Разредна настава

Дневник једне учитељице

Наш Леонардо Укић

30. децембар 2011.

На разредну новогодишњу журку и родитељски састанак Леонардо Укић дошао је у оделу.

Одрадио човек прва четири месеца свога школовања поштено, вредно, одговорно и веома успешно, па решио да то прослави професионално, у оделу и са краватом, него шта?! 

А одело му тако добро стоји да би му и многи одрасли углађени професионалци завидели.

 Пошто је омиљен и добар друг међу вршњацима, сви су пожелели да се сликају са њим. За успомену.

Наравно, једном у животу се буде ђак ђрвак па је ова успомена злата вредна.

Advertisements
2 Коментари »

Срећна вам Нова, малени

30. децембар 2011.

Малени, срећан вам распуст
и срећна Нова,
играјте се, одмарајте,
али не заборавите слова.

И рачун, наравно,
треба да се зна,
јер, ипак, у животу
један и један су два.

Оставите коментар »

Стижу новогодишње честитке

22. децембар 2011.


Време је за честитке  

Теодора ми је нагласила да њену честитку пошаљем мами за Нову годину. Ево, испуњавам јој жељу. Радуј се, мама!          

  🙂

Теодора

Јована

🙂

Ема и Дарко

Сара и Лаза

🙂

Леонардо

Иван


Оставите коментар »

Најбоље урађен диктат

20. децембар 2011.

Иван Мишић је данас једини урадио диктат без и једне грешке.

Циљ диктата је  правилно писање писаним словима и правилна употреба великог слова на почетку реченице и у писању личних имена и надимака.

Заслужио је велику похвалу. 

Иван Мишић

БРАВО, ИВАНЕ!                  🙂           🙂           🙂

Оставите коментар »

Резултати контролног теста

20. децембар 2011.

Резултати данашњег контролног теста из математике

Тест рађен у 2 нивоа:

Тест А за ученике који добро напредују у раду.

Тест Б за ученике који спорије напредују у раду.

Тема: Рачунамо до 10

Тест радило укупно 23 ученика. 

Инклузија: 1 ученик са промењеним програмом рада.

Није присуствовало часу 6 ученика.

Могући број поена:

Тест А = 45 поена

Тест Б = 39 поена

Резултати:

Веееееелико БРАВО!

🙂           🙂           🙂

Иван М. Емилија З. Дарко С. ( сви по 45 поена) Лазар Лј. (44 поена)

Јована М. (43 п.), Андија К. (42 п.), Матија Т. (41 п.), Теодора П. ( 38 п.)

 

   

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Може и боље!

🙂           🙂

Драгана М. (30 поена), Леонардо У. (38 поена), Софија З. (36 поена), Сара Т. 29 поена) Андриа Ј. (28 п.)

Андриа Ј. ( 28 поена), Немања М. (21 поен), Емануел А. (18 поена), Александар К. (17 поена)

 

   

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

🙂

 Осталих 7 ученика има  мање од 17 поена и треба мало више да вежбају бројеве прве десетице и сабирање и одузимање до 10.

Поздрав, малени!

1 Коментар »

Лија, лија – па долија!

🙂                                                                                                             14, децембар 2011.

 За мале и велике звркове у мом крају кажу : „Лија, лија – па долија“.

Изгледа, мали Мане је долијао. Кемо га је нечим звекнуо. Ено га, издвојио се, сео на бетон и куња. Баш ми било чудно – њему то да се деси? Он да не учествује у игри, јурњави и то све у некој својој режији?

Први пут у позадини

Утешитељи

 


 

 

 

 

 

Просто невероватно!

Видели га другови онако усамљеног, шћућуреног, са главом забијеном у шаке, па појурили да га утеше. Сви, одреда. Он се отима и још више увлачи у своје дланове, не да се, они навалили да га зову, мазе, дижу. Само што га не угушише.

И мазе га...

И зову га...

И теше га...

"Мир, мир, нико није крив..."

 

   

   

 



 

 


 

 

 

 

Овековечих ову дивну сцену ђачког другарства и бриге па се посветих Манету.<

Мангуп један, чим је осетио да је освојио моју пажњу, скочио је на ноге лагане и лице му се расцветало у велики осмех.

Наравно, одмах је уследило и оно дивно, искрено и топло  дечје опраштање:“ Мир, мир, нико није крив…“

🙂       🙂

Оставите коментар »

Мало одмора

🙂             🙂             🙂

14. децембар 2011.

Дан пријатан и топао као пролетњи. Мало ужине, мало игре и брзо прођоше велики одмор и час физичког васпитања.

Ема, Теодора и Софија не губе време

А бога ми, и браћа Јашаревићи не заостају

Играмо се

   

Договарамо се

Дружимо се

Трчимо

"Пар - непар"

Има још непарних бројева,али ми смо одабрали 1

Оставите коментар »

Упоран градитељ

🙂               🙂

14. децембар 2011.

Стивен је данас био вредан градитељ. Осим тога, допало му се да пише велико штампано слово А и да нацрта своје другове и другарице, па је то урадио и за себе и за мене.

Дешава се...

Стивен гради кућу

 

 

 

 

 

 

Али је он упора

И ево куће до неба

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Оставите коментар »

Успешан дан

14. децембар 2011.

🙂

Данас смо научили штампано слово Ж ж. Допало нам се па смо били вредни да бисмо имали времена да га„оживимо“.

Ж као живот

Ж као жаба

Ж као жуто

Ж као журити

Ема

Матија

Теодора

Иван

Маријана К.

Софијина увек уредна свеска

Немања З.

Леонардо Укић је паметан, вредан, одговоран, драг, тих и осећајан дечак, нема шта не може да научи. Нарочито му добро иде математика. Љубимац је свих у разреду и понос брестовачких Рома

  

Оставите коментар »

Из дечјих срца

1. новембар 2011.

  🙂

КОЛАЧИ

Као и обично, улазим у школско двориште у делу где се окупљају ученици и где улазе у школу. Увек ту пролазим да бих поздравила децу и ставила им до знања да сам стигла. Док их задиркујем и шалим се са њима како су од јуче много порасли и пролепшали се, прилази ми Т.П., пружа замотуљак из руке и каже:

– Учитељице, била ми је слава па сам ти испратила колаче.

– По коме си ми испратила колаче? – питам је кроз шалу у жељи да јој на тај начин укажем на грешку коју прави очекујући да схвати да ми колаче даје она а не неко други по коме ми их је послала.

Она као из топа одговара:

– По мами. Изволте, учитељице.

7. новембар 2011.

🙂

ТРЕНИРАЊЕ 

Напољу је кишно време па сам час физичког одржала у учионици. Искористила сам прилику да мало разговарамо о спорту, вежбању и здрављу а онда смо радили неке вежбе прилагођене условима у учионици. У једном тренутку јавља се, ко би други него Е.А.:

– Учитељице, ја сам решио да тренирам карактер.

– Шта да тренираш? – упитах га јер ми се учинило да га нисам разумела.

– Ћу да тренирам карактер – понавља Е.А.

– Карактер?

– Да, да, карактер! – каже самоуверено илуструјући одговор карате покретима руку.

🙂

ДЕМИНУТИВ

У комуникацији са децом често користим деминутиве: ручица, свешчица, столичица… а на  крају радног времена „довиђењце“ . Е.А. је то приметио и, изгледа усвојио па често и он користи деминутиве од речи. Данас је на пример, рекао: „Могу  ли да обришем таблицу?“

А најмаштовитији деминутив му је био када је за време часа рекао: „Могу ли да идем у вецечић?“

Све нас је лепо насмејао.

Свако је дете дете са посебним потребама

Оставите коментар »