Разредна настава

Дневник једне учитељице

„Делије су све што је пола“

И данас смо се дружили са песмама Добрице Ерића. Биле су то песме о детињству, школи, родитељима… Међу песмама које су се деци допале је и песма Делије. Мислила сам да деца знају појам речи делија јер се често користи у нашем крају, најчешће кад се неко поноси драгом особом. На пример, често се чује:  „Дедин, татин, мајкин… делија“ . Међутим, преварила сам се. Ево шта мисле неки моји другари:

Теодора Перић: Делије су кад се игра коло па кад се делимо у групе и тако играмо у групе.

Софија Здравковић: Делија је дељење, на пример у математици, или кад делимо све што имамо другарски.

Емилија Збиљић: Кад нешто делимо, на пример чоколаду, ако имамо мало више брескве па некоме дамо, делимо бомбоне, јагоде, шљиве, то је делије.

Леонардо Укић: Делије значи фудбалски тим и кад неко навија, и мафијаши, оно кад улазе те делије тамо где играју фудбал и навиајају.

Лазар Љубисављевић: Делије је кад се нешто згњечи у крошњи, кад нема места и не може да стане згњечи се и направи као сок.

Маријана Усковић: Делије је нека старинска реч.

Андриа Јањић: Делије је кад неко дели групу на „Игре без граница“.

Тамара Сулимановић: Делије је чоколада.

Иван Мишић: Делије је кад си срећан и екипа Звезде и то су добри људи.

Сара Трифуновић: Делије је кад је нешто пола, на пример, пола хлеб, пола грисини, пола све што је пола.

🙂

Делија – наочит, висок, витак, храбар момак

 

Advertisements
Оставите коментар »

Математика, резултати са теста 2

26. 9. 2012.

Тест 2: Геометријски облици и фигуре 

Другари,

Знам са сте нестрпљиви и да једва чекате резултате са теста који смо данас радили.

За оне који су радили тест, ево резултата у бодовима, оцене ћете сазнати сутра:

Група А (Максимум бодова на тесту је 28)

Теодора Перић, 27 бодова

Емилија Збиљић, 26 бодова

Иван Мишић, 26 бодова

Лазар Љубисављевић, 26 бодова

Маријана Усковић, 21  бод

Леонардо Укић, 19  бодова

Софија Здравковић, 17  бодова

Сара Трифуновић, 16 бодова

Александар Калејић, 10  бодова

Андриа Јањић, 6  бодова

 

Група Б  (Максимум бодова на тесту је 17)

Мануел Асановић, 12 бодова

Себастијан Јашаревић, 7 бодова

Тамара Сулимановић, 6 бодова

 

Оставите коментар »

Избор из поезије за децу Добрице Ерића

Плави сањар

Из Википедије, слободне енциклопедије

Добрица Ерић (Доња Црнућа1936) је српски књижевник, песникпрозни и драмски писац.

Завршио је четири разреда основне школе у селу Враћевшници. Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда. Прву збирку песама објавио1959. године, а касније још више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница итд. Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на стране језике. Управни одборУдружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.

Живи и ради у Београду и у Гружи.

Слика   

Добрица Ерић је песник који волиприроду толико да је свака његова песма ода природи и њеним лепотама. У његовим песмама о природи све је тако весело, сликовито, разиграно, распевано…     У њима ври од живота, звонцања, шуморења, брборења, зујања… Све дугине боје у његовим песмама сјаје живо и уплићу се у сваки разиграни венчић од стихова.

Добрица је једино име које му приличи и које иде уз његово распевано перо и доброту која греје из сваке речи коју запише и изговори, а све своје стихове говори увек напамет и увек топло, јасно и надахнуто.

Чобанска торбица од које се не одваја, даје још више душе и топлине његовим увек живим стиховима, а цветићи, листићи и гранчице су уплетени и у његовом рукопису.

Добрица Ерић је највећи еколог и чувар природе за кога знам.

Увек сам се питала  колико ли је то његово срце и колика љубав према поезији, природи и отаџбини кад у њему могу да стану на хиљаде стихова које је извезао и које свакодневно и даље везе а да му оловка и папир никад и нису  били потребни јер их све течно и без грешке зна и изговара напамет?

 

      

Слике цвећа и природе

Смиље 

Брижне мајке 
често свуда мећу 

Жуто цвеће 
што доноси срећу: 

Брош од смиља 
на крагни капута, 

Стручак смиља 
уплетен у кике, 

Ланчић смиља 
од куће до пута, 

Венац смиља 
око драге слике. 

Сваке ноћи 
у другом ћутању 

Тебе твоја 
мајка благосиља 

И кити ти 
сутрашњу путању 

Дукатима 
смиља и босиља.

ЕКОЛОШКА АЗБУКА

Ако   
Будете   
Више   
Гајили   
Дрвеће   
Ћаци   
Еколози   
Живећете   
Здрави   
И   
Јаки   
Као   
Лавови   
Људи   
Морају   
Незагађене
Њиве
Орати
Пшеницу
Радости
Сејати
Тако
Ће
Увек
Фино
Хранити
Цело
Човечанство
Џакови
Шумадијски

БЕЛА РАДА

Мало сунце
с венчићем на глави

Прогрејало
у зеленој трави

Због њега се
небо лепше плави.

БОСИОК

Мирише му лишће
на росне путиће

Мирише му цвет
на лептиров лет

Мирише му душа
на празничка јутра

Сунчана и чиста
у цркви детињства.

ВИСИБАБА

Бело звонце
пева у трави

Око њега
играју мрави

Радост се шири
по дубрави.

МАСЛАЧАК

Жуте очи
крупне и веселе

Гледале ме
па су зажмуреле

Остадоше
трепавице беле

Које плави
поветарац крадом

Развејава
зеленом ливадом

ЗЕЦУ

Теби, зеко
добричино куса

Желим брдо
најслађег купуса

И да те бар
на празничком пиру

Ловци и пси
оставе на миру

ПЧЕЛАМА

Преспавајте
ове ноћи посне

А кад грану
зоре медоносне

Напуните
све кућице редом

Багремовим
и ливадским медом!

ПТИЦАМА

Запевајте
златокрили гости

Зимзелене
гранчице радости

Запевајте
као у пролеће

Да се и лед
истопи од среће!

ПАХУЉИЦАМА

Лепршајте
лептирице беле

Док се деца
сунца не зажеле

Док вас јужни
ветар не преметне

У пупољке
и крунице цветне!

На крају, поклањам вам једну своју песму посвећену Добрици Ерићу. Знам да сте мали и да је можда нећете сасвим разумети, али, срећом, другари, ви растете, растете… 

                 КИТЊАК

                           Добрици Ерићу

 

Китњак се

у пољу

разрастао.

 

Бојама

ливаде

дише.

 

Гласовима

славуја

грана.

 

Очи му

пшеничњаци

вални.

 

У лугове

и сунцокрете

заљубљени.

 

Мирисним

ђаконијама сунца

зарудели.

 

С брзоногим се

потоцима

надмећу.

 

Са јатом

голубијим

ћућоре.

 

Лепоту

Србије

смиљају.

 

У ћилиме

душу

упредају.

 

Рузмарином

и зла доба

да премосте.

Радунка Дуна Богдановић

2 Коментари »

Лежећи полицајац

24. 9. 2012. 

Лежећи полицајац

 

Разоварамо о насељима, граду,  разлици и сличностима између села и града. У том разговору неко рече:

– Учитељице, чуо сам да у граду има лежећи полицајци па ме интересује шта је то?

Учини ми се да ће дечји одговори бити интересантни јер у нашем селу нема лежећих полицајаца,  па их замолих да размисле о томе и напишу шта они мисле да је.

Дакле,  шта је лежећи почицајац? 

Теодора П. – То је онај полицајац што ради ноћу и када лежи на улици и стопира пијане људе.

Леонардо У. – То је кад неки полицајац спава на послу и кад се сам стави у затвор, не знам да ли сам стави кревет на улицу и легне.

Софија З. – Лежећи полицајац је оно што зауставља кола да полако иду.

Андриа Ј. – Лежећи полицајац лежи на путу, ухапси неког па се успава.

Иван М.  – То је кад неко зазида полицајца што лежи на путу. Или који легне на улицу и кад га згазе кола, дође други и све тако.

Лазар Љ. – Он је задужен ноћу да зауставља и задужен ноћу да седи будан и да дежура да неко не обије нешто.

Александар К. – Кад полицајац неће да ради него спава.

Емилија З. – То је кад легне на пут и зауставља кола, па уписује у блокче мало казне и успава се. Или кад на сто стави јастук па у униформи спава.

Сара Т. – Кад стопира кола и лежи на путу и када се успава на радно место.

Маријана  У. – Онај што лежи и стопира кола.

Себастијан Ј. – Он те стави у затвор тамо да лежиш.

Тамара С. – Не знам. Кад га неко убије па падне и легне.

                      Лежећи полицајац

Из Википедије, слободне енциклопедије:

Успорник или „Лежећи полицајац“ је препрека која се поставља на улицама да би натерала возаче да смање брзину. Ако се не смањи брзина аутомобил – возилоодскаче и може доћи до оштећења доњег дела возила.

Лежећи полицајац је поставља обично у близини школаобданишта или других објеката које је потребно обезбедити од несавесних возача. Познато је да је видокруг најмлађих полазника основних школа још недовољно развијен, те их је потребно и на овај начин заштити. На излазима из школа обично се постављаметална ограда према коловозу да деца не би могла да директно излете под точкове возила.

Лежећи полицајац се у почетку правио од тврдих материјала као што је бетон али се због одржавања, брзине постављања, поправке, све више користе еластични материјали као што је гума.

Оставите коментар »

Невенпоље

Прошетајте до мог Невенпоља

Кликните овде:     http://nevenpolje.iz.rs/

3 Коментари »

Кичице спрема и боје жуте

Другари, 

Данас званично почиње јесен.

Погледајте око себе, свуда качи своје значке: црвене, жуте, наранџасте, свакобојне.  Шепури се својим прелепим бојама, перлицама, кићанкама, иглицама, лоптицама, бисерима и брошевима  уплетеним у све просторе и све живе и неживе становнике у њима.

Уживајте у јесењим бојама, шумовима и мирисима, грицкајте сочне плодове воћа и поврћа, запишите што више речи које можемо повезати са јесени.

Успут сакупљајте разнобојно лишће и пресујте га, сакупљајте плодове разних биљака и чувајте их. Након ове лепоте, доћи ће зима, можда дуга и хладна као прошла. Имаћемо времена да правимо разне креације од тог лишћа и плодова, колаже, играчке, огрлице, брошеве и још много што шта.

 

За сада вам поклањам своје песме посвећене јесени и њеним лепотама и фотографије снимљене данас у нашем најближем окружењу – парку и око њега.

🙂

Ј Е С Е Н

 

Сунце за одмор пакује зраке,

полако се топи раскошан дан,

лишће припрема падобрански скок

а меда постељу за зимски сан.

 

Велики кошеви на све стране

свакојаким се благом пуне,

ласте подмазују крила за пут

чим први хладан ветар дуне.

 

Препуне шпајзеве разне хране

веверице спретно маскирају,

многе животиње и бубице

спаваће собе брижно бирају.

 

Трактори брује, воћњаци врве,

мршти се облак – кишни делија,

просто не знаш бива ли јесен

више тужнија или веселија.

🙂

СУДБИНА ЈЕДНОГ ЛИСТА

У косу ми лист слетео,

ко зна с које гране пао,

целог лета виорио,

у октобру посустао.

 

Април га је изнедрио,

сунце пекло, кише прале,

ветар са њим плесао је,

волеле га птице мале.

 

Кад се јесен окомила

на његово мало тело,

хладноћа га пребојила,

згужвало се и увело.

 

Сад је ветар љут на њега,

шамара га, гужва, крши,

у каљавој хладној бари

док сав дроњав не заврши.

🙂

ЈЕСЕЊИ  ЈАДИ

 

Читава шума од вике јечи,

бесна се мечка на мужа бечи:

– Киша ко луда, и снег се спрема,

пећина пуста, ни лишћа нема!

 

Лепо ти кажем: слушај прогнозу,

а ти од мене направи козу!

Фудбал и тенис господин гледа,

за своју чељад пет пара не да!

 

Ветар их бије, тресу се јадни,

крушке препуне а они гладни.

Бундице летње на њима висе,

дангубо једна, ма окрени се!

 

Устај, мрцино, да не полудим,

онда ћу мотком да ти пресудим!

Медвед  и даље у ТВ блене,

нити што чује, нит` да се прене!

🙂

ОЗБИЉНА  ЈЕСЕН

 

Кичиице спрема

и боје жуте,

пумпа облаке

тмурне и љуте.

 

Просипа кишу

ко из рукава,

не може врабац

мирно да спава.

 

Ни врана није

у бољем стању,

тражи склониште

у густом грању.

 

Гладни, ћућоре

зечићи мали:

Ова се јесен

баш не шали.

Радунка Дуна Богдановић

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Оставите коментар »

Народна традиција – Пећине и земунице, прве куће

Пећине

Много година у прошлости, људи су проналазили склоништа од кише, снега, хладноће и других непогода у пећинама. Оне су биле човекове прве куће.

 

 Пећина представља подземну просторију у Земљиној кори, насталу природним процесима. Основни делови пећина су улаз, канал и дворана. Канал је издужени отвор, а дворана је пространија шупљина најчешће настала ширењем подземних канала.

Истраживањем пећина се бави наука спелеологија, а истраживачи пећина су спелеолози.

У пећинама је људима било суво и топло. Спавали су на лишћу, сувој трави или на кожама дивљих животиња које су ловили због хране. Коже су им служиле и за облачење и покривање приликом спавања.

Највећи пријатељ тадашњим људима била је ватра. Она им је служила за осветљавање просторија, грејање и спремање хране.Пошто су тешко долазили до ватре, никад је нису гасили. Неко из племена је увек био задужен да даноноћно додаје дрва на ватру и тако је одржава.

Мушкарци су, због хране,  обично ишли у лов на дивље животиње или у риболов  а жене су чувале децу, спремале храну за све и одржавале хигијену у пећинама.

 

Земунице

 

У крајевима где није било пећина, или ако би се, у потрази за храном, стално морали удаљавати од пећине и селити, људи су правили земунице (бурдеље).

 

Земуница је склониште направљено над удубљењем или рупом, укопано у земљу. Ове структуре су најранији тип људских кућа. Земунице се могу потпуно укопати у земљу, са кровом покривеним земљом, лишћем, грањем и травом или издубити се у брду. Такође могу бити полуукопане, са изграђеним кровом од дрвета или бусења траве.

Земунице су мале и ниске просторије без прозора и углавном су људима служиле да у њих преспавају или се склоне од кише и снега.

 

7 Коментари »

Квадар, коцка, лопта, ваљак, исти облик

Припрема за извођење наставе  за школску 2012/13. годину

Основна школа: „Бранко Радичевић“ Брестовац Дан: 17. 09. 2012.
Учитељица: Радунка Дуна Богдановић Разред: Други /прво
Предмет: Математика
Наставна јединица: Квадар, коцка, лопта, ваљак, исти облик
Тип часа:

Утврђивање

Облици рада: – Фронтални

– Индивидуални

– Групни

 

Наставна средства: Геометријска тела различитих облика, модели, прибор за цртање, папир, боје, свеске
Наставне методе: Разговор, експеримент, писана, илустративна
Корелација: СОН , Ликовна к.
 Тема: 2.Редни број

часа: 11.     

 

Образовни стандарди по нивоима:

1МА.1.2.1. уме да именује геометријске објекте у равни (квадрат, круг, троугао. правоугаоник, тачка, дуж. права, полуправа и угао) и уочава међусобне односе   два   геометријска   објекта   у   равни   (паралелност.   нормалност, припадност)

IМА.2.2.1. уочава међусобне односе геометријских објеката у равни

 

Циљеви и задаци часа:– Утврђивање знања о геометријским облицима,- уочавање основне разлике између ових облика и цртање по моделу.

Ток часа

Редовна настава

ИОП

Уводни део:

– Преглед домаћих задатака и решавање по потреби.

– Истицање циља часа.

Главни део:

– Ученике поделити у 4 групе.

Свака група добија назив: коцка, квадар, лопта, ваљак, и папир за рад.  У складу са именом свака група издваја из гомиле своје облике, описује добијени модел и црта на добијеном папиру.

– Извештаји група.

 

Завршни део:

– Игрица:

У учионици пронађи предмет који има исти облик као сунђер, табла, ћунак…

Ко погоди задаје следећи задатак.

 

 

1.       

 

С. Ј.

– Учимо бројање до 10

– Црта скупове од 5 елемента

– Вежба писање броја 5

 

2.       

С. Ј. , М. А., Н. М.

Распоређени су у групама са осталима и раде са њима.

Домаћи задаци: Цртају учене облике.
Евалуација:

Продукти на часу:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

1 Коментар »

Јесење креације

 

ЈЕСЕЊЕ  ЛИШЋЕ

 

Јесење лишће је жуто

или увело,

црвено

или зрело.

 

Оно је отпало

али шаролико,

тужно

али маштолико.

 

Често је крилато

и бајковито,

весело

и сликовито.

 

У њему увек има

много боја и прилике

да се преобрати

у маштовите слике.

 

Кад на часу ликовног

лишће проговори,

чудо уме да измашта

и свашта да створи.

                          Радунка Дуна Богдановић

Другари, машта стварно може свашта. На слајду су слике од лишћа, цветиће, гранчица, плодова и других делова биљака. Скинула сам их са странице чији је назив  ЗА ВСИЧКИ, КОИТО ТЪРСЯТ ПЪТЯ НА ДУХОВНОТО ИЗРАСТВАНЕ, мислим да је из Бугарске. Слике су предивне, маштовите, урађене са великом љуубављу према чарима природе зачињеном људском креативношћу и осећајем за лепоту.

Сад је природа богата разнобојним лишћем, цветићима, плодовима, семенкама… Сакупите што више тога и сачувајте да бисмо и ми овако нешто урадили на часовима ликовне културе, ваннаставних активности и у слободно време.

У међувремену маштајте. Измаштајте неку нову креативну композицију која би могла бити наше оригинално дело.

Поздрављам вас и верујем да ћете ме изненадити неким лепим и маштовитим радом осмишљеним и креираним предивним деловима биљака.

Извор слика:  http://www.facebook.com/photo.php?fbid=243715759031839&set=a.243715735698508.53742.120394504697299&type=1&theater

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

5 Коментари »

Ликовна култура – Стонога

ОБУЋАРКА

 

Целог драгог лета

она се не брине,

босим ногицама

осваја даљине.

 

Када је у јесен

пала прва роса,

решила стонога

да не иде боса.

 

Обишла је радње,

пијаце и куће,

нигде није нашла

толико обуће.

 

Уморна и тужна,

стигла је до парка,

ту је одлучила:

биће обућарка.

 

Ено је и сада

разне коже штави,

ко зна да л` ће икад

све да их направи.

 

Радунка Дуна Богдановић

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

2 Коментари »