Дружење са децом у Грделици
Песничко дружење
Дан започет снегом и мећавом које нам је Баба Марта приредила, за мене је завршен дивним песничким дружењем са сјајним и песнички веома настројеним ученицима млађих разреда Основне школе „Десанка Максимовић“ у Грделици и њиховим драгим учитељима, мојим колегама.
Ово дружење су организовали сјајни и гостопримљиви упосленици тамошњег Дома културе, првенствено Ивана организатор и Јоца директор а у сарадњи са мојим другарима, Иваном и Бацком из брестовачког Дома културе.
У сали пуној радозналих, пажљивих и паметних главица била је милина читати стихове, али најлепши шлаг на моју поезију биле су песме које су написали грделички ученици и са задовољством их вечерас поделили са нама, као и моје две ученице, Теодора и Емилија које сам повела са собом као личну песничку подршку.
Била је милина гледати и слушати мале велике песнике који су са таквом важношћу и озбиљношћу говорили своје стихове да сам се осећала као да сам у друштву великих песника.
Дружење им је толико пријало да су обећали да ће неком згодном приликом са задовољством бити наши гости.
Пошто су им се највише допале љубавне песме, ево, поделићу их и са пријатељима блога Разредна настава.
СИМПАТИЈА
Чудне слике стално
мојим мозгом круже,
а у њима ока два
ко две плаве руже.
Све боје променим
кад се сретнем с њима,
надвлада црвена
мојим образима.
А она, некако
стално се претвара
па храбрости немам
с њом да разговарам.
Када смо у друштву
ко да ме не види,
а када смо сами
збуни се и стиди.
Баш кад јуче сретох
њено око плаво,
она саже главу,
тихо рече „здраво“.
Сад сам сметен сав,
срце лудо бије,
никако да сконтам
шта у души крије.
ПРВИ ЛЕПТИРИ
Мисли моје помрсила Сара,
ко да јој је моја глава јатак,
ма никако да их изразмрсим
да бар по неки реше задатак.
У очи се моје уселила,
окупирала нову фризуру,
располутила срце надвоје,
целога ме бацила у буру.
У груди ми сјатила лептире,
срце бије, прети да искочи,
сав сам сплетен, трапав, збуњен
кад ме простреле бадемасте очи.
Поред ње сам увек – а далеко,
не знам да л` ме види кад ме гледа,
поруку бих послао јој нежну,
рек`о бих јој…, ал` ми нешто не да.
Све лекције за сутра одлажем,
на часу се снебивам и чудим,
у сну често звезде за њу скидам
и тугујем када се пробудим.
НЕЋУ ДА СЕ ПРАВДАМ
Шта ту има да се правдам!?
Свиђа ми се њена коса,
повукох је за репиће,
добих значку посред носа.
Подиже се бука страшна,
Јована се узјогуни,
долетеше сви трећаци,
општа гужва свог ме збуни.
Стигло чак до директора,
ко убици сад ми суде.
Е, па нећу да се правдам,
по њиховом нека буде!
Нек ми суде, нека грде,
нећу прстом ни да макнем!
Ја сам само мало хтео
лепу косу да дотакнем.
Мој ће тата да разуме,
он је горе заглавио.
Чупао је моју мајку –
па се њоме оженио.
ОХЛАЂЕНО СРЦЕ
Рекох Петри да је волим
а она се оштро трже,
као ватра силно плану,
наљути се боље – брже.
Сјатила се цела школа,
нарогушили петаци,
око мене круг изниче,
прођоше ме хладни жмарци.
Петра штекће, не престаје,
на пола ме бледог цепа,
изненађен, у њу бленем,
није више тако лепа.
Сада учим своје срце,
љубав није све по мери,
прво глас јој нека чује
па тек онда нек трепери.
Радунка Дуна Богдановић
Дан четврти
Радунка Дуна Богдановић
КРИЛАТИ
Одасвуда
крилати
курјаци.
Безданке им
из чељусти
стењу.
Страшни зуби
ко кљове
нарасли.
Живу ватру
бљују
на све стране.
Све им исто:
и крв,
и жељезо.
Исто ждеру
и месо,
и бетон.
Тешко звезди
под којом смо
никли.
Пролећни врт лепоте
ВИСИБАБА
Дружељубива
та бела дама
никад под снегом
не стоји сама.
Убек у друштву
дижу шешире,
беле, из белог,
стидљиво вире.
Много је храбро
то љупко цвеће,
прво за рукав
вуче пролеће.
ЉУБИЧИЦА
У првој пролећној
тек изниклој трави
најлепше се око
зацакли и плави.
Као да је небо
за тренутак сишло,
обојило око
па натраг отишло.
Зато кад га неком
од срца поклањаш,
срећан си к`о дете
и најлепше сањаш.
ЗУМБУЛ
Увек мирно стоји,
стојећи и расте,
поздравља пролеће
и долазак ласте.
Као принц дотеран,
груди му се плаве,
дугмад окачио
к`о медаље праве.
Најскупље парфеме
око себе шири,
да га сви осете
када ветрић пири.
ЛАЛЕ
Из врта сложно
оркестрирају,
лепоту боја
рекламирају.
Сеоске баште,
градске терасе,
вртове царске,
све исто красе.
Бубе се разне
око њих вију,
из царских чаша
сокове пију.
НАРЦИС
Бео или жут,
он се не предаје,
најлепши од свију
вазда мисли да је.
Заљубљен у себе,
збунити се не да,
још више заблиста
кад га неко гледа.
Чак и свога лишћа
по некад се стиди,
гура га од себе
да се боље види.
ЂУРЂЕВАК
Стабљичицу нежну
звончићи оките,
најближи листови
од ветра их штите.
Стидљиво и нежно
погнули главице,
к`о бајаги броје
мраве и мравице.
Мелем су за душу
звончићи белине,
ђурђевдански венчић
када с њима сине.
Радунка Дуна Богдановић
Дан трећи
Радунка Дуна Богдановић
СВИРЕПА СТВАРНОСТ
Чадори су
небо
притиснули.
Са огњишта
и снове
чупају.
Са усана
осмех
протерују.
И колевке
на колац
распињу.
Отаџбина
крвари
изнутра.
Плаво небо
ватром
оковали.
Морамо га
тугом
раскивати.
У мукама
рађати
изнова.
Дан други
ПОЧЕЛО ЈЕ
У аждаје
деветнаест
глава.
Деветнаест
пламенова
бљују.
Нагрнуле
безличне
мешине.
Шест репова
змијоље
за њима.
К`о пашчади
брекћу
небесима.
Пролеће се
грчи
још нејако.
Згаснули му
сунце
и видици.
У јатаке
и облаци
беже.
Сви весници
црно
процветали.
Радунка Дуна Богдановић
Горка песма
Радунка Дуна Богдановић
УМЕСТО ПРЕДГОВОРА
*
Са истом мржњом
убијају
и човека
и пчелу,
и цвет
и цркву,
и друмове
и реке,
и мостове
и снове…
Па опрости
ако можеш,
али не заборави.
ПРЕ ГОЛГОТЕ
Додир јутра
све је
леденији.
И све ужи
окови
у души.
Кртице нам
вртове
разрише.
Несанице
крупне
засадише.
Јелече нам
златоусти
кроје.
Све тесније
и све
црње боје.
Различите четворке
19. март 2013.
Случај броја 16
Драги моји, овај бисер морам поделити са Вама.
Данас, на часу математике, радимо дељење бројем 4 и таблицу дељења са 4.
Лепо кренемо од првог броја који можемо поделити са 4, дакле од броја 4. Затим 8, па 12, и тд.
Наравно, да би деца одмах уочила везу множења и дељења, одмах и проверавамо рачунање.
Пример:
4 : 4 = 1, јер је 4 х 1 = 4 или 1 х 4 = 4
8 : 4 = 2, јер је 4 х 2 = 8 или 2 х 4 = 8
Тако дођемо до 16.
Док један ради на табли, остали раде у својим свескама а ја пратим њихов рад.
Код Теодоре приметих да је у провери писала два пута 4 х 4.
– Теодора, ниси морала да пишеш два пута 4 х 4 = 16 – рекох јој.
Она ме погледа својим крупним, бистрим зеленоплавим очима па убедљиво рече:
– А, учитељице, то нису исте четворке! Видите, другачије сам их написала да бих могла да им заменим места.
Погледах боље. Стварно, моја Теодора написала множеник и множилац графички различитим бројем 4 и решила проблем броја 16.
Зашто би једино он, јадничак, био само са једним начином провере дељења множењем?
Баба Марта
БАБА МАРТА
Баба Марта чудна баба,
час срдита а час драга,
час је нежна, час пилата,
час питома, час развратна.
.
Окрутности и топлине
баба Мартин пркос чине,
јер у једном њеном дану
сва годишња доба стану.
.
Из чиста се мира срди,
снежи, киши, цичи, грди,
а онда се зачас смири,
зуји, греје, цвета, пири.
.
Тад се птице размигоље,
граде гнезда бржебоље,
пупољци се распупоље
и оживе гај и поље.
.
Онда опет срџба крене,
дерикожа се покрене,
ветар, снег и суснежица
навале на наша лица.
.
Невреме кад време није
баба у свом хиру крије,
фронт ваздушни жесток води
док се најзад април роди.
.
Радунка Дуна Богдановић
Код колегенице Слађе – на блиц
Пре почетка угледног часа у подручном одељењу наше школе у Шарлинцу, искористих прилику да поздравим и колегеницу Слађану Слађу Османовић чији је час утврђивања наставне јединице Живот и рад на двору Немањића (Свет око нас, 4. разред) већ био при крају и својим радозналим фотоапаратом „улових“ неколико тренутака са тог часа.
Морам да признам да су се, после сељакања и мучења са радом у задружном дому, приватној кући и путовања у суседно село Кутлеш, најзад лепо скућили. Добили су нову лепу и пространу школу коју Стана, помоћна радница, добро и брижно одржава.
Овим фотографијама поздрављам гостопримљиве ђаке у Шарлинцу, њихове драге учитељице, Раду, Миру, Лалу и Слађу и вредну помоћну радницу Стану.
Разредна настава 