Посета

27. 10. 2013.

 

Огласило се звонце на улазним вратима. Отварам их и расцветавам се у озарен осмех Ема и Теодора. Вичу углас: Учитељицеееее! Истовремено ми скачу у загрљај. Радујем се и ја. Као дете.

Стиде се да уђу у кућу. После краћег убеђивања, ушле су.

Следи сијасет питања: Како сте?… Како Вам је без нас?… Шта сада радите?…

И обавештења: Прошли пут је била и Софија, сада није могла… Ми смо се договориле да сваке недеље долазимо и да Вам правимо друштво…

Правиле ми друштво.

На тренутак вратиле ме у учионицу.

Улепшале ми дан.

Ема и Теодора. 

Поздрав деци из Кутлеша

Весела учионица веселе Маје

Песничка радионица у Кутлешу (2. део)

Учитељ се роди и остаје заувек

У току Песничке радионице  коју сам одржала са ђацима у Кутлешу, моја драга млада, експлозивна, вредна и увек ведра колегеница Маја Момировић добила је посебну инспирацију, промашила тему Јесење враголије и написала песму посвећену мени. Ишарала Маја песму од разнобојних слова баш као што јесен шара поља и шуме, закључила да „Учитељ се роди и остаје заувек“ и са осмехом до ушију поклонила ми своје дело. Тако ме је веома пријатно изненадила а бога ми и баш обрадовала јер ми се то још није десило до сада да ми неко посвети песму (осим мојих ученика).

Е, сад сам у дилеми: Да ли да је мнооого похвалим за лепу песму или да је казним што је промашила тему  🙂 ?

Морам, ипак, узети у обзир да су слова у свим јесењим бојама, а то, признаћете, има везе са темом  🙂

И још нешто, у песми је мој одговор да ћу поново доћи пре питања да ли то ја хоћу! Враголан је ова Маја. Зна да хоћу! Зна да ми је то задовољство!  И шта има ту ја да се питам?!

Има да дођем да стихујемо пахуљице и тачка  ❤

Ево песме:

Драгој Дуни

Учитељ – то је нешто што не престаје…

Нема ту никаквог краја…

Кад у учионицу уђе,

лице се само намести

у онај осмех загонетни,

помало враголасти…

а речи извиру,

нове и нове…

Не треба она подсетник

у помоћ да зове.

Игра се она речима,

врло вешто,

игра се погледима,

смишља нешто,

игра се стиховима,

шареним листовима…

 

И опет ће доћи,

да тражимо нове стихове,

да пахуљама китимо промрзло грање, 

смишљамо шале нове,

да чудом бојимо лица.

Доћи ће нам опет

наша драга учитељица.

 10. 10. 2013.                                            Маја Момировић, учитељица

Песничка радионица у Кутлешу (1. део)

Јесење враголије

Моје драге колегенице, Маја Момировић и Сања Младеновић позвале су ме да у оквиру Дечје недеље одржим песничку радионицу са њиховим ученицима. Наравно, врло радо сам се одазвала позиву па смо данас имали дивно и веома успешно дружење.

Песничке радионице су моја „слаба тачка“. У школи у Кутлешу сам провела пуних 10 дивних година. Оне сада уче децу мојих некадашњих ученика. Зато сам веома захвална својим колегеницама што ме нису заборавиле.

Школа у Кутлешу је подручно одељење школе у Брестовцу. Има укупно 28 ученика који уче у два комбинована одељења.

У дворишту школе, оронула и рашчерупана, још стоји стара школска зграда у којој сам ја некад радила и становала у једном њеном делу.

Нова школа прелепа, чиста и уредна јер о чистоћи брине популарни чика Мики, учионице ушаране и укићене радовима вредне и маштовите деце и креативних учитељица. Дечица радознала, паметна, весела, у почетку мало „стегнута“ и озбиљна, мислила су (ваљда) „ко зна каква је та учитељица“ што им у госте стиже, али су се убрзо опустила, распричала и језиком и пером, па су на радионици настале дивне, маштовите, веселе песме какве само дечја машта може да скроји.

Чак је и учитељица Маја добила инспирацију и написала дивну песму мени посвећену. Е, ту песму ћу са задовољством поставити у другом делу ове приче.

Продукти рада радионице

,,Дете је човек у оделу детета“ Душан Радовић

Слушајте мама и тата,
желим сестру ил’ брата!

ОПШТИ ЦИЉЕВИ ДЕЧИЈЕ НЕДЕЉЕ СУ:
-скретање пажње најшире јавности на права и потребе деце,
-указивање на одговорност коју породица, школа, држава и њене институције имају у заштити и остваривању права деце,
-презентација постигнутих резултата,
– указивање на примере добре праксе и проблеме у остваривању права деце,
-подстицање интерсекторске сарадње у стварању услова за поштовање права и оптимални развој сваког детета,
-промоција активног учешћа саме деце у доношењу одлука које их се тичу,
-покретање иницијатива и нових акција које ће доприносити побољшању положаја деце у Републици Србији и остваривању њихових права.

Данас смо се опет дружили   🙂

Naša Tanja Tačić u ulozi Milunke Savić u filmu “Milunka Savić – heroina velikog rata”

Naša Tanja Tačić glumi Milunku Savić, neprevaziđenu heroinu velikog rata, ženu koja se na frontu borila rame uz rame sa muškarcima što je u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu bilo nezamislivo ne samo kod nas nego i u svetu.

“Milunka Savić – heroina velikog rata” –

biografska priča o ženi koja se na frontu borila rame uz rame sa muškarcima.

Autorka filma Slađana Zarić. 

Najveći deo filma je dokumentarni, sa rekonstrukcijom bitnih događaja u kojima se u ulozi Milunke pojavljuje kadetkinja Vojne akademije Tanja Tačić.

Tu su i Aljoša Vučković kao vojvoda Putnik i Branislav Trifunović u ulozi prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića. 

Tanja Tačić je u međuvremenu završila Vojnu akademiju.

Čestitam ponosnim roditeljima, Snežani I Dušanu Tačiću kao I njenim divnim sestrama, Ani, budućem doktoru Famacije (moj đak 🙂  i Sanji, apsolventu Vojne akademije.

Ana, Tanja I Sanja Tačić, tri sestre, tri divne i vredne devojke – ponos Brestovca.

Ako niste stigli da pogledate dokumentarni film o ženi zmaju, pogledajte sada.

Okanite se rijaliti cirkuzanata. Oni Vam oduzimaju snagu i motivaciju za rad i život. Ovaj film će Vam dati snage i energiju da nešto promenite u svom životu, da ne kukate na druge i život no da se prestrojite, da krenete dalje sledeći svoj pozitivni fokus, 

Срећан Дан учитеља