http://nevenpolje.iz.rs/index.php?pg=zadecu
Пожар у центру Брестовца
Другари,
Лето је, жарко, врело. Ваздух је готово усијан, сунчеви зраци пеку и жаре. Све то дуго траје, па су се трава и грмље осушили и зачас плану као барут. Довољан је обичан неугашен опушак и – ето пожара.
А пожар је врло опасан и зао. Он може да прогута кућу, летину, воћњак, кола, али и човека. Зато, будите пажљиви. Не играјте се ватром. Она је добра само у шпорету, зими, кад је затворена па нас греје и чува од хладноће. Ван тога је врло зла и опасна, веома опасна, и за вас и за околину. Зато, будите велики и паметни. Замолите своје родитеље да не пале стрњике, траву или било шта на вашим њивама и ливадама. Такође, научите их да опушак од цигарета обавезно угасе ма где да се налазе кад пуше.
Ето, данас је испред моје стамбене зграде букнуо пожар који је могао да прогута и зграде, и Дом културе и Ватрогасни дом (бивши), и ко зна шта све још. Могао је и некога од нас да прогута.
Срећом, није.
Не знамо узрок његовог избијања. Букнуо је иза шупа, у густој, високој, сувој трави и трњаку. Одједном, и нагло се ширио према гаражама и Дому културе.
Срећом, неколико станара је било у дворишту. Чим су приметили, кренули су у акцију гашења. Онда смо се сакупили и остали, однекуд се створио и Мекса. Ручна пумпа у дворишту и једно црево из комшијиног подрума су се усијали. Летеле су кофе на све стране. Спашавали смо гараже и шупе, али се ватра нагло ширила према Дому културе и згради бившег Ватрогасног дома. Ухватила нас је паника. Позвали смо ватрогасце.
Дуго им је требало да стигну из Лесковца. Мислили смо да ће бити касно. Срећом, док су ватрогасци стигли, успели смо кофама са водом да савладамо ватрену стихију. Простор у дужини од око 50 м и ширини око 20 м се пушио кад су стигли ватрогасци. Остало им је да „попрскају“ простор који се димио и места на којима је ватра тињала.
Хвала ватрогасцима из Лесковца.
Ипак, ватра зна и да се притаји. Тако се десило и овога пута. Сат – два након одласка ватрогасаца, поново је букнуо пожар близу једне шупе. Срећом, наш ватрогасни прибор, кофе, чесма и црево, били су у приправности а станари су пратили дешавање на згаришту, па смо опет савалили и брзо угасили овај пожар.
Ноћ је, а ми и даље пратимо згариште.
За сваки случај.
Увече сам прошетала до моје пријатељице Нене у делу села према ауто-путу (бараке Партизанског пута). У повратку сам према аутопуту приметила црвено небо и густ дим. И тамо негде се распламсала ватра. Вероватно је еко у току дана палио траву или стрњику, не знам тачно. Онда је то, можда, угашено, али, ето, ватра је подмукла. Опет се распламсала.
А ноћ је. Не знам шта ће даље бити.
Видите, другари, са ватром нема игре. Никад, а нарочито лети кад је овако врело и жарко. Упамтите то и не играјте се ничим што може изазвати ватру.
Све ово вам причам из још једног разлога.
Ви сте паметни. Можда ћете, кад порастете, поново вратити наш Ватрогасни дом у функцију, да не буде бивши као сада. Јер, никад се не зна када ватра може да букне и нанесе много невоља грађанима. А Лесковац, понекад, може бити предалеко у таквој ситуацији.
Што се слика тиче, морам да признам да сам касно употребила свој фотоапарат. Једноставно сам се уплашила да ватра не направи велику штету и заборавила на фотографисање. Ипак, направила сам неке снимке кад је већ ватра била под контролом.
Нека их. За памет, што би рекла моја баба.
Недостајете ми, другари
Другари,
Надам се да се лепо проводите на распусту, да сте се наиграли и забавили до миле воље.
Недостајете ми, само да знате.
Хајде сад се мало забавите читајући Ршумовићеве песме. Дивне су, верујте.
Поздрављам вас много и желим још веселији остатак распуста.
Ваша учитељица Дуна.
http://digital.nb.rs/document/II-362856-1
Поздрав за моје другаре
Moшо Одаловић
Недељко Попадић
Мошо Одаловић
Мирослав Кокошар
Мошо Одаловић
Мошо Одаловић
Да обновимо сабирање и одузимање до 20
Другари, кликните на следећу адресу и играјте се мало рачунања до 20.
http://www.vezbanka.com/#matematika
Разредна настава 