSpain                                                                             1

Libya FlagLibya                                                                              1

France FlagFrance                                                                           1

South Africa FlagSouth Africa                                                               1

Поставите коментар »

Трампа

Т Р А М П А

 

Стигла деца из Африке

у Лесковац за паприке,

ал` им Лесковчани мали

безуслован услов дали:

 

– Донесите хитно нама

три брда зрелих банана,

добићете паприкице

за сву децу Африкице.

 

– Још ћемо вам уз то приде

дати оригинал скицу

за чувену, давно знану

лесковачку љутеницу.

 

Јер, другари наши драги,

познато је редом свима,

ви банана само жутих

а паприка сорти има.

 

Разноразне туршијаре,

сорте слатке, сорте љуте,

кратке, дуге, бабурасте,

зелене, пегаве, жуте.

 

Низаче фасадерке, 

 сочне капије беле,

бананчићи наранџасти,

и бабуре дебеле.

 

Ту су меснате ајварке,  

и жестоко љуте клинке,

величина разноразних

лесковачке џинке.

 

А што се ајвара тиче,

светски знане еко славе,

лесковчани ненадмашно

њега знају да направе.

 

Сада деца из Африке,

у сласт грицкају паприке,

а крај малих Лесковчана

брдо кора од банана.

 

Радунка Дуна Богдановић

Поставите коментар »

Избор из поезије за децу Добрице Ерића

Плави сањар

Из Википедије, слободне енциклопедије

Добрица Ерић (Доња Црнућа1936) је српски књижевник, песникпрозни и драмски писац.

Завршио је четири разреда основне школе у селу Враћевшници. Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда. Прву збирку песама објавио1959. године, а касније још више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница итд. Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на стране језике. Управни одборУдружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.

Живи и ради у Београду и у Гружи.

Слика   

Добрица Ерић је песник који волиприроду толико да је свака његова песма ода природи и њеним лепотама. У његовим песмама о природи све је тако весело, сликовито, разиграно, распевано…     У њима ври од живота, звонцања, шуморења, брборења, зујања… Све дугине боје у његовим песмама сјаје живо и уплићу се у сваки разиграни венчић од стихова.

Добрица је једино име које му приличи и које иде уз његово распевано перо и доброту која греје из сваке речи коју запише и изговори, а све своје стихове говори увек напамет и увек топло, јасно и надахнуто.

Чобанска торбица од које се не одваја, даје још више душе и топлине његовим увек живим стиховима, а цветићи, листићи и гранчице су уплетени и у његовом рукопису.

Добрица Ерић је највећи еколог и чувар природе за кога знам.

Увек сам се питала  колико ли је то његово срце и колика љубав према поезији, природи и отаџбини кад у њему могу да стану на хиљаде стихова које је извезао и које свакодневно и даље везе а да му оловка и папир никад и нису  били потребни јер их све течно и без грешке зна и изговара напамет?

 

      

Слике цвећа и природе

Смиље 

Брижне мајке 
често свуда мећу 

Жуто цвеће 
што доноси срећу: 

Брош од смиља 
на крагни капута, 

Стручак смиља 
уплетен у кике, 

Ланчић смиља 
од куће до пута, 

Венац смиља 
око драге слике. 

Сваке ноћи 
у другом ћутању 

Тебе твоја 
мајка благосиља 

И кити ти 
сутрашњу путању 

Дукатима 
смиља и босиља.

ЕКОЛОШКА АЗБУКА

Ако   
Будете   
Више   
Гајили   
Дрвеће   
Ћаци   
Еколози   
Живећете   
Здрави   
И   
Јаки   
Као   
Лавови   
Људи   
Морају   
Незагађене
Њиве
Орати
Пшеницу
Радости
Сејати
Тако
Ће
Увек
Фино
Хранити
Цело
Човечанство
Џакови
Шумадијски

БЕЛА РАДА

Мало сунце
с венчићем на глави

Прогрејало
у зеленој трави

Због њега се
небо лепше плави.

БОСИОК

Мирише му лишће
на росне путиће

Мирише му цвет
на лептиров лет

Мирише му душа
на празничка јутра

Сунчана и чиста
у цркви детињства.

ВИСИБАБА

Бело звонце
пева у трави

Око њега
играју мрави

Радост се шири
по дубрави.

МАСЛАЧАК

Жуте очи
крупне и веселе

Гледале ме
па су зажмуреле

Остадоше
трепавице беле

Које плави
поветарац крадом

Развејава
зеленом ливадом

ЗЕЦУ

Теби, зеко
добричино куса

Желим брдо
најслађег купуса

И да те бар
на празничком пиру

Ловци и пси
оставе на миру

ПЧЕЛАМА

Преспавајте
ове ноћи посне

А кад грану
зоре медоносне

Напуните
све кућице редом

Багремовим
и ливадским медом!

ПТИЦАМА

Запевајте
златокрили гости

Зимзелене
гранчице радости

Запевајте
као у пролеће

Да се и лед
истопи од среће!

ПАХУЉИЦАМА

Лепршајте
лептирице беле

Док се деца
сунца не зажеле

Док вас јужни
ветар не преметне

У пупољке
и крунице цветне!

На крају, поклањам вам једну своју песму посвећену Добрици Ерићу. Знам да сте мали и да је можда нећете сасвим разумети, али, срећом, другари, ви растете, растете… 

                 КИТЊАК

                           Добрици Ерићу

 

Китњак се

у пољу

разрастао.

 

Бојама

ливаде

дише.

 

Гласовима

славуја

грана.

 

Очи му

пшеничњаци

вални.

 

У лугове

и сунцокрете

заљубљени.

 

Мирисним

ђаконијама сунца

зарудели.

 

С брзоногим се

потоцима

надмећу.

 

Са јатом

голубијим

ћућоре.

 

Лепоту

Србије

смиљају.

 

У ћилиме

душу

упредају.

 

Рузмарином

и зла доба

да премосте.

Радунка Дуна Богдановић

2 Коментари »