Nagradu ne dobijaju uvek oni koji je zaslužuju
Ne zaboravite je nikada !
|
Irena Sendler
1942
Umrla je nedavno u 98 godini.
Récemment décédée à 98
<
U II. svetskom ratu zatrazila je da je posalju u Varsavski geto kao majstora instalatera.
Elle demanda pendant la 2ème guerre mondiale à aller travailler dans le Ghetto de Varsovie, comme plombier, serrurier.
> Imala je za to izuzetan razlog. Znala je nacisticke planove istrebljenja Jevreja, a ona je bila Nemica.
Elle avait une motivation bien particulière. Elle connaissait les plans d’extermination des nazis envers les juifs, elle était allemande.
> Sakrivala bi decu u kutiju sa alatom, koja je bila smestena na zadnjoj strani kola, kao i u jedan dzak /za vecu decu/.
Irena a caché des enfants dans le fond de sa boite à outils qu’elle transportait à l’arrière de son véhicule ainsi qu’un grand sac (pour les enfants plus grands).
>
> Na zadnjem delu kola bio je i njeg pas koji je bio istreniran da laje kada bi nemacki vojnici kontrolisali pri ulasku i izlasku iz geta. Vojnici nisu mogli nista radi psa koji bi, lajanjem pokrivao eventualne decje zvuke .
Elle avait aussi un chien à l’arrière qu’elle a entrainé à aboyer quand les soldats allemands la contrôlaient à l’entrée et à la sortie du ghetto. Les soldats ne pouvaient rien contre le chien qui couvrit en fait le bruit que pouvaient faire les enfants
<
> Spasila je 2500 dece tako ih skrivajuci.
Elle sauva 2500 enfants en les cachant ainsi.
>
> Kada su je zatvorili, nacisti su joj slomili ruke, noge i strasno su je mucili.
Elle fut arrêtée et les nazis lui brisèrent les jambes, les bras et la torturèrent très sévèrement.
>Irena je sacuvala sva decija imena, koje je spasila iz geta, u jednom staklenom cupu i zakopala iza jednog drveta u dnu baste njene kuce.
Irena garda tous les noms des enfants qu’elle avait sortis du Ghetto et garda ces noms dans une jarre en verre enterrée derrière un arbre au fond de son jardin derrière sa maison.
>
>Posle rata je pokusala da pronadje sve roditelje koje je mogla pronaci i da tako ujedini familije. Ali vecina ih je bila ugusena u gasnim komorama. Njihova deca su smestena u u mnoge porodice ili su bili usvojeni.
Après la guerre, elle essaya de localiser tous les parents qui avaient pu survivre et tenta de réunir les familles; mais la plupart avaient été gazés. Les enfants qui avaient été sauvés ont été placés dans des familles d’accueil ou ont été adoptés.
>
> Prosle godine ona je bila predlozena za Nobelovu nagradu ali je Al Gore dobio za njegov film o zagrevanju planete.
L’année dernière elle a été proposée pour le prix Nobel de la Paix, mais n’a pas été retenue; c’est Al Gore qui fut primé pour son film sur le réchauffement de la planète.
>
>Radi secanja na ovu heroinu, 63 godine kasnije, vrlo skromno ucestvujem u godisnjici ovog rodjendana slanjem ove poruke.
Nadam se da cete i vi isto to uraditi.
En sa mémoire 63 ans plus tard, je participe à cet anniversaire, très modestement en faisant suivre ce message. J’espère que vous ferez de même.
>
>U nadi da ce ovaj mail procitati vise od 40 miliona ljudi u celom svetu, pridruzite nam se saljuci ovu istinitu pricu u svet tako sto cete je proslediti svim vasim prijateljima. Hvala vam.
Nous espérons que ce courriel sera lu par plus de 40 millions de personnes dans le monde entier ! Rejoignez-nous pour le transmettre autour du monde en le faisant suivre à tous ceux que vous connaissez.
>
Molim vas, nemojte ovo unistiti! Ovo ce vam uzeti samo minutu da bi je prosledili dalje.
Ne le détruisez pas ! Cela vous prendra une minute pour le faire suivre !
>
Наранџе у Брестовцу
Поморанџа/Наранџа је хибрид цитруса. Настала је укрштањем помела (Citrus maxima) и мандарине (Citrus reticulata). То је мало зимзелено дрво високо до 10 метара. Спада у јужно воће и кажу – због климе, не успева код нас. (Википедија)
Међутим, у дворишту Момировића у Брестовцу, наранџа пркоси клими. Једна од две младе саднице је ове године први пут цветала али се касно досетила да процвета, па су плодови још зелени и немају времена да сазре.
Ко зна, ове године је пробила лед, можда ће идуће године на време да процвета и да до јесени изнесе лепе наранџасте плодове и тако победи климатске услове и постане конкуренција Грчкој, Бразилу, Америци, Мексику…
Држимо јој палчеве 🙂
Кад би…
„Када би свако од нас викнуо Србија је несрећна зато што сам ја рђав човек и рђав грађанин, Србија би се препородила за три дана и за три године би била срећна и ми бисмо сви доживели срећу њену заједно са децом нашом. У њој би се накупило толико снаге, физичке и моралне, и духовне, да би све спољашње стеге њене попуцале саме од себе. Шта нам остаје друго до да пођемо, дакле, од себе, драга браћо, нека наши потомци виде бар један искрен и одважан покушај од наше стране.“
Владика Николај Велимировић
Поздрав родном Маковишту
1. 0ктобар 2013.
Из аутобуса поздравих моје родно Маковиште и његову тугу самоћом огрнуту.
Разредна настава 