Разредна настава

Дневник једне учитељице

Опет креће пролеће

girl_fr

БУЂЕЊЕ  ЛИВАДЕ

 

Густа јој коса већ надолази,

месец је чешља, сунашце мази,

цветићи разни пут сунца јуре,

ка њима пчеле зузорке журе.

 

Лахорак пирка, повија гране,

буди станаре још успаване,

оса отвара своје  тврђаве,

мравља царица окупља мраве.

 

Бумбар штимује климаве жице,

из комшилука пристижу птице,

лептир балетску представу спрема,

чиније пуне меда и џема.

 

Зрико отвара концерт-дворану,

музика трешти ноћу и дању,

грајом се пуне ливадски двори,

све се у ритму пролећа ори.

Радунка Дуна Богдановић 

Pesma 1 

Оставите коментар »

Срећна школска слава, другари!

Другари, срећна вам школска слава Свети Сава   <3

 

На Светога Саву
 

Кад сте јуче, мила децо,
Сви радосни били,
Чистом душом свете песме
Угоднику вили,

Песме вили на његову
И на своју дику,
Светом Сави , српског рода
Првом просветнику,

На ме паде, не знам зашто,
Нека брига љута,
Узда’но сам тога дана
Неколико пута.

Сећ’о сам се црна мрака
И борбе крваве,
Па сам глед’о у икону
Светитеља Саве.

Одвеле ме брижне мисли
До оних крајева
Где још ни сад српској деци
Српске школе нема.

Како је то њима тешко
Лутати по тами, -
У туђини, у несвојти
Видети се сами.

Благо вама , мила децо,
Којима се даје
Да у својој драгој школи
Прибирате знање!

Где с’ језиком миле мајке
Свака врлост буди,
Где с’ учите да будете
И Срби и људи.

Штујте школе као темељ
Будућности праве,
Српску школу к’о аманет
Светитеља Саве.

Благо вама идућ’ к знању
По српскоме путу,
Ал’ ја плачем кад год видим
Грану отргнуту.

Јован Јовановић Змај

Sv Sava

 

Оставите коментар »

ДРУГАРИ, СРЕЋАН РАСПУСТ И СРЕЋНИ ПРАЗНИЦИ!

Другари,

Срећан бам распуст!

Срећна Нова година!

Срећни божићни празници!

Желим вам да будете као дрен здрави!

Да вам 2014.  буде срећородна,

игрородна,

смехородна,

маштородна,

љубородна,

књигородна,

петицородна,

успехородна!

И не заборавите:

Највећи успех је да сачувате доброту у себи, јер само доброта је срећородна!

Ваша учитељица Дуна

Drugari srecna nova

Оставите коментар »

Поздрав за моје другаре из Кутлеша

Данас ми стиже пријатно изненађење од мојих другара из Кутлеша – предивна честитка за Нову годину.

 Сами су је направили.  

Улепшали су ми дан.

Узвраћам

с љубављу  <3

Cestitka

Оставите коментар »

Поздрав за Гагу и Јоку

Већ два дана се по ходнику моје зграде “јурим” са мојим бившим ученицама, Гагом и Јоком.

Прво се онако, мушки, продорно огласи звоно на вратима мога стана. Чак и по два, три пута. За сваки случај. Како ја кренем да отворим, уз пригушен кикот забруји топот корака низ степениште. Кад отворим врата, испред мене попадају писамца која су претходно заглављена у вратима, а у ходнику нигде никог. 

Гага и Јока ми честитају Нову годину. И то се већ два дана понавља по неколико пута на дан. А писамца, као да су, по овој хладноћи, на брзину нашврљана на клупи у парку. А можда и јесу, ко зна? Пребрзо стижу једно за другим.

Да ли их је стид да сврате, или би да се деца мало поиграју са мном, не знам. Важно, ишчеститаше ми Нову годину и пожелеше ми много тога лепог.

Уз поздрав, ево, и ја им честитам Нову годину са жељом да у 2014. безбедно и срећно расту уз лепо дружење, игру, смех и петице у школи.

Jovana Gaga

Оставите коментар »

Српски језик у 4. веку

Меил који сам управо добила….ДИВНА ВЕСТ!!!!
Поштована господо,

Овај пут вам не пишемо о хрватској окупацији Републике Српске Крајине (Зоне под заштитом УН) и о хрватском злочину геноцида над Србима у Другом светском рату и у време разбијања Југославије (1990-1995), него вас обавештавамо о чињеници – да смо у поседу научне књиге италијанског историчара Себастијана Долчија из 16. столећа, у коју је унесен документ из архиве Ватикана, који сведочи – да су Срби у четвртом столећу Нове ере били становници Далмације (Републике Српске Крајине, данас) и да су сви становници од грчке границе до Балтичког мора били Словени, које Долчи означава илирским именом.

Оно што је планетарна вредност у овој књизи је писмо једног од највећих хришћанских светитеља, Светог Јеронима, који је превео „Библију“ с грчког на латински језик, а рођен је као Србин у данашњем Босанском Грахову, у четвртом столећу Нове ере.
То писмо је писано на српском језику и српским писмом, које се данас зове ЋИРИЛИЦА – а то писмо у Хрватској покушавају да потпуно забране!

Велико је изненађење, да је ово писмо Свети Јероним писао тадашњем хришћанском високодостојнику у Риму, папи ДАМАЗУ, што сведочи, да је тај папа говорио српским језиком и прихватао писмо ЋИРИЛИЦУ – коју у Хрватској данас покушавају забранити.
Ово о српском језику у 4. столећу, у књизи Себастијана Долчија: „Старости и распрострањености илирског језика“, је сведочаство о староседелаштву Срба на Балкану и о њиховој писмености у Антици. Истовремено, Долчи сведочи да је истоветан језик и у осталим крајевима Европе. Он и чешки и пољски језик и језике свих Словена сматра за илирски, а Илире (Србе) представља за хришћане у 4. столећу – пре измишљеног покрштавања Словена у 9. столећу Нове ере. Свети Јероним је овако написао папи Дамазу – наводећи да су сви словенски народи хришћани „хвале Господа нашег“:
„Ја ниткога првога него Исуса Христа слиједећи, светињи твојој, то јес’ столу Петрову опћенством здружен јесам. Тко год изван ове куће јагањ’ца јести буде, поган јес’. Ако тко у корабљи Нојиној не буде, изгубиће се, кад дође потоп“. Долчи даље пише „… једним осећањем (односно, срцем), једним симболом, заједно с Чесима, Пољацима, Далматинцима и осталим илирским народима (које сам у овој краткој студији набројао), хвале Господа нашег…“

. Овај део из писма, наводимо на оба језика (како их је Долчи унео у своју књигу) – и на италијанском и на српском језику:

„… dummodo uno corde, unoque symbolo simul cum Bohemis, Polonis, Dalmatis, ceterisque Illyricis populis (qui a me in brevi Dissertatione has enumerati sunt) laudent Dominum nostrum…“
„… једним осећањем (одн. срцем), једним симболом заједно с Чесима, Пољацима, Далматинцима и осталим илирским народима (које сам у овој краткој студији набројао), хвале Господа нашег…“

Поштована господо,

Овом приликом не бисте смели да се оглушите о ово писмо Владе РС Крајине, јер оно има, како рекосмо, планетарну вредност. Та вредност се састоји у томе што разоткрива колонијални учинак Ватикана и западноевропских земаља (данас чланица Европске уније), којим је фалсификована историја и филологија словенских народа. У ове две друштвене науке су сви словенски народи подцењени, јер је наведено да Словени нису имали писмо до 9. столећа Нове ере и до истог времена нису били хришћани. А видите, у четвртом столећу су били и писмени (значи цивилизовани – а не варвари, како их представља званична историја) и хришћани. 
Ово писмо упућује на још један фалсификат Ватикана и западноевропских држава – тај фалсификат се састоји у тврдњи да су Срби дошли на Балкан у седмом столећу Нове ере?! А видимо из овог писма у архиви Ватикана, да Србин из Далмације (Свети Јероним) пише папи на српском језику и српском ЋИРИЛИЦОМ у четвртом столећу – 300 година пре ИЗМИШЉЕНОГ досељавањеа Срба из Русије.

Поштована господо,

Да не бисте закључили, да је ово писмо нека наша вешта манипулација, обавештавамо вас, да је један примерак књиге Себастијана Долчија у Београду, у Републици Србији. Књига је у пседу академика Руске академије наука и уметности из Санкт Петербурга, академика Јована И. Деретића!

Поштована господо,

Схватате, није да не схватате, да само ова историјска књига италијанског историчара из 16. столећа обавезује све установе Европске уније, да уклоне фалсификате о Словенима у свим друштвеним наукама. У том смислу, ово писмо упућујемо председнику, премијеру и парламенту Републике Србије и, посебно, Српској академији наука и уметности, која је (као и остале европске академије) наведене колонијалне западноевроспке фалсификате о Словенима уткала у енциклопедије, научне књиге и школске уџбенике.

(УЈЕДНО, МОЛИМО СВЕ ДОБРОНАМЕРНЕ ЉУДЕ У ЦЕЛОМ СВЕТУ, ДА ОВО ПИСМО ПРЕВОДЕ НА СВЕ ЈЕЗИКЕ И ДОСТАВЉАЈУ ДРЖАВНИЦИМА, НАУЧНИМ УСТАНОВАМА И ПОЛИТИЧКИМ СТРАНКАМА – ПОСЕБНО, УРЕДНИШТВИМА ГЛАСИЛА).

С обзиром да ваше установе не сарађују с Владом и Скупштином Републике Српске Крајине, ово писмо је отворено.

Милорад Буха, премијер

Дипл. инж Рајко Лежаић,

Председник Скупштине

cirilica

 

 

Оставите коментар »

Nova priča

Sve je u našoj glavi, i kočnice i pokretači!

„Starenje se može odvijati na dva načina. Jedan, da stariš kao stara, iznošena, rasparana cipela, bačena na đubrište, i drugi, da stariš kao staro zlato koje svi žele“.

Krajem avgusta ove 2013. osetila sam se kao stara cipela. Baš tako. Kao stara iznošena cipela bačena na đubrište.

Umesto školskog Dnevnika (razredne knjige) sa kojim je trebalo da se družim još dve godine,  u mojoj školi spremili su mi rešenje za penziju. Nova odredba zakona. Letos donešena. Na prečac. Lex specijalis. Stare udobne cipele im više nisu potrebne.

A čitavog života celu sam sebe posvetila svom učiteljskom poslu. Do poslednjeg dana radila sa entuzijazmom ambicioznog početnika. Posao uvek „nosila“ sa sobom svih raspoloživih 24 sata dnevno. Uživala u tome i u druženju sa decom koja su mi uvek bila melem terapija za sve što bi se okomilo na moj život. I podstrek za sve radosti i lepote života i rada.

Šta sad činiti?

I dalje mi je 24 sata dnevno na raspolaganju ali su se sve police sa školom i učionicom,  pripremama i planovima, idejama i skicama, dečjim biserima i nestašlucima, uspesima i brigama, poverenim tajnama i kreativnim iznenađenjima… odjednom ispraznile, izvitoperile se, popadale. Dan gubi svaki smisao. Postaje prazan, neorganizovan, monoton, dug… Ja izdana, odbačena, beskorisna…

Kraj avgusta i septembar mi postaju prazna natmurena večnost.

Moji prijatelji KaliVitanci podsećaju me da sam još živa i da penzija nije kraj. Naprotiv, može biti razlog za nov početak i nove vizije i planove. Da je sve moguće ako u svojoj glavi napravim promene reorganizacijom svojih misli i preusmeravanjem energije na nove snove i ciljeve. Uveravaju me da ja to mogu, samo treba i da hoću.

2

Prija mi njihova podrška, ali me „nasilna penzija“ i dalje boli.

Onda mi do ruke dođe video sa snimkom predavanja profesora doktora Vladislava Stepića, vojnog kardiohirurga, generala u penziji. Tema: Moja vizija.

Doktora, inače, lično poznajem. Slušala sam njegova predavanja o čuvanju i negovanju zdravlja na CaliVita info večerima, ali ga nisam tako dobro čula kao sad sa ovag video snimka. Verovatno mi je lampica u glavi bila ugašena.

Preslušavam video jednom, drugi, treći put…Da se uverim da sedamdesetpetogodišnjak sa sjajnom pozitivnom energijom i zdravim duhom tridesetogodišnjaka ima jasan cilj i jasnu viziju šta će uraditi i postići za sledećih 15 godina i kakav će mu život biti. I kakav će život drugima obezbediti. On upoređuje starenje sa starom cipelom i starim zlatom. I već uveliko radi na ostvarivanju svoje vizije i svoga cilja da na poznatoj planini izgradi raj na zemlji baš za starije ljude koji će tu moći da ostvaruju snove koje nisu mogli ili nisu imali prilike da to učine u mladocti. Koji će moći tu da rade i žive na osnuvu svog rada, i to ne bilo šta, nego baš ono što umeju i vole da rade.

Inače, on je imućan čovek, nije pristupio CaliVita ekološkom pokretu za čuvanje i negovanje zdravlja iz materijalnih razloga. Naprotiv. Oduševila ga je čistota proizvoda i filozofija kompanije da priroda za sve ima rešenje, samo joj treba pokloniti poverenje. Uverio se u kvalitet proizvoda i poželeo da i druge upozna sa njihovim kvalitetom i dobrobitima za zdravlje. Pošto firma posluje isključivo po mrežnom marketingu, odlučio je da sav novac koji zaradi, uloži u izgradnju tog kompleksa u kome će starije osobe naći svoj mir i moći da stare kao staro zlato.

Na svoj devedeseti rođemdan će slaviti završetak kompleksa zajedno sa kompanijom koja će tada slaviti tridesetpeti rođendan svog postojanja i poslovanja u svetu.

1

Sedamdesetpetogodišnjak vidi sebe i slavi ispunjenje svog sna i svoje vizije u devedesetoj godini života.

Tada mi se upalila lampica u glavi. I zasvetlela novim sjajem. I novim bojama. Kad može on, što ne bih mogla i ja da imam svoju viziju u šezdeset trećoj. Zdravlje treba svima a greh je lek znati a ne reći drugima. Naravno, odluka o tome šta će ko učiniti sa svojim zdravljem ili sa svojom bolešću je na svakoj osobi pojedinačno. Moje je da pružim informacije, a ko će ih i kako čuti, stvar je pojedinca.

I još nešto. Kompanija ne pita za godine starosti, niti je interesuje političko i verko opredeljenje ljudi, niti poznavanje stranih jezika, masters i druge diplome, zemlja u kojoj živite. Važno je uveriti se u kvalitet proizvoda i te informacije širiti dalje. Rezultate prometa na osnovu širenja informacija firma plaća. Takav joj je sistem poslovanja u celom svetu. Poslovanje je umreženo u svih 38 država sa kojima posluje na 4 kontinenta a otvaraju se i nova tržišta u novim zemljama. Kompanija proizvodi i plasira suplemente, plaća sertifikate najkompetentnijih svetskih i domaćih Agencija za promet lekova i suplemenata,vodi knjigovodstvene poslove, sklapa ugovore sa državama u kojima posluje, plaća poreze na proizvode i zarade saradnika, obučava i plaća lekare savetnike, objedinjuje mesečne zarade saradnika bez obzira u kojoj državi sveta su stekli korisnike proizvoda i saradnike, obračunava zarade. Saradnici koji se opredele za rad po mrežnom marketingu ne ulažu ništa da bi počeli svoj posao. Samim tim, započinju posao bez rizika i opterećenja pitanjima: „Šta ako ne uspem?“

Lampica u mojoj glavi se razbuktava. Proizvode već koristim. Vratili su mi izgubljeno zdravlje nakon stresova koje sam doživela pre nekoliko godina kada su mi za svega 9 meseci umrli majka, brat i otac. U kvalitet sam se, dakle, uverila. Ostaje mi da to kažem i drugima. Zar to nije humano. Posebno sada kad neke, kako ih stručnjaci zovu, bolesti savremenog doba, odnosno bolesti nedostatka nutrijenata, haraju svetom. Vredi pokušati. Možda me neko i čuje. Postoje razni načini za širenje informacija naročito ako savladam savremene informacione tehnike.

I evo me! Ponovo živa. Sa renoviranim planovima i ciljevima. Sa novom vizijom. Sa novim elanom i radostima. Oživeli su mi i dani. Vratile se police u njima. Pune se novim pripremama i planovima, novim lekcijama koje polako svladavam i novim alatima za rad koje upoznajem i koristim. Vaskrsla je moja pozitivna energija. Radujem se svakoj vesti mojih potrošača koji su uspešno rešili svoje zdravstvene probleme. Radujem se svakom novom saradniku koji želi da mi se pridruži u poslu. Lepše ja raditi u timu a kompanija prima svakog zainteresovanog oberučke. Bez bilo kakvih ograničenja. Bez nametanja obaveza. Bez ikakve prinude, pretnje inspekcijom, otkazom, suspenzijom. Bez kritike ako pogrešim. Bez straha od neuspeha.

5

Upoznajem nove, pozitivne ljude. Stičem nova lepa prijateljstva. Delimo iskustva. Svako svakom želi dobro zdravlje i uspeh.

Dalje sve zavisi samo od mene. U meni su i kočnice i koraci. I ograničenja i slobode.

Ja sam odabrala ovo drugo: korake i slobodu.

Hoću da starim kao staro zlato. Stare cipele prepustam onima koji ne žele da izađu iz svoje ustajale svakodnevnice i koji se mire sa njom a utehu traže u beskorisnim turskim serijama i rijaliti šouima tračarskih, agresivnih i nevaspitanih „poznatih“ lica sa TV ekrana ispred kojih beskorisno traće svoje vreme. I još se truju energetskim vampirlucima negativaca pa svoja bezvredna iskustva šire dalje.

Ja to ne mogu i neću.

Ja i dalje radim. S ljubavlju i zadovoljstvom. Ponovo sa elanom ambicioznog početnika.

Ako neko želi da izađe iz svakodnevne žabokrečine i da nam se pridruži, uvek smo spremni da ga prihvatimo.

Izlaza ima, samo se treba osvrnuti oko sebe, potražiti ga. Doneti odluku. Napraviti promenu u glavi. Ne bojati se novih iskustava. Da smo se tako bojali kao bebe kada smo načinjali prve korake, nikad ne bismo prohodali.

Eto zašto sam ja u CaliViti, Kući zdravlja i slobode!

A gde ste Vi?

                                        Radunka Duna Bogdanović

3

Kliknite na sledeći link i poslušajte doktora Stepića. Možda će i u Vama upaliti neku lampicu i otvoriti Vam nove vizije u životu.

Оставите коментар »

Песник и месец – Добрица Ерић

ПЕСНИК И МЕСЕЦ

 

Дaн кaд сјаше

са жедног ата

и ноћ зањише звездану љуљку,

песник и месец,

два нежна брата,

сретну се негде на брежуљку.

 

Око њих свици жиже носе

и попци раж тишине косе.

 

Бела лица

и бујне круне

косе, и плави лептири снова.

То су чобани

што носе пуне

торбице звезда и цветова.

 

Травке снене очице бришу

и трепће цвеће; и уздишу

заљубљене принцезе брезе.

 

Песник убере

булку из траве,

а месец звезду с нежним зрацима,

тада се куцну

и наздраве

пољу и реци и шумарцима!

 

Па дуго један другом

у воћу

рецитују своју самоћу…

                                                                                                            Добрица Ерић

 

Оставите коментар »

Искасапљене смреке

Овако радници Електродистрибуције  и „силни“ комшије „негују“ биљке људима испод самог прозора.

А посадила сам их још деведесет и неке, заливала да преживе суше и врелине док нису ојачале и саме наставиле да се боре за опстанак.

И избориле су се са ветровима, сушама, жегама, мразевима. Израсле витке, високе, надрасле зграду, наставиле даље.

Засадила сам их с љубављу. Да буду лепе. Да штите стан од ветра и кише. Да лети чине хладовину како би се у стану на спрату могло дисати. Да буду завеса, зелена, природна.  Да производе кисеоник. Да буду дом гугуткама које годинама верно гугучу и чаврљају у њиховим крошњама. Често су оне слетале на мој прозор, забубњале кљунићима по стаклу, радознало осмотриле унутрашњост, и кад би се увериле да им отуд не прети никаква животна опасност, вратиле би се у свој зелени рај и наставиле да чаврљају и гугучу. И дом врапцима који би од раног пролећа својом песмом поздрављали зору и све до вечери изводили чаврљаве концерте обогаћене неком птицом певачицом, зрикавцима и гакањем врана из оближње тополе.

Избориле су се са природним недаћама моје смреке, али нису са уским, злобним, незахвалним људским умом. Нису ме питали.  Искористили су прилику када нисам била код куће. Дошли су са дизалицом и кренули да секу раширене гране. Редом. Бездушно. До врха. Оставили само перчин. Скасапили их. Унаказили. Раскућили  гугутке и отерали их некуд у избеглице. Растурили врапцима концерну дворану. Разголитили ми прозор. Уништили порцију кисеоника. Још добили од комшија ручак и пиће. За добро дело које су учинили, вероватно.

„Поштуј све што постоји на Земљи, било да су то људи, биљке или животиње“, једно је од животних правила старих Индијанаца.

А које је правило радника наше Електродистрибуције?

2 1

Оставите коментар »

Колико смо високи ???

Visina

Оставите коментар »

Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.

Придружите се 120 других пратиоца